Категорија: Корелација

Настава социологије у средњим школама дуго је порицала вредност религије, прихватајући као аксиом марксистичко начело о религији као опијуму за народ. Касније се све то променило, продубила се и посебна грана социологије – социологија религије, а на богословским факултетима у свету данас се навелико изучава социологија хришћанства.
Како се то одразило на однос Верске наставе и Социологије у данашњим средњим школама, тема је наше данашње емисије Корелација у којој нам је саговорница Цвјета Јовановић социолог, професорка Социологије, Грађанског васпитања и Уставног права у Првој крагујевачкој гимназији.

Корелација између Верске наставе и Грађанског васпитања намеће природа тих предмета. У оквиру оба предмета обрађују се сличне теме: идентитети, толеранција, етичка питања, односи у друштву, а одговори се међусобно допуњују. Подсећамо да су оба предмета ушла у исто време у систем образовања, нажалост, као пандам један другом. У данашњој емисији разговарамо са вероучитељима Горана Лазаревића Марком Гаљаком и профсором Грађанског Весном Марковић из Средње стручне школе у Крагујевцу.

Биологија и веронаука се узајамно не искључују иако има много оних који сматрају да закони природе нису сагласни са духовним учењима који подразумевају превазилажење природе натприродним. О томе да се и ова два наставна предмета могу повезивати у школи, те да имају многе заједничке теме разговарали смо са некадашњом професорком Биолгије у Основној школи Мирко Јовановић у Крагујевцу, данас докторандом на Медиицнском факултету Бојаном Милекић и свештеником Иваном Антонијевићем из Цркве Свети Сава на Аеродрому који је до пре пар година био и вероучитељ у Основној школи Мирко Јовановић. Они су и на делу показали да ова два предмета могу да се умреже, организујући корелативан час који је те године убројан међу десет најбољих корелативних часова на такмичењу који је организовала Школска управа. Зато ћемо ми данас говорити не само о корелацији и везама верске наставе и биологије већ и о овом часу као примеру добре праксе.

„Музика је уметност која се служи тоновима као средством свог израза“.[1] Већ је из ове школске дефиниције музике јасно да она, својим изражајним средствима пружа публици оно што бисмо могли назвати „уметничким погледом на свет“. При формирању овог погледа, значајну улогу играју уметниково искуство, машта, степен усвајања уметничке традиције и признање – које је веома важна чињеница у животу уметника, јер он, као биће заједнице, посредством свог дела остварује комуникацију с публиком, трудећи се да јој наметне сопствени доживљај света.
Литургијски живот у Цркви прожет је музиком која у Духу Светом и сама добија на духовности. Отуда су велике везе између верске и музичке наставе. У нашој данашњој емисији Корелација разговарамо са нашим колегом Предрагом Обровићем, који је вероучитељ у Музичкој школи „Др Милоје Милојевић“, а дуги низ година био је вероучитељ и у мнногим крагујевачким основним школама. Наш саговорник се и сам бави музиком, пре свега соло певањем.

Велики број земаља приоритетне смернице у остваривању програма националног васпитања и образовања усмерава на: развој националне самосвести; љубав према својој отаџбини и народу и спремности за одбрану њихове слободе и интегритета; развој жеље за просперитетом и стваралаштвом за добробит своје земље и свог народа; обезбеђивање духовног јединства међу свим генерацијама; васпитање поштовања и уважавања према култури, језику, обичајима и традицији свих народа и етничких заједница који живе у земљи (мултикултурализам мултиетничност, интеркултуралност); афирмацију морала; уважавање законитости, уставности и државне симболике; осмишљавање веза између људских права и слобода и грађанске одговорности и васпитање поштовања према родитељима и солидарности са свим људима света.
Све наведено је добар основ за сарадњу наставника верске наставе и ликовне културе, тако да је наша данашња тема управо корелација ова два предмета. Наш саговорник је Војислав Илић, доктор наука у области методике наставе ликовне културе, који је више деценија радио у основној школи, а сада је професор на неколико универзитета у Србији.

Као предмети који су међусобно релативно издвојени и у оквиру којих се проучавају одређене области корелација представља нешто што треба да успостави везу између узајамно мање или више повезаних целина. Корелација треба да постоји и у оквиру појединих области у одвојеним предметима, а треба да постоји и корелација између самих предмета. На тај начин се повезује оно што је природно повезано, и што је на неки начин било условљено да се подели на поједине наставне предмете који су онда даље цепкани на поједине области и теме.
Овако причу о корелацији започиње наш данашњи саговорник професор физике Бранислав Јовановић, иначе дугогодишњи просветни саветник при Школској управи Шумадије и Поморавља. Данас је у пензији, али је још увек заинтересован за методику наставе, те смо са њим разговарали на тему веза између верске наставе и физике.

Корелација у настави је, да подсетимо, међусобни однос, узајамна зависност, повезаност у хармоничну целину два наставна предмета. Понекад се оне укључују у процес мотивисања ученика да прошири гледишта, у одређеним случајевима користи се као методичка техника за локализоање радње, рецимо стављање неког догађаја у историјски контекст, а њихов основни задатак је да омогуће остваривање функционалних циљева наставе и да утичу на проширивање специфичних ученичких знања.

У данашњој емисији говорићемо о корелацији између верске наставе и историје. Данас имамо два саговорника на ову тему, веоучитеља Стефана Јанковића и професора историје Ненада Цветковића. Обојица раде у Првој крагујевачкој гимназији.

Свима који се баве теологијом познато је да једна од књига Старог завета, тачније Четврта књига Мојсијева носи назив Бројеви. Не само због бројева наведених у овој књизи, него и због многих других бројева који се помињу у Светом Писму има хришћанских конфесија које верују да бројеви наведени у Библији имају дубље пророчко или духовно значење. Да ли је то довољна и добра основа да се у настави повежу математика и теологија? У којој мери је математика мистична наука? Да ли религијски системи садрже у себи математички апарат, то јест математику.

Ово су нека од питања које смо поставили др Радојку Дамјановићу, профсору математике, истовремено доктору педагошких наука у нашој другој емисији посвећеној теми Корелације у образовању, овог пута између верске наставе и математике.