Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату је државни празник, односно дан сећања, који се обележава у Србији сваке године, 22. априла.
Тим поводом у данашњој Гостопримници емитоваћемо исповест Мирјне Лехнер Драгић, једне од последњих живих сведока страхота холокауста, геноцида и других масовних злочина немачких окупатора у Србији за време Другог светског рата. О својим сећањима на то време страдања је Мирјана Лехнер говорила крајем јануара у крагујевачком Музеју „21. октобар“ на овогодишњем скупу посвећеном холокаусту.
Иначе, Мирјана Лехнер Драгић је рођена 28. 7. 1936 године у Београду у породици Алфреда и Мерјам Лехнер. Отац јој је пореклом Аустијанац, родом из Осијека, а мајка из сарајевске јеврејске породице Папо.
Мирјана је са родитељима преживела Холокауст, док је готово цела мајчина породица страдала у логорима и другим стратиштима. На Академији примењених уметности у Београду дипломирала је 1963. године на смеру за графички одсек, а од 1965. има статус слободног уметника.
Музичка школа „Др Милоје Милојевић“ од 24. до 30. априла 2026. године организује Фестивал вокалне уметности „Вокализација“. Централни догађај ове манифестације представља Међународно такмичење младих соло певача, које и ове године окупља младе уметнике из земље и иностранства, уз оцењивање жирија међународног реномеа.
Посебан сегмент овог догађаја биће извођење опере-бајке „Пепељуга“ Еда Полдинија, којом се фестивал и отвара 24. априла у 20 сати, у крагујевачком Позоришту за децу и младе.
Професори соло певања, гђе Љубица Гашпаровић Јевтовић и Зорица Белоица, приближавају нам репертоар и концепт овогодишње „Вокализације“.
У понедељак недеље Антипасхе, Његово Високопреосвештенство митрополит шумадијски Господин Јован служио је Свету архијерејску Литургију у храму Светога Саве у крагујевачком насељу Аеродром.
Његовом Високопреосвештенству саслуживало је братство овога храма: протојереј Бранислав Матић, протонамесник Иван Антонијевић и ђакон Дејан Јовановић.
За певницом су појали оци храма Светога Саве са верним народом. По прочитаном Јеванђељу надахнутом беседом се обратио верном народу Митрополит Јован:
„Христос Васкрсе!
Данашње Јеванђеље говори нам о чудесном догађају који се збио у Кани Галилејској, на једној обичној свадби на коју је био позван сам Господ наш Исус Христос са својим ученицима и Пресветом Богородицом. Како Јеванђеље описује, ова је свадба била сиромашна — а то видимо по томе што је домаћинима понестало вина. Овде треба да уочимо, браћо и сестре, да је Господ међу људима био као „обичан човек“. Зашто кажемо обичан? Зато што се Господ на тој свадби ни по чему није издвајао од других. Како каже свети пророк Исаија: „не би обличја на њему, због чега бисмо га ми пожелели“. Господ је на сваком месту показивао смирење. Из свог смирења је и рекао: „Нисам дошао да ми служе, него да служим“. Али баш тај „обичан“ човек, тај истински и прави човек Исус, чини нешто бескрајно необично — чини своје прво чудо претворивши воду у вино. Он чини невиђено чудо на беспримерно једноставан начин, а опет остаје истински Човек. Тако и треба да буде: да човек буде истински човек. А истински је човек онај који верује у Бога, који је Божији човек, који испуњава заповести и воли своје ближње. Природно је да човек буде пребивалиште Бога, да буде дом Божији и Његов храм. Како каже Јеванђеље: и тело и душа су подједнако за Господа.
Пре овог првог чуда видимо нешто веома значајно. Видимо људско биће које једино познаје тајну тог „обичног“ човека — Пресвету Богомајку. Ко би боље познавао тајну детета од мајке? Срце праве мајке не куца за себе, већ за своју децу. Пресвета Богородица познаје тајну Оваплоћеног Бога јер Му је она подарила људско тело. Она је прва сазнала за Његову божанску свемоћ, али и за Његову смерност. Зато нам Господ увек поручује да морамо имати ту основну хришћанску врлину — смирење. Бог се гордима противи, а смиренима даје благодат. Богородица опрезно и неприметно саопштава Сину: „Ови људи немају вина“. Она зна Његово бескрајно човекољубље и верује у Њега. А Господ слуша своју Мајку. Он жели да помогне, али ненаметљиво и природно. Богородица тада каже народу речи које треба да буду и наше животно правило: „Што вам год Он каже, чините“. Ове речи Богородичине треба да постану и наша смерница. Да стално говоримо себи: „Чини то што ти Господ каже и бићеш спасен“. Ако човек не чини оно што му Бог заповеда, онда ће чинити оно што му његова памет или нечастиви говоре. Бог од нас неће тражити оно што не можемо да учинимо. Ми треба да чинимо оно што је до нас, а не да се изговарамо како не можемо да се молимо или да учинимо добро дело. Када имамо вере, Бог се усељава у нас и тада све чинимо по сили Божијој.
