Skip to main content

ГОСТОПРИМНИЦА- НЕНАД ГУГЛ ОДРЖАО ПРЕДАВАЊЕ О „ПОРОДИЧНОЈ КРИЗИ КАО НОВОЈ ПРИЛИЦИ“ У ОКВИРУ СВЕТОТРОЈИЧКИХ ДУХОВНИХ СВЕЧАНОСТИ

У оквиру Светотројичких духовних свечаности, поводом славе Старе Милошеве цркве, епархија Шумадијска, под покровитељством града Крагујевца, сваке године током читавог месеца јуна организује бројна предавања и богат уметнички програм. Изузетак није ни текућа година. Након Литургијског сабрања и градске Литије на Духовски понедељак, Духовски уторак завршен је концертом Милоша Радовића у пратњи „Госн тамбиураша“ из Новог Сада и пијанисте Александра Радовића, а у петак је Крагујевчане и вернике у Сарој скупштини, на позив братсва Старе цркве, окупило предавање које је одржао Ненад Гугл, професор српског језика и књижевности, члан Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке. Тема предавања је била „Породична криза као нова прилика“. Вече је улепшао и дао му посебну естетску и духовну ноту Мушки певачки ансамбл „Канон“.
Пристне је у име братсва Старе цркве поздравио јереј др Стефан Дамјановић, ове године на Духовски понедељак одликован правом ношења црвеног појаса:

Преносимо Вам део предавања професора Ненада Гугла. Предавање у целини биће емитовано у емисији Док је сунца.

Мушки вокални ансамбл Канон

Отац Стефан позвао је присутне да исрате и наредна предавања у оквиру Светотројичких духовних свечаности, предавања презвитера др Александра Милојкова и презвитера др Оливера Суботића које очекујемо овог уторка и четвртка од 19 сати, на истом месту.

ХРИШЋАНСКИ МЕРИДИЈАНИ 16. ЈУН 2025.

У суботу 14. јуна 2025. године, када наша Света Црква прославља Преподобног Јустина Ћелијског, Његово Високопреосвештенство Архиепископ крагујевачки и Митрополит шумадијски Господин Јован служио је Свету Литургију у храму Светог Симеона и Светога Саве у Кусатку, архијерејско намесништво јасеничко.
Његовом Високопреосвештенству саслуживали су: архимандрит Петар (Драгојловић), протојереј Дејан Бркић, протонамесник Милан Кеџић, протонамесник Дејан Василијевић и протођакон Иван Гашић;

Велика молитвена радост испунила је традиционално манастир Ћелије на празник Преподобног Јустина Ћелијског, духовника и служитеља олтара Божјег током преко три деценије земног живота у тој светињи.
Светом Литургијом у заветном храму аве Јустина је началствовао Високопреосвећени Митрополит крушевачки г. Давид, уз саслуживање преосвећених епископа ваљевског г. Исихија и топличког г. Петра, викара Патријарха српског, и свештенослужитеља из више епархија. Посебно свечани тон богослужењу дало је појање Хора свештеника, богослова и полазника Школе појања Епархије ваљевске под управом протојереја Бранка Чолића, као и сестринства манастира Ћелије предвођеног игуманијом Гликеријом.
Мошти Преподобног оца Јустина су ове године служитеље и поклонике дочекале пред заветним храмом, те је његов благослов и на тај начин пребивао са свим учесницима литургијског сабрања. Празнично слово, утемељено на прочитаном јеванђељском одломку (Мт 5, 42- 48) принео је Митрополит крушевачки г. Давид;

Ове и остале вести из СПЦ-а слушајте у данашњем издању емисије Хришћански меридијани:

