Категорија: О фабрикама и радницима

Млекару у Крагујевцу је основао Народни одбор града Крагујевца 15. новембра 1944. Како се развијала Млекара до успешног прерастања у фирму Мегле. Милодух је још један пример успешне приватизације.

Емисија је суфинансирана средствима Града Крагујевца који се нужно не мора слагати са ставовима изнетим у подржаном пројекту.

Прерада воћа и поврћа и израда пекмеза од шљива били су традиционална делатност у домаћинствима Шумадије од давних времена. На томе почива и рад фабрике „Црвена звезда“.
Емисија је суфинансирана средствима Града Крагујевца који се нужно не мора слагати са ставовима изнетим у подржаном пројекту.

„Житорпродукт“ се први пут помиње под тим именом 1955. године када је дошло до спајања Градског млинског предузећа „7. јули“ и предузећа за откуп жиратирца „Житопромет“. Ово предузеће је настављач богате историје Парног млина Димитрија и браће Павловић-Бојаџић.
Емисија је суфинансирана средствима Града Крагујевца који се нужно не мора слагати са ставовима изнетим у подржаном пројекту.

Овај део емисије могао би се назвати „од звезда до трња“. Како је „Застава“ ушла у производњу „југа“ и како је почео њен распад и потрага за новим партнерима. Шта је „Застава“ изгубила током бомбародвања. И овог пута наш саговорник је бивши директор Привредних возила г. Каменко Сретеновић.

Емисија је суфинансирана средствима Града Крагујевца који се нужно не мора слагати са ставовима изнетим у подржаном пројекту.

Заводи Црвена застава су деценијама били најзначајнија индустрија у Крагујевцу. Како је изгледала фабрикама на самим почецима слушаћемо од нашег саговорника г. Каменка Сретеновића, бишег директора Привредних возила. Која су то три потеза довела до развоја малене „Заставе“ у гигант.
Емисија је суфинансирана средствима Града Крагујевца који се нужно не мора слагати са ставовима изнетим у подржаном пројекту.

Још једно предузеће чија прошлост запањује је предузеће „Ортотекс“ из Крагујевца које је у 1989. години имало 751 радника и приходе који су преостајали након исплате свих трошкова од милион и по динара. Али и ова фабрика ортопедских помагала која је имала бројне послове са војском и „Заставом“ је уништена. Како чућемо од мр Милете Рачича дипломираног инжињера.

Емисија је суфинансирана средствима Града Крагујевца који се нужно не мора слагати са ставовима изнетим у подржаном пројекту.

Штампарство у Крагујевцу је једна од најстаријих делатности. у 20 веку међутим, посебну улогу у овој области имало је Штампаријско предузеће “ Никола Николићл“ које то име носи од 1962 године. У овој емисији саговорник нам је бивши радник Штампарије ВКВ мајсттор Бранко Славковић, који је познат по томе што је о пропадању ове штампарије, нарочито у доба штрајкова писао и песме. Неке од тих песама чућете и у данашњој емисији.
Емисија је суфинансирана средствима Града Крагујевца који се нужно не мора слагати са ставовима изнетим у подржаном пројекту.

Мали број Крагујевчана зна да смо до 1962. године имали електронску индустрију радио апарата. До те године постојало је предузеће Радио-електро Крагујевац (РЕК) које није успело да се прилагоди тржишту те је уместо пренамене производње, тада и угашено.
Емисија је суфинансирана средствима града Крагујевца, на Конкурсу који подржава јавни интерес у информисању.