Категорија: Гостопримница

Поводом 180 година од рођења једне од најзначајнијих личности српске политичке и друштвене мисли 19. века, у Историјском архиву Шумадије у Крагујевцу отворена је изложба „Светозар Марковић (1846–1875) – Светионик слободе”, аутора Славка Степановића и коауторке др Кристине Јоргић Степановић. Речи аутора изложбе и домаћина приликом отварања изложбе преносимо Вам у целини:

Трећи меморијални хуманитарни турнир „Да победимо заједно – Страхиња Велиновић“ биће одржан у недељу, 13. септембра, на Тргу Радомира Путника.
Манифестација ће бити организована са циљем прикупљања средстава за набавку апарата за лечење деце на Одељењу кардиологије Педијатријске клинике УКЦ Крагујевац.

Централни део програма биће турнир у баскету 3×3 за играче старије од 18 година. Због ограниченог капацитета, учешће је предвиђено за највише 16 екипа.

Посетиоци ће моћи да прате и такмичење у брзом бацању тројки, које ће бити организовано у две категорије – за играче до 14 година и за сениоре. Финале турнира заказано је за 21 час.

ПРИЈАВА ЕКИПА ОТВОРЕНА ЈЕ ДО 11. СЕПТЕМБРА!

На месту одржавања утакмица биће постављене донаторске кутије за све који желе да подрже акцију.

Новац за опремање Педијатријске клинике могуће је уплатити и на динарски рачун фондације 160-6000002043154-17 у Банца Интеса.

Турнир трећу годину заредом организују Хуманитарна фондација „Да победимо заједно“ и организација „3×3 Србија“.

Хуманитарна фондација „Да победимо заједно“ основана је у знак сећања на Крагујевчанина Страхињу Велиновића. Основали су је његова породица и пријатељи са циљем да помогну деци која се лече од најтежих обољења и допринесу раној превенцији болести код најмлађих.

У данима након обележавања Међународног дана несталих (30. август), са Светланом Волкановском, стручном сарадницом за правне послове јавне набавке и Службу тражења Црвеног крста, говоримо о функционисању Службе тражења, положају породица несталих, залеђеној тузи чланова породица несталих, значају утврђивања судбине несталих лица и остваривању једнаких права породица на истину и правду, репарацију и меморијализацију, те сензибилисању грађанства на ове теме.

У четвртак, 10. септембра, у 18 сати, у Народној библиотеци „Вук Караџић“ у Крагујевцу, почиње представљање књиге Александра Чотрића „Слано и љуто: два века српског афоризма”.
Два века српског афоризма обухватају распон од првог српског афористичара Михаила Максимовића, рођеног 1745, до најмлађег Јована Зафировића, рођеног 1997. године. Реч је о првој књизи која представља целокупни корпус српске афористике од 18. века до данас, и првој антологији најкраћег књижевног жанра на српском језику у 21. веку. О детаљима ове књижевне вечери разговарамо са модератором, гдином Владимиром Стефановићем.

Преподобни Пимен Велики, родом Мисирац и велики подвижник Мисирски. Као дечак посећивао знамените духовнике, и од њих сабирао опитно знање као пчела мед са цвећа. Једном умоли Пимен старца Павла да га одведе св. Пајсију. Видевши га Пајсије рече Павлу: „ово ће дете спасти многе, с њим је рука Божја“. Временом Пимен се замонаши, и привуче к монаштву још двојицу браће своје. Једном дође мајка да види синове своје, но Пимен је не пусти унутра него је кроз врата упита: „да ли више желиш да нас видиш овде или онамо у вечности?“ Мајка се удаљи с радошћу говорећи: „кад ћу вас сигурно видети тамо, то не желим да вас овде видим“ У манастиру ове тројице браће, којим је управљао најстарији брат, авва Анубије, овакав је био типик: ноћу су 4 часа проводили у рукодељу, 4 часа у спавању и 4 часа у псалмопојању. Дању су од јутра до подне проводили наизменично у раду и молитви: од подне до вечерње у читању, а послеподне готовили су себи вечеру, једини оброк у 24 сата, и то обично од неких зеља. О њиховом животу сам Пимен говори: „ми смо јели то што нам се предлагало; нико никад није рекао: дај мени нешто друго; или: ја то нећу: На тај начин ми смо провели сав живот у безмолвију и миру“. Подвизавао се у V веку, и упокојио се мирно у дубокој старости.

извор православникалендар.рс

извор јутјуб канал манастира Подмаине

Љубавни напитак, комична опера у два чина за коју је либрето написао Феличе Романи, једна од најпопуларнијих и најчешће извођених Доницетијевих опера, позната по својој мелодичности, шарму и хумору, као и по чувеној тенорској арији „Una furtiva lagrima“ биће изведена у четвртак, 10. септембра 2026, у 20 сати у башти Топ пиваре. Наше слушаоце на овај догађај позива Јелена Станић Стефановић, директорка Музичког центра Крагујевца:

У просторијама Школе социјалних вештина „Светионик“ од јесени 2026. године почињу са радом Школа филма и Школа анимације „Анимате скул“. О детаљима функционисања ових школа разговарамо са Милицом Каран, директором фотографије и Војином Васовићем, редитељем.

У суботу, 5. септембра 2026. године, у свечаној сали Саборног храма Успења Пресвете Богородице у Крагујевцу одржано је прво предавање у оквиру седамнаестих Великогоспојинских свечаности.

Предавање на тему „Чувари душе у дигиталном свету – Како сачувати породицу од замки интернета“ одржао др Игор Јурић, друштвени активиста и председник Центра за несталу и злостављану децу.

Кроз пет кратких филмова о различитим врстама злостављања деце и одраслих, др Јурић је говорио о опасностима некритичке употребе модерне технологије, вештачке интелигенције и друштвених мрежа. Истакавши да се проблем не налази у коришћењу мобилних телефона, Игор Јурић је објаснио како лоши односи између родитеља и деце доприносе стварању међусобног неповерења. Посебно је указао на чињеницу да деца често остају сама пред садржајима и изазовима за које нису довољно зрела, док родитељи опасност уоче тек када проблем већ постане озбиљан. Говорећи о значају поверења унутар породице, др Јурић је нагласио да отворен разговор, пажљиво слушање и присуство родитеља представљају један од најважнијих начина превенције различитих облика насиља и злоупотребе. Осврнуо се и на одговорност одраслих да децу не удаљавају од савремених технологија, већ да их науче како да их користе безбедно, одговорно и са свешћу о могућим последицама. Истакао је и потребу да се о злостављању говори отворено, без прикривања и релативизовања, како би жртве биле охрабрене да потраже помоћ, а друштво благовремено препознало знаке угрожености.