Категорија: Путокази Јасеновца

Млади данас не уче много историју и не верују историјским подацима из историјских читанки за које мисле да их пишу победници. Информације чешће траже на интернету и у вршњачким групама, а то их некада одведе и странпутицама. Колико је просветни систем у Србији спреман да говори о оваквим темама. Каква су искуства Јад Вашема и могу ли се пренети у Србију. О томе смо разговарали са историчарком и просветном саветницом Милом Тодоровић из Школске управе Шумадије.

Страдање Срба у логорима у Хрватској, Јасеновцу, Јадовну и на другим местима у Хрватској, баш као и страдања Хрвата од стране Срба, попут оног у Вуковару, свакако утичу на међудржавне и међунационалне односе двеју земаља и два народа који живе једно другом у суседству. О томе, као и о томе колико има места за емоције и за потомке жртава у култури сећања разговарали смо са историчарем Ненадом Ђорђевићем, дугогодишњим директором Музеја жртава геноцида у Србији.

Превладавање прошлости, кажу историчари, није процес који треба да води измирењу са злочинима и опросту, већ процес учења како да се живи са сећањем, како да се живи са чињеицом да су злочини део човечанске али и наше историје и нашег групног идентитета . Превладавање прошлости је корак ка критичкој самоспознаји и то је трајни процес, стална опомена, а не дефинитивно усаглашена прошлост. У култури сећања на злочине, какав је Јасеновац или било који други злочин, важну улогу имају комеморативне свечаности као и специфични музеји или друге установе комеморативног карактера. Због тога у данашњој емисији разговарамо о овим устновама и њиховом начину сећања на прошлост са Марком Терзићем, историчарем и вишим кустосом Музеја 21 октобар у Крагујевцу.

Лакше је суочити се са злочином другог народа него са злочином начињеним у име нашег народа, јер нас је срам, а то је веома тешко осећање, каже наша саговорница мировна активисткиња Центра за ненасилну акцију Сарајево-Београд, Дада Турк у новој епизоди серијала „Путокази Јасеновца“. Причамо и када се она, током школовања у Хрватској сусрела са темом Јасеновца, као и о другим актуелним темама суочавања са злоичинима.

Концентрациони или сабирни логор је врста затвора која је створена за политичке противнике, припаднике појединих етничких или религијских група, цивиле из критичног војног подручја или било коју другу изабрану групу људи. Концентрациони логори најчешће се стварају током рата, и затвореници се налазе у притвору најчешће без судских процеса, већ по неким другим критеријумима.
Ово је извод из Википедијине енциклопедијске одреднице концентрационих логора какав је био и онај Јасеновачки, а који треба да нам послужи као увод у причу о томе како се током ратова односимо према политичким непријатељима, односно да нам у светлу Јасеновца прикаже однос према Другом. Овог пута за саговорника смо изабрали крагујевачког философа и политичара Сашу Миленића.

По речима историчара Гидеона Грајфа у Јасеновцу је народ убијан и мучен на 57 различитих начина. Откуд толика креативност у злу? Где се у човеку гаси људскост? Шта мотивише зверска понашања. Послушајте наш данашњи разговор на ове теме са психологом Иваном Недељковићем.

У време одрастања данашњих средњовечних генерација чинило се да смо већину лекција из Другог светског рата научили, те да историју нећемо понављати. Отуда је за многе од нас шок када се данас сретнемо са неонацистичким идеологијама, коришћењем фашистичких флоскула у јавном говору, оснивањем концентрационих логора у трауматизованој Европи…
Отуда је прича о Јасеновцу и прича о томе зашто нам се злочини понављају. Да ли је разлог за то несуочавање са траумама како тврди једна социолошкиња која се бави темом истраживања ратних злочина и геноцида. По њеним речима, живимо у постгеноцидно време. „Постгеноцидни региони су најдубље трауматизовани региони. Непролазак кроз трауму, појединачну или колективну, апсолутно је изванредна, идеална основа да се тако нешто понови. А порицање геноцида је у ствари последња фаза геноцида.”
У данашњој емисији о овој теми разговарамо са антропологом и етнологом Ненадом Карамијалковићем, вршиоцем дужности директора Спомен парка „21. Октобар“ у Крагујевцу.

Тема данашње емисије су биографије злочинаца, прецизније како се од обичних људи постаје злочинац, односно добровољни џелат. То је тема која је већ разматрана у историји када је реч о холокаусту и логорима у нацистичкој Немачкој,а једнако је актуелна и као показатељ онога што се дешавало у логорима Независне државе Хрватске. Остала имена нећемо помињати, али треба рећи да је међу крвницима у Јасеновцу било људи различитих професија и степена образовања, од инжињера до, нажалост – свештеника. У емисији ћете чути мишљења о овој теми изрчена на промоцији књиге „Обични људи добровољни џелати“ Наде Бањанин Ђуричић из Центра за примењену историју, социолога др Срђана Продановића са Института за философију и друштвену теорију и философа др Предрага Крстића са истог Института.

putokazi jasenovca 3