Протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор је Цетињске богословије, а неко време био је и уредник Радија Светигоре. Верни људи широм Српске православне цркве познају га по бројним предавањима које је одржао у многим градовима, али и по томе што је виђен на челу литија које су више месеци организоване у Црној Гори. Ми данас нећемо разговарати о литијама, али ћемо причати о радости Васкршњих празника, шта људи очекују да чују од њега на предавањима, где је он тражио радост у претходних годину дана и какав је осећај стално немати времена?
Поједноставимо свој живот – васкршњи интервју са протојерејом-ставрофором Гојком Перовићем
ВАСКРШЊА ПОСЛАНИЦА ЊЕГОВЕ СВЕТОСТИ ПАТРИЈАРХА ПОРФИРИЈА
Радосним васкршњим поздравом Христос васкрсе! поздрављамо све вас, драга децо духовна, који живите широм света, вас који сте далеко од својих огњишта, од завичаја, а често и од својих најрођенијих. Знајте да ваша Светосавска Црква непрестано брине о вама као нераскидивим деловима нашег народа и живим удовима Тела наше Цркве. Остављамо вам завет, пред Васкрслим Господом и светитељима Његовим, да чувате и јачате најпре наше унутарње црквено јединство, а онда и национално, језичко и културно јединство. Не допустите времену и приликама да вас поделе и одвоје једне од других, а тиме и од Мајке Цркве! И поред чињенице да сте стално под одређеним притисцима, што међу вама изазива несугласице и расправе, молимо се Васкрслом Господу за вас да у Њему Васкрсломе пронађете снагу за своје јединство и крепост за братску слогу. Апелујемо на вас да увек пред собом имате дивне примере вере и родољубља наших дичних предака и наших великана који, живећи у далеком свету, задивише свет у лицу Тесле, Пупина и многих других. Будимо достојни наследници њихових имена и њихових великих дела, њиховог примера и карактера, рекао је између осталог патријарх српски г. Порфирије у својој Васкршњој посланици.
ВАСКРШЊА ПОСЛАНИЦА ЊЕГОВОГ ПРЕОСВЕШТЕНСТВА ЕПИСКОПА ШУМАДИЈСКОГ Г. ЈОВАНА
Много је, драга браћо и сестре, горчине и туге у нашем народу услед многих искушења кроз које смо прошли и пролазимо, па и због овог вируса али и других болести и недаћа, које нам односе наше драге и миле. Ипак, нипошто не смемо пасти у очајање и изгубити веру. Жив је наш Бог и живеће душа наша уколико смо са Богом. Стога се молимо Васкрслом Христу да нас сачува од искушења, да нас сачува од мржње и злих дела, а да нас научи љубави којом је Он заволео овај свет и човека као круну свога стварања. Васкрсли Христос ће нам дати радост када нас сналазе туга и невоље само ако будемо у стању да препознамо бол и патњу ближњега и покајемо се за своје грехе. Тада наш труд неће бити узалудан него ће нам бити на спасење и на вечни живот, каже се између осталог у Васкршњој посланици Његовог преосвештенства епископа шумадијског г. Јована.
ИЗАЗОВИ ИСТОРИЈЕ – Послератна историја Крагујевца, Бориша Радовановић историчар
Из штампе је управо изашла књига историчара Борише Радовановића „Историја Крагујевца 1944 – 1991” која је логичан наставак његовог претходног дела „Историја Крагујевца” која је пратила развој нашег града од његових настанака до почетка Другог светског рата. У овој послератној историји Крагујевца од ослобођења до распада Југославије као на длану је приказано (и научно аргументовано) пола века нашег града.
У нашој, васкршњој емисији „Изазови историје” гост, аутор књиге Бориша Радовановић, присећа се времена када се историјски извори и грађа о Крагујевцу нису изучавали и због чега.
Његова нова књига која се наслања на нека ранија дела, од монографије „Стари Крагујевац”, „Крагујевац у Првом српском устанку”, „Парламентарна историја Србије у 19. веку” или „Кафане старог Крагујевца”. Књига је јединствена јер ни један други град у Србији нема систематизовану своју послератну историографију. Радовановић је овај период поделио на два дела: од 1944. до 1963. године и од 1963. до 1991. године а чућете и због чега. Књига обрађује све сегменте историје града од политике, преко привреде као најважније области, здравства, просвете, културе, спорта…
РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА
ВАСКРШЊА БОГОСЛУЖЕЊА
САБОРНИ ХРАМ
Велики четвртак: Бденије у 17:00
Велики петак: Царски часови у 08:00
Вечерње са изношењем плаштанице у 16:00
Статије у 19 сати
Велика субота: Света литургија у 08:00
ВАСКРСЕЊЕ СА СВЕТОМ ЛИТУРГИЈОМ у 24 часа
Недеља-Васкрс : Пасхално вечерње у 17:00
