Skip to main content

ГОСТОПРИМНИЦА- 120 ГОДИНА АБРАШЕВИЋА

Ове године Центар за неговање традиционалне културе Абрашевић слави 120 година постојања. Последњег дана октобра, на Међународном београдском сајму књига биће промовисана монографија „120 година Абрашевића“ у издању УК „Кораци“. О сталном програму, секцијама и континуитету рада Абрашевића, као и јубиларној години, разговарали само са Координатором делатности центра – Илијом Степановићем:

СИНОВИ РЕПУБЛИКЕ – Витомир Вита Јањић

Студентски центар у Крагујевцу носи име Витомира Вите Јањића, учесника НОБ-а и члана Прве пролетерске бригаде. Његова биографија је скромна јер је погинуо у 25. години. У данашњој емисији разговарамо о народним херојима из антрополошког угла са научном сарадницом Иваном Лучић Тодосић.

ГОСТОПРИМНИЦА- У УММУС-у сутра концерт Школе певања Уммус

Уммус и ове јесени организује колективну изложбу, бројне свирке и паб квизове. Сутра од 21 сат у просторијама Уммуса биће уприличен концерт Школе певања Уммус. Била је то прилика да проговоримо о школи савремених жанрова певања са музичким педаговорм ове школе, Магладеном Армуш, са којом заједно у школи предаје и Софија Борота, те најавимо концерт:

ГОСТОПРИМНИЦА- Књига „Мартин удио“ промовисана у крагујевачкој Народној библиотеци

У галеријском простору Народне библиотеке представљен је вишеструко награђивани роман „Мартин удио“ Сање Савић Милосављевић. О овом роману са ауторком разговарао је Милош Милојевић:

ГОСТОПРИМНИЦА- ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ „КАЈМАКЧАЛАН“ ПРЕД КРАГУЈЕВАЧКОМ ПУБЛИКОМ ВЕЧЕРАС У ДОМУ ОМЛАДИНЕ

У оквиру Октобарских свечаности града Крагујевца, у галерији Дома омладине, у уторак 14. октобра од 21 сат, премијерно ће бити приказан документарни филм “КАЈМАКЧАЛАН”.
Аустралијски историчар српског порекла, Бојан Пајић, открио је да је више од 1500 аустралијских и новозеландских добровољаца – лекара, болничарки, возача санитета, војника, – служило раме уз раме са српским снагама током Првог светског рата, пружајући подршку српском отпору аустроугарској и немачкој инвазији. Сниман у Аустралији, Србији, Грчкој и Северној Македонији, филм „Кајмакчалан“ (Аустралија / 2025. / 60’) говори о шесторо Аустралијанаца: докторки Мери де Гарис, болничарки Етел Гилингам, списатељици Стели Мајлс Френклин, ћерки познатог сиднејског магната Оливи Кинг, као и војницима Најлу Маларкију и Едварду Ремиџу, који су служили са српским снагама на Солунском фронту.
Режију потписују Борис Трбић и Драган Гавриловић.

О филму смо говорили са г. Борисом Трбићем, са којим смо у контакт ступили путем вотсап апликације у тренутку када је у Мелбурну, одакле нам се јавио, било 22 сата. Уз мање техничке проблеме који се манифестују у прекидима звука, о филму смо проговорили „ад хок“, уз договор да ћемо о филму говорити и у оквиру празничног програма за Божић 2026. године.

Борис Трбић је одрастао у некадашњој Југославији, Перуу и Либији. Београдски ФДУ је уписао са шеснаест година као један од најмлађих студената у историји катедре за драматургију. Након награда за публицистику и радио драму и кратког периода у Позоришту на Теразијама, отишао је у Мелбурн где живи и ради готово три деценије. Магистрирао је документаристику (Deakin University) докторирао на тему палестинског филма (Monash University), и током последњих двадесет година предавао филм и медије на мелбурншким универзитетима и филмским школама, укључујући RMIT, VCA, Monash University и Swinburne University of Technology, где и сада предаје историју филма и сценарио.
Писац је сценарија за аустралијске кратке филмове приказане на локалним и међународним фестивалима, Red Circle (Sascha-René Karner 2016) и Snapshot (Cesar Salmeron-Hoving, 2012) и ко-сценариста филмова Горана Радовановића Случај Макавејев или Процес у биоскопској сали (2018), и Чекајући Хандкеа (2021).
Објавио је студију Било једном на Блиском Истоку: Кинематографије кризног региона на прелазу векова (2012), и радио уз друге ауторе на књизи Косово, вера и помирење: есеји о филму Енклава Горана Радовановића (2016), у издању Филмског Центра Србије.
Cа Јеленом Туцаковић, кустосом Етнографског музеја у Београду, ко-аутор је путописне прозе Лука у манастирима: о заустављеним тренуцима времена (2018) и књиге посвећене страдалим сремским сликарима, На крају алеје липа: триптих о последњим данима (2022).
Објавио је више од седамдесет текстова о филму и културној политици у аустралијским, америчким, српским и корејанским магазинима, Metro, Screen Education Australia, Transnational Screens, Bright Lights Magazine, ACTQ, Storylines, Неон, Нова српска политичка мисао, Борба, Студент, Став. Пише за магазин Стање ствари, а радио је и на два подкаста, Љубав је хладнија од филма (2020-2022), са Др Сашом Маркуш са универзитета Pompeu Fabra у Барселони, и Мишоловка (2021), са документаристом Драганом Гавриловићем, посвећеном феномену локдауна у Аустралији у доба пандемије.

Након разговора добили смо званичну потврду из Дома омладине да ће документарни филм „Кајмакчалан“ бити репризиран 16. октобра у 21 сат, у Дому омладине. Улаз је слободан. „Захваљујемо г. Борису Трбићу за ову част!“, поручили су из Дома омладине.

ГОСТОПРИМНИЦА- ИЗЛОЖБА МИЛАНА БЛАНУШЕ ОД СУТРА У КРАГУЈЕВАЧКОЈ ГАЛЕРИЈИ РИМА

Октобар у галерији Рима је у знаку сећања на недавно преминулог уметника Милана Бланушу. Изложба која је била планирана и договарана као његово четврто самостално представљање у галерији Рима, добила је меморијални карактер.

Тим поводом изложба ће обухватити оба галеријска простора, у Београду и Крагујевцу, а поставка је проширена тако да, поред последњих слика насталих 2023. године, обухвата и селекцију репрезентативних радова из претходне три деценије које публика није имала прилику скорије да види.

Изложба у Београду свечано је отворена у четвртак, 9. октобра, док је отварање крагујевачке изложбе заказано за уторак, 14. октобар 2025, у 19 сати. Изложбу ће отворити Невена Мартиновић, кустос галерије Рима:

ГОСТОПРИМНИЦА- СТО ОСАМДЕСЕТО ЛИТУРГИЈСКО ПРОСЛАВЉАЊЕ ХРАМОВНЕ СЛАВЕ У БАРОШЕВЦУ

Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски Г. Јован служиће, на празник Покрова Пресвете Богородице, свету Литургију и том приликом осветити фрескопис у храму Покрова Пресвете Богородице у Барошевцу.

Старешина Храма Покрова Пресвете Богородице у Барошевцу, протојереј Милан Матић, позвао је слушаоце радија Златоусти и сав верујући народ на сто осамдесету славу Храма и освећење првог и завршеног живописа целог храма: