Skip to main content

ГОСТОПРИМНИЦА- „ХОЛОКАУСТ- НАСЛЕЂЕ ФАШИЗМА 5- ТОНОВИ ЗЛА“ У ЧЕТВРТАК У МУЗЕЈУ 21. ОКТОБАР

Спомен – парк Крагујевачки октобар и Музеј „21.октобар“ у сарадњи са рецентним партнерима поводом обележавања Међународног дана сећања на жртве Холокуста и ове године организује програм „Холокауст-наслеђе фашизма 5- тонови зла“, у четвртак 26.1.2023., од 10 сати у кино сали Музеја 21 октобар.
О овогодишњем програму обележавања Међународног дана сећања на жртве Холокуста говоримо са аутором и модератором програма Марком Терзићем:

ГОСТОПРИМНИЦА- ДИРЕКТОР ЗАВОДА ЗА ЗАШТИТУ СПОМЕНИКА КУЛТУРЕ ПОВОДОМ ГРАФИТА ИСПИСАНИХ НА ЦРКВИ СВЕТОГ САВЕ У НАСЕЉУ АЕРОДРОМ

Шумадијска епархија Српске православне цркве поводом графита исписаних на цркви Светог Саве у насељу Аеродром у Крагујевцу, а који су од надлежних органа квалификовани да изазивају верску и националну нетрепељивост, изразила је у званичном саопштењу своју забринутост, али и наду да се, ипак ради о појединачном инциденту, који ће у најскорије време добити судски епилог и да се сличне ствари, уз помоћ надлежних институција и свих људи добре воље, неће више догађати ни у Крагујевцу, ни у било ком другом граду.
Епархија се истовремено захвалила Полицијској управи Града Крагујевца, свим надлежним органима Републике Србије и Града Крагујевца, а посебно свим Крагујевчанима на помоћи и подршци.

О овом инциденту говорили смо и са директором Завода за заштиту споменика културе Крагујевац, Ненадом Карамијалковићем:

НАСИЉЕ САД И ДАНАС – Емисија о родно заснованом насиљу у сеоским срединама

Насиље у породици представља један од најтежих облика криминалитета јер утиче не само на живот оних који су му изложени већ проузрукује трауму и губитак у више генерација. Његове најчешће жртве су жене, деца, старији, немоћни. Узроковано је и родном неједнакошћу у друштву које се одражава и на породичне односе. Појава насиља у породици у сеоској средини била је до скора табу тема. Сеоску средину одликују бројне специфичности због чега се у овим срединама мање говори о насиљу. Проналажењу правих начина да се превазиђе насиље у породици у сеоским срединама доприноси и пројекат који реализује Добротворна фондација СПЦ „Човекољубље“ која је иницирала истраживање родно заснованог насиља у сеоским срединама. Ауторка тог истраживања је др Невена Петрушић. О резултатима овог истраживања разговарали смо са Маријом Вранешевић програмском менаџерком „Човекољубља“, Петром Прековићем из крагујевачког огранка „Човекољубља“ и протојерејем Браниславом Матићем.

ПОХВАЛНО СЛОВО СВЕТЛУ ДРУГОГ ДОЛАСКА МИРОСЛАВЉЕВОГ ЈЕВАНЂЕЉА

У историјском Архиву Новог Сада 21. децембра отворена је изложба дијака Светозара Пајића. Калиграф је изложио свој препис Мирослављевог јеванђеља на коме је без предаха радио седам година одричући се свих других послова. Странице је на пергаментима исписивао у манастирима на Косову и Метохији, а завршио последњих девет месеци радећи у манастиру у Ковиљу да би зато његов рад и био назван Ковиљски препис. Овај после осам векова први живопис Мирослављевог јеванђеља не само да је животно дело калиграфа Пајића већ је и прави светли културни подвиг ослобађања светог списа од таме механичког копирања. У томе се налази део неба јер су лепота и истина овог дела на најбољи начин засијали дајући његовим васкрсењем српској култури енергију новог живота. Изложбу је отворио проф. др Александар Петровић, професор културне антропологије. Овде у славу овог великог подвижништва и подвига доносимо његово похвално слово светлу другог доласка Мирослављевог јеванђеља:

У ЖИЖИ ЗАЈЕДНИЦЕ- МАРИНА МАРИЋ О ФРУЛИ И ПЕСМИ. О МУЗИЦИ.

Фруло, што дах мој радосни
жално у дољи разлеже?

Да л’ што пастири помрли
тобом призиваху драгу?

Ил’ жал се стани у мени:
с неба ме стрела ранила,
тамна ме земља печила,
те песма ми је сузицом
и капљом крви кићена?

Ил’ дах мој кад протече,
жал те за одбеглом тајном? (М.Настасијевић)

Пре две године, о сестрама Марини и Ирени Марић је писано: „Већ овенчане славом по целој Србији, сестре Ирена и Марина Марић из Осанице не одустају од своје љубави према фрули. У њиховом родном селу Осаници где јединствени музички инструмент фрула чува традицију и обичаје, постоји и школа фруле коју је основао Иван Томић и чије су оне најпознатије ученице. Захваљујући умећу на фрули, сестре су пропутовале Србију и Европу, учествовале на многобројним такмичењима и освајале вредне награде.“

У новогодишњој емисији, са Марином Марић, студенткињом Правног факултета Универзитета у Крагујевцу, говоримо о љубави према фрули, о традицији села Осаница, о свирању и певању са сестром Иреном, школи фруле у којој су препознале свој таленат, али и о оној коју данас њих две воде: