Категорија: Биоетика

У последњем издању емисије Биоетика које посвећује теми трансплантације, презвитер Драган Поповић посебну пажњу посвећује питању будућности трансплантације и циљу трансплантације из перспективе биоетике:

„Да ли је прича о трансфузији и трансплантацији прича о Добром Самарићанину?“ и „Колику ће цену платити човек зарад продужетка овоземаљског живота?“, теме су и питања о којима говори презвитер Драган Поповић у најновијем издању емисије:

„Читав духовни живот јесте божанска трансфузија крви, светотајинска и метафоричка, и трансплатација божјег дела у човекову ипостас. И сваки духовник је, у овом контесту, хематолог и трансплататор.“, пише митрополит Николаус Хаџиниколау у делу „Слободни од генома“, делу које је, за епархијску издавачку установу Каленић, на српски превео аутор и саговорник емисије Биоетика, презвитер Драган Поповић.
Седмо издање ове емисије је прво од два издања у ком презвитер Драган Поповић говори о трансплатаији органа:

У данашњем издању са презвитером Драганом Поповићем настављамо разговор о ЕУТАНАЗИЈИ, уводећи појмове заједнице, воље и достојанства.

ДОБРА СМРТ или ДАВЉЕЊЕ ОМЧОМ ПРОЛАЗНОСТИ, како ју је Митрополит Николаос Хаџиниколау назвао, ЕУТАНАЗИЈА, тема је петог издања емисије БИОЕТИКА.
Након претходног издања, у коме је презвитер Драган Поповић говорећи о зачећу подвукао да је човек и душа и тело и да Бог у истом тренутку Адама ствара и душевно и телесно, у данашњем издању о овом јединству, односно односу душе и тела говоримо из угла смрти. „У проширењу овоземаљског (мисли на медицинске технологије), игноришући природу и реалност душе, одузимају јој метафизички смисао“, блежи Митрополит. Шта је „реалност душе“ и шта када је однос душе и тела поремећен? Односно, какав је однос душе и тела у случају када је једно од ова два болесно?, нека су од питања на која одговара саговорник и аутор емисије, презвитер Драган Поповић:

Шта је садржај и објекат репродуктивних технологија и шта је њихова сврха?
Митрополит Хаџиниколау, делу „Слободни од генома“ (Каленић 2014), наводи да постоје три области репродукције на које репродуктивне технологије имају утицај: плодност, неплодност и дијагноза стања, или истраживање на ембрионима.
Како бисмо груписали методе репродуктивних технологија у времену када се више бавимо методом (како?), уместо кључним питањем свих духовних сфера – зашто? Шта је оно што у етичком смислу повезује ове методе? Митрополит Хаџиниколау наводи да су „СВЕ ОВЕ МЕТОДЕ У ЕТИЧКОМ СМИСЛУ ПОВЕЗАНЕ СА МОГУЋНОШЋУ ПОЈАВЉИВАЊА ДИЛЕМЕ ПРЕКИДА ТРУДНОЋЕ“.
Да ли је бездетност болест? И који је то тренутак кад се од човека, из Божје перспективе, очекује интервенција, у виду медицине?
„Практична димензија репродуктивних технологија није оно што изазива мистично страхопоштовање. Страх од незамисливих последица, а још више од прекорачења,опасних експеримената са непознатим и изнад свега, субституисање Бога у најделикатнијем делу стварања“- Како наћи границу између лечења болесних и поверења у багодат Божју? Само су нека од питања на која одговара презвитер Драган Поповић, аутор емисије Биоетика.

У данашњем издању говоримо о биоетичким проблемима почетка живота.
„Да ли је брак последица смрти, како је сматрао Свети Јован Златоусти, а подсећа митрополит Николаос Хаџиниколау? Како по учењу хришћанске антропологије почиње живот? Шта је услов његовог почетка и зашто настаје? Зашто Бог ствара Еву? Ако је човек створен по икони Божијој, како је онда мушко и женско? И шта ако зачеће изостане?“, само су неке од тема које у овом издању отвара презвитер Драган Поповић, аутор и саговорник емисије Биоетика.