Посебан смисао овог чуда у Кани је порука да брак добија божански, бесмртни смисао кроз присуство Христово. Господ је своје прво чудо учинио управо на свадби да би показао колико је освећење брака важно за људски род. Од светог брака настаје света породица. У светој тајни брака супружници добијају благослов за заједнички живот и рађање. Ако чувају тај благослов, брак ће бити сачуван. Ако га занемаре, неће ни њих благослов чувати. Данас је брак у великој кризи јер људи заборављају шта су пред Богом обећали. Нема више трпљења јер нема смирења. А када нестану смирење и трпљење, престаје и разговор. Тамо где нема разговора, нема ни решења. Брак је жртва, а савремени човек се плаши жртве. Све мање се одричемо своје себичности. Мислимо да други треба да поднесе све, а ми ништа. Али брака нема без љубави, а љубав је спремност да се положи живот за другога.
Поразна је статистика која каже да се сваки други или трећи брак данас распада. Тиме се разбија породица, која је основна школа живота. Оно што човек задобије у породици, то ће га пратити целог века. Ако одрастамо у заједници љубави, ми ћемо тежити да другима чинимо добро, верујући да ће нам Господ стоструко вратити. Треба да служимо једни другима. Данас се реч „служити“ сматра понижењем због наше гордости и ега. Али можемо ли се спасити једни без других? Не можемо. Зато се молимо Богу и Пресветој Богородици да помогну да наши бракови опстану, да у нама цвета љубав, јер љубав покрива мноштво грехова. Нека нам Господ помогне да будемо прави хришћани, прави људи и народ Божији.
Бог вас благословио!“
У наставку Свете Литургије Високопреосвећени Митрополит је причестио верни народ и поделио иконице Господа Исуса Христа, као благослов и молитвено сећање.
Побусани понедељак, дан посвећен упокојенима, свој назив добио је по народном обичају да се гробови покојника побусавају тога дана бусењем свеже зелене траве.
Побусани понедељак увек пада у први понедељак после Недеље Антипасхе – Томине недеље, и за тај дан се на гроб износе свеже обојена црвена јаја из варзила који је сачуван од Васкрса. Та јаја која се куцају о споменик, и упокојени се поздрављају са „Христос Васкрсе“.
Тим предивним обичајем исказујемо своју љубав и поштовање према умрлим сродницима, са којима желимо да поделимо радост Васкрсења Христовог, радост победе над смрћу. То је и начин исповедања наше вере у вечни живот, и у наше опште Васкрсење. На крају се донешена јаја поделе сиротињи.
На Побусани понедељак се одлази на гробља, уређују гробови, поставља камење на све четири стране око гроба, и побусава земља између, односно, прекопава површински слој земље. Бук Караџић наводи да се овај дан понегде назива и „Ружичало“ или „Дружичало“, јер се тог дана, између осталог, саде и руже на гробљима.
Манифестација “Дани отворених врата“ у музичкој школи „Др Милоје Милојевић“ почела је јуче и трајаће до 17. априла. Током „Дана отворених врата“ деца узраста од 6 до 10 година имају прилику да се упознају са школом и различитим музичким инструментима;
Пријемни испити за упис у основну музичку школу почињу овог викенда, а као и сваке године, родитељи могу попунити образац за пријемни испит путем званичног сајта школе и изабрати један од три термина изласка детета на пријемни испит ( формулар за пријаву на проверу музичких способности за упис у први разред можете пронаћи на линку: http://www.mskragujevac.rs/Vesti/prijemni-kgmuzicka-2026/);
Пред ученицима музичке школе „Др Милоје Милојевић“ је ново извођење опере бајке, након одигране опере бајке „Снежана и седам патуљака“ Оперског студија Музичке школе „др Милоје Милојевић“, крагујевачка публика 24. априла биће у прилици да погледа изведбу „Пепељуге“ у Позоришту за децу и младе од 20 сати;
Након Такмичења акордеониста, најављујемо Такмичење пијаниста, као и Фестивал вокалног стваралаштва „Вокализација“…
Ово су само неке од тема и актуелности о којима данас у Гостопримници говоримо са Тањом Пашић, професорком хармонике и помоћницом директора музичке школе „Др Милоје Милојевић:
Лазарева субота или Субота праведног Лазара, уочи Цвети, посвећена је васкрсењу Лазара из Витиније, кога је Исус Христос васкрсао из мртвих после четвородневног пребивања у гробу. Овај празник је установљен у Јерусалиму крајем IV века. После васкрсења, Лазар је био Епископ на Кипру. Овај празник Срби, а многе породице славе Лазареву суботу као крсну славу. На Лазареву суботу празнује се посебано и врло живописан обичај познат под именом Врбица. Овог дана брало се олистало пруће од врбе. Лазарева субота, односно Врбица, дан је дечје радости.
