Skip to main content

БРАТИМЉЕЊЕ (9) – Сирен

У 55 година дугој историји побратимства градова Сирена и Крагујевца златним словима је уписан 27. мај 1967. године када су председници ових градова Обрен Стојановић и Робер Понтијом у граду Сирену потписали Повељу о братимљењу. Та повеља била је темељ за настојања да се кроз време које је следило, али и разне облике и садржаје сарадње пре свега у области културе, образовања, спорта, привреде, науке и здравства доприноси сталном унапређењу пријатељства.
У самој повељи стоји: Ми, председници општинске скупштине Крагујевца и општине Сирен свечано се данас обавезујемо да ћемо увек неговати живе везе између оптшина наша два града, да ћемо у свим областима потпомагати размену између својих становника, како би путем узајамног разумевања тумачили живо осећање братимљења, да ћемо у оквиру својих могућности удружити своје снаге у изградњи правог југословенско-француског прјатељства.
Ова повеља још једном је потписима и печатима запечаћена у Крагујевцу у време крагујевачких октобарских свечаности 1967, тада са новим председником крагујевачке општине Миланом Ђоковићем.
Први контакт између два града остварили су млади и пре потписивања саме Повеље. Још 1966. године дошла је прва група средњошколаца из Сирена у Крагујевац, да би следеће године Крагујевчани узвратили посету. Од тада па све до почетка пандемије короне путовале су ђачке делегације тамо и овамо, стога смо ми и одабрали за саговорнике у данашњој емсиији управо ђаке и наставнике Прве крагујевачке гимназије да нам они сведоче о пријатељским везама између Француске и Србије. У данашњој емисији, дакле слушаћемо шта о побратимству и везама два града имају да нам кажу Александра Ранковић и Анастасија Котарић, некадашње ученице Прве крагујевачке гимназије као и професорке француског језика у Првој и Другој крагујевачкој гимназији: Лела Шапић и Ивана Васовић.

Емисија је суфинансирана средствима из буџета града Крагујевца. Ставови изнети у подржаном медијском програму нужно не изражавају ставове града Крагујевца који је доделио средства.

ГОСТОПРИМНИЦА- СВЕТ СТРИПА У НОВОМ ПРОСТОРУ

Крагујевачка стрипарница „Свет стрипа“ јуче је са љубитељима девете уметности обележила четири године рада и то у новом простору. Наша колегиница Богдана Ђусић била је на рођендану стипарнице и говорила са њеним оснивачем и власником, Небојшом Весовићем:

ГОСТОПРИМНИЦА- Представљена искуства стечена током реализације пројекта „Искорак у системским решењима за младе“

Омладина ЈАЗАС-а Крагујевац у партнерству са Градом Крагујевцом у протеклих годину и по дана реализовала је пројекат под називом „Искорак у системским решењима за младе“. Завршна конференција на којој су представљена искуства стечена током реализације пројекта одржана је јуче у хотелу „Крагујевац“.

Претходних 15 месеци Омладина ЈАЗАС-а Крагујевац у сарадњи са градом спроводила је пројекат који је за циљ имао повећање активности које могу да повећају учешће младих. Ми смо младима приближавали све могућности како они могу да учествују у раду локалне самоуправе, између осталог, наводи Јелена Ђорђевић, чланица пројектног тима „Искорак у системским решењима за младе“ Омладина ЈАЗАС-а Крагујевац:

Стефан Јoвановић, помоћник градоначелника за омладину и сарадњу са удружењима истакао је да ће Град Крагујевац увек подржавати овакве иницијативе:

На који начин пројекат „Заједно за активно друштво“ подржава Влада Швајцарске, говорили смо са Данијелом Божовић саветницом на пројекту „Сарадња између ОГД и локалних самоуправа“:

Преносимо Вам и део атмосфере са отварања завршне конференције:

ГОСТОПРИМНИЦА – Прослава славе Богословије „Свети Јован Златоусти“

У петак, 25. новембра 2022. године, свечаним и празничним бденијем у школском храму започела је прослава Светог Јована Златоустог, заштитника Богословије у Крагујевцу.
Уз Његово Преосвештенство Епископа шумадијског Господина Јована, у молитвеном прослављању учествовали су професори и ученици, којима је личност Светог Јована Златоустог узор, како по питању духовности, тако и по питању богословља, према којем је устројен и сам живот у Богословији.
Наредног дана, у суботу 26. новембра 2022. године, обележавање Светог Јована Златоустог настављено је Божанственом Евхаристијом, као централним чином сваке црквене прославе.
После прочитане јеванђелске приче, проповедао је протојереја-ставрофор мр Јован Милановић, ректор Богословије Светог Арсенија у Сремским Карловцима, чију вам беседу преносимо.

ГОСТОПРИМНИЦА – Божићни пост у сусрет Богомладенцу

Поводом почетка Божићног поста данас емитујемо одломак из разговора катихете Бранислава Илића са новинарком Слободанком Грдинић на Радио Светигори, у коме је катихета Илић одговарао на три питања: О значају поста; Због чега је важан овај пост који претходни празнику Рождества Христовог?;О установљењу Божићног поста.

ГОСТОПРИМНИЦА – Промоција нове књиге Александра Јањушевића у Библиотеци

„Тата буди мој херој“ назив је шесте збирке песама Александра Јањушевића која се вечерас представља у Народној библиотеци „Вук Караџић“. О новој збирци разговарамо са аутором.

ГОСТОПРИМНИЦА – Отварање изложбе „Папир говори – новац Србије и Југославије 1887 – 1996“

У организацији Историјског архива Шумадије, НБ „Вук Караџић“ Крагујевац и Народног музеја Лесковац биће отворена изложба „Папир говори – Новац Србије и Југославије 1887 – 1996“ аутора Небојше Димитријевића.
Изложба приказује папирни новац Србије и Југославије од 1887. године до 1996. године који се чува у Нумизматичкој збирци Народног музеја у Лесковцу. Симболиком приказа на изложеном новцу пратимо историјски развој и политичке промене на територији Србије.
„Промене на иконографији српског и југословенског новца мапирају историјске ситуације у којима се један државни организам декомпоновао, па радикално прекомпоновао, зависно од предоминантне идеологије и смењивања периода релативне стабилности са периодима кризе. Новац је папир који говори!“ – извод из Увода каталога папирног новца из Нумизматичке збирке Народног музеја.
У програму учествују Дејан Антић, историчар, Сања Живковић, директорка ИАШК и Небојша Димитријевић, директор Музеја и аутор, који ће публику и детаљно провести кроз историјски концепт поставке.
А ми данас за саговорницу имамо Сању Живковић.