Категорија: Архијерејска беседа

Баш зато што овај свет у злу лежи, како каже Еванђеље, зато се зло, браћо и сестре, непрекидно облачи, непрекидно се преслачи, и, како бих рекао, још у разноврсна искушења и саблажњавања. Ми мислимо да саблазан није ништа страшно. А јесте. Господ није рекао, браћо и сестре, онај који погреши, који згреши, да се њему метне камен воденични па да се баци у море, него онај који саблазни. Пазите, који саблазни. Ако саблазнимо некога, ми га наводимо да и он погреши. Он може да се покаје сутра, а ја ћу остати непокајан. Зато је саблазност, заиста, браћо и сестре, велики грех. И о томе морамо да водимо рачуна. Браћо и сестре, човек који је иоле осетљив на зло, он мора осетити како са сви страна искушења кидишу на њега. А онај који не стоји добро у вери, он то неће приметити, јер он је већ пао. Он је већ пао, а не признаје да је пао. Или боље речено, не види да је пао, рекао је између осталог наш Митрополит Јован у беседи у манастиру Никоље

Дана 11. фебруара лета Господњег 2026. на празник пренос моштију Светог Игнатија Богоносца, Његово високопреосвештенство Митрполит шумадијски Господин Јован началствовао је свештеним евхаристијским сабрањем у крагујевачком насељу Бресница у храму Светог Јоаникија Девичког.

Архијереју су саслуживали протојереј Саша Антонијевић и ђакон Стефан Јанковић.

Божанска наука Господа нашег Исуса Христа записана је у Светом Јеванђељу. И то није овоземаљска наука и није обичан човек. Јеванђеље је небеска наука, Христова наука, наука која, ако је применимо у свом животу и живимо њоме, не само да ћемо решити све своје личне проблеме и међусобне сукобе, него ћемо решити оно што је најглавније – спасење наше, рекао је између осталог наш Митрополит Јован на Светој архијерејској литургији у Белошевцу.

Нека је благословен Бог наш који нас је Духом Светим сабрао данас у ову јошаничку обитељ, да у њој данас служимо Божанствену Литургију, да се причестимо и да се сјединимо са Богом. Нема већег сједињења него што је Бог дао себе као Тело своје, као Крв своју да се сједињује са нама. Али то сједињење са Богом кроз Свету Тајну Причешћа подразумева и наше сједињење са Богом, са самим собом и једних са другима, речи су Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског и Архиепископа крагујевачког на Светој архијерејској литургији у манастиру Јошаница.

У среду, 10. децембра 2025. године, када Црква молитвено прославља Светог Јакова Персијанца и Светог Јакова епископа ростовског, Његово Високопреосвештенство Архиепископ крагујевачки и Митрополит шумадијски, Господин Јован, служио је свету архијерејску литургију у храму Светога великомученика кнеза Лазара у Белошевцу, уз саслужење братства храма.

После прочитаног јеванђелског зачала, Високопреосвећени се обратио верном народу надахнутом беседом:

„Браћо и сестре и драга децо, човек је сам по себи слабић, он је немоћан, јер је наша људска природа огреховљена, а тамо где је грех, тамо је у ствари слабост. Човек није моћан и није јак — ни у својим знањима, ни у положајима, ни у имању, ни у богатству. Човек, тим пре хришћанин, јак је само у Богу и са Богом, јер ко је у Богу, он је у сили. Дакле, не вреди да се силимо собом и у себе, ако у нама нема Бога. А Бог је сила, Бог је моћ. И зато порука светог апостола Павла, коју смо сада чули, говори нам како човек може да ојача, како можемо да се одржимо у искушењима, а искушења је било, јесте и биће. Како да се одржимо у невољама ми који смо слаби и немоћни, да се одупремо свим недаћама у животу и у свету у коме живимо. Апостол Павле нам даје диван савет када каже: „јачајте у Господу и у сили и у моћи Његовој“. И додаје: „обуците се у све оружје Божије да бисте се могли успротивити против лукавства ђавољег“.

Недеље 26. по Духовима у Попразништву Ваведења Пресвете Богородице, 7. децембра 2025. године, када наша Света Црква молитвено прославља спомен Свете великомученице Екатерине, Његово Високопреосвештенство Архиепископ крагујевачки и Митрополит шумадијски Господин Јован служио је Свету архијерејску Литургију у цркви Светих архангела Михаила и Гаврила у Јагодини.
Архијереј Јован је инспиративно беседио након новозаветних читања:

“У Име Оца и Сина и Светога Духа!

Браћо и сестре, данашње Јеванђеље је веома кратко али у исто време је веома поучно. У овом данашњем Јеванђељу можемо да се огледамо сваки од нас у смислу – шта је његов смисао живота, шта човек проглашава за циљ свога живота.

Данашње Јеванђеље такође нам каже за чим човек жуди и уствари шта је човек. Да ли је човек само оно што је једе и пије и у шта се облачи или што има; или је човек нешто што је много вредније, много узвиченије, а то је да је човек икона Божија. Данашње Јеванђеље је веома кратко, а оно нам говори о једном богаташу који је сматрао да је циљ овога живота искључиво овоземаљско богатство. И он је сам усредсређен ка томе. А богат човек или богаташ највећим делом су људи који су у страху. У ком страху? Па богаташ, њега је ухватио страх да га неко не покраде, да га неко не обије, да му неко не узме оно што је он, тобоже једино он створио. А човек када мисли да је он све створио оно што има, он значи да искључује Бога. Он замењује Бога собом.

Када се причешћујемо Телом и Крвљу Христовом, ми задобијамо залог за нешто што је још веће, нешто што је још узвишеније, а то је залог спасења. Јер је сам Господ рекао ко једе моје Тело и пије моју Крв, тај има живот у себи, рекао је Митрополит шумадијски г. Јован, беседећи на Светој архијерејској литургији у Ковачевцу и наставио:

А тај живот јесте у ствари вечни живот, непролазни живот, за разлику од овог нашег земаљског, пролазног, али и овај, иако јесте пролазан живот, не смемо, браћо и сестре, да га, опростите на изразу, да га проћердамо, него да будемо благодарни Богу за тај велики дар који нам је Бог дао да живимо. Живимо, да имамо живот и заиста браћо и сестре, Господ је човеку дао да он буде господар овога живота и од човека зависи да ли ће живот сачувати за вечност или ће живот упропастити. И о томе нам данашње Јеванђеље сведочи и просто данашње Јеванђеље, браћо на сестре, опомиње да тако кажем, да стражимо над собом, над собом да стражимо, над својим животом и да стражимо над својим делима. Јер оно што ћемо понети са овога света јесу само дела наша, дела.

„Где нема Спаситеља, ту нема ни спасења. Дакле, као што је нама најпре потребно Божије саструдништво, јер без Њега ми не можемо ништа чинити добро. Ништа. Ниједно добро ми без Бога не можемо чинити. Јер ако добро чинимо, а није у име Бога, онда од тог добра немамо користи. Ако чинимо добро ради себе, чинимо добро да дамо некоме нешто да би нас други хвалили — како сам добар, како сам милостив, да му дам кошуљу, да му дам кору хлеба — од таквог добра немамо уопште користи. Него, кад добро чинимо у име Бога, онда то добро чинимо и у име човека. Јер често говорим: ми до Бога долазимо кроз човека. И до човека долазимо преко Бога. Дакле, тако смо и ми потребни Богу. Али треба да схватимо да је нама потребан Бог. Без Бога нема живота. Нема живота, верујте, ни у овоме ни у ономе свету“, поучио нас је Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски г. Јован на Светој архијејрејској литургији у Белошевцу.