Васкршњи понедељак : Света литургија у 09:00
Васкршњи уторак: Света литургија у 09:00
СТАРА ЦРКВА
Велики четвртак: Јутрење за петак са 12 Јеванђеља у 17:00
Велики петак: Царски часови у 07:30
Изношење плаштанице у 15:00
Бденије и статије у 18 сати
Велика субота: Света литургија у 07:30
ВАСКРСЕЊЕ СА СВЕТОМ ЛИТУРГИЈОМ у 24 часа
Васкршњи понедељак : Света литургија у 09:00
Васкршњи уторак: Света литургија у 09:00
ЦРКВА СВЕТОГ САВЕ НА АЕРОДРОМУ
Велики четвртак: Јутрење за петак са 12 Јеванђеља у 17:00
Велики петак: Царски часови у 08:00
Изношење плаштанице и опело у 15:00
Велика субота: Света литургија у 08:00
ПОЛУНОЋНИЦА ВАСКРШЊА У НАСТАВКУ ЈУТРЕЊЕ СА ВАСКРШЊОМ ЛИТУРГИЈОМ у 04:00
Вечерња у 17:00
ЦРКВА СВЕТЕ ПЕТКЕ У ВИНОГРАДИМА
Велики четвртак: Бденије у 17:00
Велики петак: Царски часови у 07:30
Вечерње са изношењем плаштанице у 17:00
Статије у 21:00
Велика субота: Света литургија у 07:30
ВАСКРСЕНО ЈУТРЕЊЕ ПОЧИЊЕ У СУБОТУ У 23:30 И НАСТАВЉА СЕ ПОНОЋНОМ ЛИТУРГИЈОМ
ЦРКВА СВЕТОГ ПАНТЕЛЕЈМОНА У СТАНОВУ
Велики четвртак: Јутрење за петак са 12 Јеванђеља у 17:00
Велики петак: Царски часови у 08:30
Бденије и статије у 17 сати
Велика субота: Дочек архијереја у 08:30
Света литургија у 09:00
ВАСКРСЕЊЕ СА СВЕТОМ ЛИТУРГИЈОМ у 24 часа
Васкршњи понедељак : Дочек архијереја у 08:30
Света литургија у 09:00
Васкршњи уторак: Света литургија у 07:30
ЦРКВА СВЕТОГ ДИМИТРИЈА У СУШИЦИ
Велики четвртак: Јутрење за петак са 12 Јеванђеља у 18:00
Велики петак: Царски часови у 07:30
Изношење плаштанице у 17:00
Опело Христово у 21:00 сати
Велика субота: Света литургија у 07:30
ВАСКРС
ВАСКРСЕЊЕ СВЕТА ЛИТУРГИЈА у 08:00
Вечерње у 18:00
ЦРКВА СВЕТОГ ЈОАНИКИЈА У БРЕСНИЦИ
Велики четвртак: Јутрење за петак са 12 Јеванђеља у 18:00
Велики петак: Царски часови у 08:00
Изношење плаштанице у 17:00
Бденије и статије у 18:30 сати
Велика субота: Света литургија у 08:00
ВАСКРСЕЊЕ СВЕТА ЛИТУРГИЈА у 07:00
Вечерње у 18:00
Васкршњи понедељак : Света литургија у 09:00
Васкршњи уторак: Света литургија у 09:00
БОГОСЛУЖЕЊА У МАНАСТИРУ ТРЕСИЈЕ
ВЕЛИКИ ПЕТАК: Царски часови са Јеванђељима у 08:00
У склопу Јутрења изношење Плаштанице и Опело у 15:00
ВЕЛИКА СУБОТА: Часови у наставку Света Литургија у 08:00
ВАСКРС: ПОЛУНОЋНИЦА ВАСКРСА У 04:00
У наставку ЈУтрење са Литургијом Васкршњом
Вечерња васкршња у 17:00
СВЕТО МЕСТО – Манастир Никољац код Бијелог Поља
У данашњој рубрици „Свето место” говоримо о Манастиру Никољац код Бијелог Поља у Епархији будимљанско-никшићкој.
ГОСТОПРИМНИЦА- ТАНГО У САЛИ ПРВЕ КРАГУЈЕВАЧКЕ ГИМНАЗИЈЕ, 29.априла од 20 сати
Филип Томић, вд директор Музичког центра Крагујевац, најавио је концерт ансамбла Liberquatro у четвртак, 29.04.2021 од 20 часова у сали Прве крагујевачке гимназије.
Пројекат танго ансамбла Liberquatro „Танго кроз време“ настао је из идеје да се ширем аудиторијуму представи танго музика и ова специфична латиноамеричка култура која је 2009. године уврштена на UNESCO-ву листу културног наслеђа. Ансамбл је специјализован за извођење танго музике композитора као што су Астор Пјацола, Царлос Гардел, Анибал Троило, Франциско Канаро, Хорацио Салган и други. На редовном репертоару ансамбла налазе се композиције традиционалног танга, танго нуево правца ( композиције из танго оперите „МАРИА ДЕ БУЕНОС АИРЕС“ Астора Пјацоле), савремене танго композиције, као и композиције домаћих композитора. Посебно место на репертоару заузимају композиције Астора Пјацоле с обзиром да је Пјацола фузијом џеза, традиционалног танга, необарокног стила и театра створио нови стил – танго нуево, стил који је унео револуционарне промене у музици.
Ансамбл одржава редовну концертну активност у Београду: Задужбина Илије М. Коларца, Свечана сала Скупштине града, Дом културе Студентски град, Народна библиотека Србије, Културни центар Београда итд. Ансамбл такође редовно наступа по културним центрима у Србији и региону. Идејни творац, ауторка музичких аранжмана и уметнички директор танго ансамбла “Liberquatro” је пијанисткиња Ксенија Ристић. Ансамбл карактерише висок извођачки ниво и специфична интерпретација, као и изузетна енергичност. Такође се истиче и начин конципирања програма, који код публике изазива велику пажњу. Liberquatro је снимао за РТС, РТС ДИГИТАЛ, РТВ СТУДИО Б, РТВ КРАГУЈЕВАЦ, РТВ ПАНЧЕВО. Чланови ансамбла Liberquatro су чланови Удружења музичких уметника Србије (УМУС).
Број места је ограничен . Резервације можете извршити на број телефона 034 334 264 или путем мејла на muzickicentarkg@gmail.com
