Док смо у прошлом издању са др Светланом Шеатовић говорили о „Дучићу као првом Медитеранцу у српској књижевности“, у данашњем издању са др Драганом Хамовићем говоримо о антејским аспектима поезије Шантића и Дучића, о духовном опстанку који претходи биолошком, односу према Другоме, памћењу и „деликатном балансу између идеје опстанка и идеје жртве“:
You are browsing archives for
Категорија: МОЈ ДОБРИ РОДЕ
МОЈ ДОБРИ РОДЕ (5. издање)- „Но да ми је једно: да постанем валом, да вјечито шумим и да пјевам теби“
„Дело Јована Дучића на међи Херцеговине у Дубровника је део богате историје Медитерана у којој су сабрани историјски, географски, етнички и религијски односи. Упркос рођењу на копну, Дучић је први прави медитеранац у српској књижевности, одређујући се увек за море као пучину која отвара филозофске и најсложеније метафизичке визије смисла живота.“, пише др Светлана Шеаковић.
Др Светлана Шеаковић, научни саветник на Институту за књижевност и уметност у Београду, данас нам говори о медитеранској оријентацији и геофилозофији првенствено Јована Дучића, али и о односу херцеговачког песника према Јадрану и мору по чијем стиху данашње издање носи назив:ђ
МОЈ ДОБРИ РОДЕ (4. издање) – „Моји су очеви где се гусле чују“
„Концепт родољубља Алексе Шантића излази из националних оквира активистичког типа који се везује за ослобођење. Он је био песник врло родољубив у једном ширем контексту, а то је борба за социјалну правду унутар своје заједнице, борба за равноправност и уопште код њега је био доминантан хришћански концепт. Обојица песника су изузетно значајна када је реч о родољубљу, иако се неретко њихово стваралаштво сагледава у контексту данашњег односа према родољубљу…“, између осталог поручио је др Бојан Чолак. Са др Бојаном Чолаком са Института за књижевност и уметност у Београду, данас говоримо о храбрости која је била потребна да (тада) певају о темама о којима Шантић и Дучић певају, њиховом ослањању на „традицијску културу“ и начину проистицања и проналажења аутентичних лирских гласова из те културе.
МОЈ ДОБРИ РОДЕ (3. издање) – „СИНУ ТИСУЋЉЕТЊЕ КУЛТУРЕ“
У данашњем издању говоримо о пријатељима и непријатељима опеваним стиховима Шантића и Дучића, о унутрашњем национализму и културној самосвести модерне српске лирике.
„Овај пројекат је суфинансиран из Буџета Републике Србије – Министарства информисања и телекомуникација. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства”
МОЈ ДОБРИ РОДЕ (2. издање)- „МОЈ ДОБРИ РОДЕ“
У другом издању емисије „Мој добри роде“, са Илијом Степановићем, крагујевачким песником и аутором кратке прозе, културим послеником који у Центру за неговање традиционалне културе Абрашевић води Књижевни клуб у чијем раду учествује од његовог оснивања, говоримо о односу књижевности и културе, те традиције и књижевности. Кроз стихове Шантића и Дучића биће речи о српском идентитету, националном карактеру, странпутицама и народној коби и ангажовању ових песника у стварању националног идентитета. О историјском тренутку у ком ови песници ступају на књижевни сцену, али и универзалности, савремености и свевремености њиховог песништва. Говоримо о претходницима песника модерне и о савременим песницима којима су Шантић и Дучић били узори, као и разлогу зашто родољубље губи своје место у поезији данашњице…
„Овај пројекат је суфинансиран из Буџета Републике Србије – Министарства информисања и телекомуникација. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства”.
МОЈ ДОБРИ РОДЕ- ДИНАМИЗАМ МОДЕРНОГ И ТРАДИЦИОНАЛНОГ У „ЗЛАТНОМ ДОБУ СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ“
Шта повезује стихове: „Но да ми је једно: да постанем валом, да вјечито шумим и да пјевам теби“/ „Моји су очеви где се гусле чују“/ „Сељаче, гољо, ти си прах на поду“/ „Ломан је роде мост на провалији“/“Остајте овде“, „Где је Карађорђе твога народа“/ „Бог је помало све што зари“?
Oсновна тема ове емисије је родољубље у поезији у ширем смислу Шантића и Дучића, с посебним освртом на њихову родољубиву поезију у ужем смислу, те утицај на српску културу кроз часописе у којима су објављивали своје радове и које су уређивали, те покренули заједно. Говорићемо о оним упориштима родољубља који су били важни овим песницима, а то су однос према домовини, завичају, средини којој припадамо по рођењу, слободи, српству, социјалној правди, толеранцији према Другом, везаности за родну груду или одласку у туђ свет, народима и непријатељима… Промовисаћмо културу сећања, али преиспитујући важне теме српског идентитета из угла деветнаестог и двадесетог века, те савременог доба.
У првом издању емисије „МОЈ ДОБРИ РОДЕ“ слушаоцима предочавамо дух времена с размеђа векова, говоримо о идејама романтизма и модернизма и њиховом преображењу и манифестовању у модерној… За ослиокавање динамизма традиционалног и модерног у модерни нема светлијих и типичнијих примера, но што су Шантић и Дучић.
„Овај пројекат је суфинансиран из Буџета Републике Србије – Министарства информисања и телекомуникација. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства”.