НАШИ РАЗГОВОРИ- О ЖЕНАМА У БИБЛИЈИ ГОВОРИ ПРВА ЖЕНА КОЈА ЈЕ ДОКТОРИРАЛА НА ПБФ-У

Жене су у Хришћанству и његовој Цркви нешто што увек миомирише. У религиозном погледу, морамо признати, боља су половина света. Рад је са њима увек захвалнији, спремније су примити понизну и милосрдну поруку и мудрост Јеванђеља. Оне нам пуне, ките и издржавају Цркве, оне су хришћанство испуниле самарјанством и љубављу. Као жене и мајке, као носиоци породичне мисли и кућног живота, имају више утицаја на духовно формирање будућих поколења и нараштаја.
У самој природи им је да се више жртвују и да воле. Као бића од осећања и срца, потпуније се и ватреније предају својим и верским идеалима, јер их потпуније доживљавају. Физички су зависније и слабије од мушкараца и зато осећају већу потребу за Богом. Све оне “ мале Марије“ које су „бољи део изабрале“ у Цркви су увек биле духовне мироносице и зато побожним женама Црква се и даље обраћа, на њих се ослања и рачуна, њима проповеда Христа и њих приводи Господу оним Његовим чувеним речима: „Што ометате жену? Она учини добро дело на мени“. (Мт. 26,10)
Свети владика Николај

У дане Васкрса, о женским ликовима Старога и Новог завета говорила нам је др Љиљана Јовановић, прва жена доктор библијског богословља на Православном богословском факултету, који студенте школује од 1920. године.

Разговор је репризно емитован у Недељу Мироносица.

НАШИ РАЗГОВОРИ- ИЗДАЊЕ УК КОРАЦИ И НАРОДНОГ МУЗЕЈА ШУМАДИЈЕ „СРЕТЕНIЕ СЕРБIЕ 1835“ ПОВОДОМ 190 ГОДИНА СРЕТЕЊСКОГ УСТАВА

Први устав на тлу Србије, у модерном смислу, добијен је 1219. године. Реч је о Законоправилу (Номоканону) Светог Саве. Услед средњевековне турске окупације и, следствено, гашења наше формалне државности, обнову уставности смо чекали све до 1835. год када је на Сретење донет Устав који је одраз наше тежње за обновом државе, али је уједно приказао и раскош духовности велике српске културе.
Ова значајна публикација, у тврдом повезу, двојезично српско-енглеско издање УК Кораци и Народног музеја Шумадије, из 2025, чији су аутори кустоси Народног музеја Шумадије и Музеја Рудничко-таковског краја Роксанда Алексић, Милош Јуришић и Александар Марушић, и професор Правног факултета у Крагујевцу др Јелена Вучковић, урађена поводом 190 година Сретењског Устава.
Украшена илустрацијама, садржи оригиналне слике свих страница устава из 1835. год, аутентичан тадашњи књажев говор, као и кратак приказ српске епопеје од 1804. до 1835. год.

Дело „СРЕТЕНIЕ СЕРБIЕ 1835“ било је повод да о њему говоримо у дане Васкрса са ауторима, Роксандом Алексић и Милошем Јуришићем, кустосима Народног музеја Шумадије и Бојаном Павловићем, директором УК Кораци:

ГОСТОПРИМНИЦА – Како се суочити са змијама у граду

Ових дана Крагујевчани су се жалили на појаву змија у различитим деловима града, па чак и у најужем центру код кафане „Балкан“ где је једног суграђанина чак ујела змија. Нису то једине дивље животиње које се појављују у урбаним срединама, па смо са нашим гостом доцентом Растком Ајтићем са Института за биологију и екологију Природно-математичког факултета разговарали о томе како се односити према њима, а причали смо и о једном смеру који је покренут на крагујевачком ПМФ-ом управо са циљем руковања дивљим животињама у граду.

