Категорија: Радио књижара

Крајем августа упокојио се у Господу грчки теолог Христос Јанарас. Тим поводом препручујемо Вам једну од његових књига „Азбучник вере“ која је својевремено изашла у издању новосадске „Беседе“ и још може да се нађе у књижарама. О односу Српске православне цркве у време Блаженопочившег патријарха Иринеја са Муслиманима од 2010. до 2020, писао је ђакон Александар Прашчевић. Књигу је издала СПЦ и има је у њеним књижарама. Трећа књига је књига Данијела Трајсмана „Спин диктатори“ у издању „Архипелага“.

Поводом почетка Богородичиног поста данас смо поделили са вама препоруке за неколико старих књига. То су пре свега књиге „Свих жалосних радост“ које је својевремено издавала епархија нишка, затим књига новинара Вање Булића „Досије Богородица“ за оне који у ове топле дане воле белетристику са религиозним мотивима, као и књиге Материк посвећене монахињама и књигу Основе психопатологије и Свети Оци о депресији које су издате у Крагујевцу и могу се наћи у крагујевачким црквеним књижарама.

Данас је слава преноса Часног крста који слави Капела Часног крста у порти Старе цркве. Ми Вам доносимо прошлогодишу беседу коју је на овај дан и истом месту произнео протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, ректор Крагујевачке богословије.

У данашњој емисији препоручујемо Вашој пажњи књигу проф. др Драгослава Санде са Богословског факултета у Београду о чудесима која су се догодила његовим парохијанима под називом „Велики си Господе“, књиге оца Јеротеја (Влахоса) о болестима и здрављу и православној психотерапији, као и једну књигу издавачке куће Клио „Како је Фројд постао Фројд“.

У новој емисији Радио књижаре говоримо о књигама „Српско културно благо“ др Бојана Јовановића и двема књигама о библиотечком послу и то књизи „Време библиоскопа“ Јулије Шћербињине и књизи „Библиотеке старог света“ Лајонела Касона.

Вашој пажњи данас препоручујемо књиге проф. др Данка Танасковића „Религија у друштву, култури и политици“ и Весне Томић: „Пољка мати Теоктиста“.

Јованка Петровић Јов рођена је 1931. у Брдарици, планинском селу крај Шапца, као најмлађе од осморо деце у породици Добросава и Ђенадије Ранковић. Живот је посветила деци, песништву и сликарству. Не воли много да говори о себи јер сматра да је све што каже недоречено спрам оног што је исказала песмама и сликама. По мајци потиче из куће Ненадовића, а име је добила по Јованки, жени Јеврема Ненадовића, сина Јакова Ненадовића. После Другог светског рата пешице долази у Београд где и данас живи. Једно време живела је у Крагујевцу о чему сведочи монографија Крагујевац у издању Службеног гласника која бележи да је имала сликарски атеље у Заставином солитеру.

Почиње да слика средином седамдесетих, а песме да пише и објављује нешто касније, средином осамдесетих година прошлог века. Излагала је на самосталним и заједничким изложбама, написала роман за децу Дугмићи причају и објавила четири збирке песама. Последња објављена је збирка Гледала сам живот, резиме пола века песничког стварања. Пише с идејом да су поезија и сликарство нераздвојиви и да постоје невидљиви свуда изнад и око нас све док их песници и сликари својом имагинацијом не донесу да би их људи чули и видели. Колико песници и сликари успеју да пренесу слике у овај свет утолико он светли у бојама живота. Свет без песништва је пустиња у којој нема подвига.