Категорија: Архијерејска беседа

„Где нема Спаситеља, ту нема ни спасења. Дакле, као што је нама најпре потребно Божије саструдништво, јер без Њега ми не можемо ништа чинити добро. Ништа. Ниједно добро ми без Бога не можемо чинити. Јер ако добро чинимо, а није у име Бога, онда од тог добра немамо користи. Ако чинимо добро ради себе, чинимо добро да дамо некоме нешто да би нас други хвалили — како сам добар, како сам милостив, да му дам кошуљу, да му дам кору хлеба — од таквог добра немамо уопште користи. Него, кад добро чинимо у име Бога, онда то добро чинимо и у име човека. Јер често говорим: ми до Бога долазимо кроз човека. И до човека долазимо преко Бога. Дакле, тако смо и ми потребни Богу. Али треба да схватимо да је нама потребан Бог. Без Бога нема живота. Нема живота, верујте, ни у овоме ни у ономе свету“, поучио нас је Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски г. Јован на Светој архијејрејској литургији у Белошевцу.

Дакле, браћо и сестре, зато је храм место за богослужење место да се сабирамо. Ми овде данас служимо Литургију, са нама саслужују и анђели и небо и земља. Зато треба када уђемо у храм браћо и сестре а посебно на Литургију, да оставимо своје земљске бриге да чујемо реч Божју која освећује наша осећања. Човек који је расејан и који мисли на нешто друго он је располућен човек. Да чувамо сабирни ум када дођемо у храм и ако чувамо тај ум онда ми стално чезнемо за Богом, Бог нас никад неће оставити, само ако ми не оставимо Бога.Неко ће рећи ја нећу да оставим Бога, али ако ти не радиш на спасење себе или другога ти си већ оставио Бога, заборавио си на Бога. Ми који смо у Цркви и који смо крштени ми смо сви призвани на ту светлост, Бог просвећује сваког човека који долази у овај свет. Зато да водимо рачуна да не навучемо на себе таму. Замућено око не види чисто, а камоли духовно око. Ако ум свој прикујеш за ствари овога света онда си угасио тај духовни вид. Шта нам вреди од лепоте овога света ако смо лишени вида. Осветљујмо ум, душу и тежимо свом Прволику а то је Господ Исус Христос, поучио нас је наш Митрополит г. Јован на Светој архијерејској литургији у Станову.

„Браћо и сестре, слушајући поруке Светог Апостола Павла у малопре прочитаном Апостолу, имам утисак као да Свети Апостол Павле живи у овом нашем времену, као да је сагледао ово време у коме не само ми као народ српски живимо, него у глобалу, како живи род људски. И заиста он нам саветује, као да је очевидац, он нам саветује, он нам говори како да ојачамо, како да се одржимо у искушењима, у невољама које нас налазе, а њих је било одувек, одавек је било искушења, невоља, само је питање у каквом је стању народ у односу на веру. Да ли је заиста онај тврдој вери, какав је био хришћански свет у почетку, па и касније, или смо ми у свему попустили, тако да кажем, па и у самој вери, а када се попусти у вери, онда се у свему попусти, онда се попусти, браћо и сестре, у молитви, онда се попусти у подвигу, онда се попусти у живљењу по Еванђељу и живљењу у врлинама“, речи су Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована изговорене у манастиру Пиносава, на Светој архијрејској литургији.

„Свети Апостол Павле, у мало пре прочитаном Апостолу, даје нам такве дивне савете, даје нам такво дивне поуке и каже да моли вас као своју децу и преклиње вас да се владате достојно Бога који вас призва у своје Царство Небеско. Заиста бити човек, то је огромно достојанство. Али који човек? Божији човек. Онај човек који носи Бога у себи, који живи са Богом, а онај који носи Бога у себи, он носи све оно што је божанско, “ рекао је између осталог Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски г. Јован на Светој архијерејској литургији у Старој цркви 13. новембра ове године.

У тринаесту суботу по Педесетници, 6. септембра, када наша Црква молитвено прославља светог свештеномученика Евтихија и свету мученицу Сиру, Његово Високопреосвештенство Митрополит Епархије шумадијске Г. Јован началствовао је евхаристијским сабрањем у храму Светог Георгија у Поповићу.
Након прочитаног јеванђелског зачала Митрополит шумадијски се обратио сабраном народу рекавши:

“Раном његовом ми се исцелисмо”. Дошао је он, браћо и сестре, на тај најпријатнији, најсмиренији начин. Дошао је без икаквих обличја. И кад је дошао на Јордан да буде крштен од Јована Крститеља, да није било онога гласа божанског: “То је син мој љубљени”, нико га осим Јована није препознао. Али Јован га препознаје и каже: “Гле јагње Божје које узима грехе света”…
Дошао је он, не као судија, већ као спаситељ. А други долазак Христов – тада ће он доћи као судија. Зашто? Па зато што нам је рекао, што је чинио, што је записано у светом Јеванђељу. Ако живимо по Јеванђељу, онда смо спремни да идемо са њим. Ми смо спремни. За оне који нису спремни, за њих Христос долази као судија. Зашто? Бог је љубав. Па ће неко казати: “Па како? Па љубав све воли, је л тако? Љубав прашта, љубав велича. Љубав уздиже човека”. Јесте. Али ако би само Господ био љубав, а не би у исто време био и правда, нема разлике између доброг и лошег човека, између грешног и праведног. Не би било разлике јер љубав покрива. Љубав покрива мноштво грехова, али љубав прати правда, као што правду прати љубав.

Дошао је као лекар, а не као неко који треба да истребљује људе. Зато је и кротак и благ. Кроз своју чудесну кротост и благост, он уводи душе људске, у такав мир, у такав спокој. И онда је човек у миру. А кад је у миру, кад је са Богом, и кад је Бог са њим, он је тај једини прави мир, реако је између осталог Митрополит шумадијски г. Јован беседећи на Светој архијрејеској литургији у Бресници.

У недељу 31. августа 2025. године, када Црква прославља Свете мученике Флора и Лавра и Преподобног Јована Рилског, Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски Господин Јован, служио је архијерејску Литургију у храму Светог Саве на Липару у колубарско-посавском намесништву. Када уђемо у Цркву која је живописана, осећамо се као да смо на парчету Неба, рекао је између осталог наш Митрополит.