ГОСТОПРИМНИЦА- ФЕСТИВАЛ ВИНА У ТОПОЛИ

Фестивал шумадијских вина у Тополи биће одржан сутра, 14. јуна 2025. године, на локацији Карађорђевог конака. Ово је једанаесто издање фестивала, који ће посетиоцима пружити прилику да уживају у шумадијским винима. О Фестивалу, овогодишњем окупљању и шумадијским винима говоримо са Сашом Новаковићем, председником Удружења винара Шумадије:

ПУТЕВОДИТЕЉ- ДУХОВНИ СМИСАО ХРАМА СВЕТОГ САВЕ

„Када се храм гради, у њега се кроз пригодан материјал на природан и смеран начин уграђује свет; градња се врши по човековој мери али тако како би истовремено својом иконичношћу обухватила бескрајну стварност. Тај мирис и дах безмерног уткан у грађевину храма, битан је за људе који се у њему окупљају: он им открива задату бесмртност саме њихове природе, указује на безмерну меру
човеково граста. Као што је човек створен „по слици и прилици“, тј. по безмерној мери вечнога Бога, тако се и храм гради за тог и таквог човека, по његовој „слици и прилици“.
Занимљиво је да је још Свети Сава указао на ту космолошку, антрополошку и теантрополошку димензију храма. Као што је човек, сматра он, састављен из двога, душе и тела, тако бива и са манастиром, односно храмом: грађевина је тело а боголепна служба која се у њој врши – душа.
Природно, тело се прилагођава и обликује према души. И као што је за остварење целосненб личности неопходно постизање потпуне хармоније између душе и тела, тако бива и са храмом. Само
онај храм у коме је постигнута пуна хармонија између њега као грађевине (његовог тела) и свете литургијске Тајне која се у њему врши (његова душа) може бити место на коме се открива лице Божије и најдубља стварност света и човека, и место где човек и свет постају једно са Богом“, пише 1989. године митрополит Амфилохије, у делу „Духовни смисао Храма Светом Сави“.

Кроз ову тему и четврто издање емисије Путеводитељ, воде нас проф. др Александар Петровић, редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Београду и проф. историје Лазар Срећковић:

* Емисија је суфинансирана средствима Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама

ГОСТОПРИМНИЦА- „ШТУКА КОД ЗУБАРА“ ЂОРЂА НЕШИЋА

“Штука код зубара”, прва збирка песама за децу и “дорасле”, песника Ђорђа Нешића из Бијелог Брда, представљена је крагујевачкој публици, у среду, 4. јуна, у Музеју бицикала и поп културе.
Књига је штампана у Бања Луци, у издању Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске и издавачке куће Бесједа. Илустрацију потписује књижевник Мирко Вуковић из Бања Луке.
У присуству аутора, Ђорђа Нешића, који је говорио своје стихове, програм уприличен на десној обали Лепенице употпунио је новинар Славко Бубало који је музички извео песме из збирке „Штука код зубара“. Бранислав Бијелић и Бошко Спасојевић спојили су музички таленат Бубала и Нешићеву збирку.

Представљање књиге организовало је Удружење Срба из Хрватске у сарадњи са Музејом бицикала и поп културе, те су се присутнима, у име домаћина, обратили књижевник Мирко Демић и Марко Стаматовић.

У наставку преносимо промоцију у целини:

Ђорђе Нешић, рођен 1957. године у Бијелом Брду, дипломирао је на Филолошком факултету у Београду.
Аутор је више збирки поезије, међу којима су Црв сумње у јабуци раздора (1985), Сурогати (1990), Чекајући створитеља (1995), Граница (2006), Полог (2016), Струне (2022) и збирка песама за децу Штука код зубара (2024). Такође, 2024. године објавио је треће, допуњено издање Лук и вода, завичајни речник с ушћа Драве у Дунав.
Награде: Бранкова награда (1985), Лаза Костић (1995), Милан Лалић (1995), Плакета Сарајевских вечери поезије (1999), Сава Мркаљ (2010), Повеља Венац слободе „Радомир Дракулић“ (2015), Змајева награда (2016), Дисова награда (2018), Венац Лазе Костића (2021), Вишњићева награда (2022).
Члан је Одбора САНУ за динамику климатског система Земље и дело Милутина Миланковића, као и управник Културног центра Милутин Миланковић у Даљу. Живи у Бијелом Брду и Сомбору.