До Другог светског рата, Лазарева субота (Врбица) прослављала се и као школска свечаност. Деца су се, лепо обучена, украшена звончићима, кретала у поворкама и проводила време у игри по порти и учествовала у опходу око цркве после подне. Увек се држала литија изван храма. Пратећи елементи овог празника имају библијско утемељење (Јн 12). После Лазаревог васкрсавања, Исус Христос улази свечано у Јерусалим, а маса раздраганог света дочекује га свечано; поред осталог, у рукама носе палмове гранчице. Данашње врбове гранчице замена су за палмине. Убране врбове гранчице на Лазареву суботу носиле су се и благосиљале у цркви, па су потом чуване у кућама. Са овим даном почињу велики Васкршњи празници. Који је смисао овог догађаја који Црква тако светло, радосно и победно празнује на Лазареву суботу? Како спојити жалост и сузе Христове са Његовом силом којом је васкрсао мртвога Лазара?
Црква празновањем Лазареве суботе одговара: Христос плаче зато што је у смрти свог пријатеља сагледао тријумф смрти у свету, смрти коју Бог није створио, а која је загосподарила и господари светом, затровавши свеколики живот и претворивши га у бесмислено смењивање дана, који се неумитно урушавају ка пропасти. И, гле, ево Христове заповести: „Лазаре, изиђи напоље!“. То је изазов који Христос упућује смрти. То је заповест којом Христос објављује рат смрти. То су речи којима Христос објављује да сама смрт мора бити умртвљена и уништена. То је чудо љубави која тријумфује над смрћу. Да би уништио смрт и њену тмину, сам Христос – а то значи сам Бог, сама Љубав, сам Живот – силази до гроба Лазаревог, силази да би се тамо лицем у лице срео са смрћу, да би је разрушио, да би нам даровао вечни живот за који нас је саздао Бог.
Живимо у свету, у државама које су се одрекле Бога, које су искључиво занете саме собом, које стално стрепе за своју власт, силу, моћ и победу. У том свету готово и да нема више места за Божју љубав, Божју светлост и Божју радост. Али, гле, на тај јединствени дан, на Цвети – док стојимо у препуним црквама – опет и опет одјекује оно исто царско „Осанна!“, и ми изнова говоримо себи и свету око себе, и сведочимо: није умрло, није нестало, није ишчезло са лица земље Царство Христово које је тако јарко засијало у тај дан у Јерусалиму. На Цвети се обраћамо изнова Богу говорећи: Ти си наш једини цар, ми знамо и верујемо и исповедамо да ће победити Царство Твоје љубави, Царство Твоје победе над грехом, злом и смрћу, и знамо да нам радост те вере нико одузети не може. И премда људи све своје наде полажу на силу и насиље, и премда људи верују само у оружје, затворе и страх – победиће Царство Твоје! И премда људи муче друге људе – победиће Царство Твоје!
Завршна конференција пројекта „Заједно за равноправност“ одржана је у Свечаном салону Градске управе Крагујевац, где су представљени резултати спроведених активности, искуства из праксе и значај наставка сарадње институција у области родне равноправности, превенције насиља над женама и јачања политика једнаких могућности.
Скупу је присуствовала министарка без портфеља задужена за координацију активности у области родне равноправности, спречавања насиља над женама и економског и политичког оснаживања жена, гђа Татјана Мацура, чији је Кабинет подржао реализацију пројекта. У име Града Крагујевца присутнима су се обратили др Гордана Дамњановић, помоћница градоначелника за здравствену и социјалну заштиту, људска и мањинска права, и Дејан Ружић, заменик градоначелника.
Министарка Мацура подсетила је да је Крагујевац једна од 22 јединице локалне самоуправе које су прошле године добиле подршку за пројекте из области родне равноправности. Према њеним речима, ова област обухвата широк спектар активности – од економског и политичког оснаживања жена, преко борбе против породичног насиља, до подизања свести о важности превентивне здравствене заштите.
