Категорија: Путовођа

Удружење потомака ратника ослободилачких ратова Србије од 1912. до 1920. из Крагујевца годинама организује посете српским војничким гробљима, спомен-обележјима славних битака и другим местима страдања српске војске и народа у Балканским и Првом светском рату. О поклоничким путовањима до српских стратишта у земљама Југоисточне и Средње Европе у емисији „Путовођа“ говори адвокат Никола Поповић, истакнути члан овог Удружења.

Саговорник у овом издању емисије „Путовођа“ је Владан Антић, председник Мото клуба „На два точка“, који говори о путовању чланова тог клуба у Русију августа 2013. године на мото скуп поводом прославе 70-годишњице Стаљинградске битке.

О свом боравку у Русији, посети светињама и културно-историјским знаменитостима Москве и Санкт Петрбурга, у емисији „Путовођа“ говори новинарка Гордана Јоцић, уредница Радија Златоусти.

Пре две деценије, у пролеће 1997. године група краљевачких и крагујевачких планинара остварила је велики подвиг – пешице су превалили пут, углавном кроз планинске пределе, од Студенице до Свете Горе и манастира Хиландара. О том походу у емисији „Путовођа“ говори један од учесника, крагујевачки планинар Зоран Обрадовић.

У емисији „Путовођа“ планинар Никола Рибарић, члан Планинарског друштва „Жежељ“ из Крагујевца говори о свом успону на врх Атоса и посети бројним манстирима на Светој Гори.

Опленац је брдо поред Тополе на коме се налази Маузолеј династије Карађорђевића. Кнез Александар Карађорђевић је овде подигао прве винограде, а краљ Петар I Карађорђевић је почео зидање цркве маузолеја и целог историјско—меморијалног комплекса који ће потом постати Задужбина Карађорђевића на Опленцу.

Назив брда потиче од оплена, дрвених делова воловских кола која су се правила од храста и цера којима је ово брдо било прекривено.

Наш данашњи саговорник који нам помаже у томе да вам представимо једну од најлепших цркава у Епархији шумадијској, Цркву светог Георгија на Опленцу је г. Драган Рељић, управник Задужбине Карађорђевића.

Наша нова емисија посвећена је Цркви светог Георгија подигнутој у родном месту Ђорђа Петровића Карађорђа. Реч је о задужбини блаженопочившег епископа шумадијског др Саве (Вуковића)

Црква Светог Арханђела Гаврила у Аранђеловцу, позната као и Врбичка црква, подигнута је 1862. године, по одлуци кнеза Милоша Обреновића и има статус споменика културе.

Указом од 8. марта 1837. године кнез Милош Обреновић налаже ушоравање шумадијског села Врбица, од којег 1840. године настаје паланка Врбица. Потом, 1859. године, за време друге Милошеве владавине, кнез одлучује да у том месту изгради цркву и да је посвети Светом Архангелу Гаврилу, по чијем имену 1. августа 1859. године варошица Врбица добија нови назив – Аранђеловац. Избор Светог Архангела Гаврила за патрона ове цркве протумачен је као кајање због убиства Карађорђа, које се догодило баш између 12. и 13. јула по јулијанском календару, што је дан прослављања Сабора Светог Архангела Гаврила.

За време Првог светског рата, након одступања наше војске, аустроугарски војници су са цркве скинули сва три звона и однели су многе богослужбене предмете. У Другом светском рату, 1944. године црквена канцеларија је била демолирана и запаљена и тада је изгорео летопис и много докумената из црквене архиве.