Категорија: Архијерејска беседа

Свако сабирање на Литургији је Свети сабор. Са нама је овде невидљиви Бог, са нама су овде Светитељи, а неко ће рећи можда – Ох, како бих волео да видим тог Бога на Литургији, да видим те Светитеље! Живи животом светитељским, па ћеш видети. Откриће ти се то. Но, за то откривање нам је потребан духовни вид. Треба да Духом прогледамо, јер је Дух тај који се усељава у нас и Дух је тај Свети, који нас чисти, који нас води и руководи под условом да ми прихватимо Духа Светога, а ми смо примили Духа Светога у Светој Тајни крштења, када смо управо постали чланови Цркве, када смо постали чланови тог Светог сабора. Тог Духа Светога увек, браћо и сестре, умножавамо кроз Свете тајне и Свете врлине, рекао је између осталог на Светој архијерејској литургији у Ковачевцу, у храму Светог Николаја мириклијског, Његово високопреосвештенство архиепископ шумадијски и митрополит крагујевачки г. Јован.

У недељу, 6. августа склопљен је још један црквени брак и то унутар Свете архијерејске литургије којом је началствовао Његово преосвештенство епископ шумадијски г. Јован. Он је тада и беседио младенцима и другим гостима, углавном о повезаности брачне заједнице и литургије.

Господ узвикује: “Марта, Марта, бринеш се и стараш за много, али је Марија добри део изабрала, који јој се неће одузети.” Најчешће када имамо службу Пресветој Богородици читамо овај одељак јеванђеља од Светог јеванђелисте Луке о посети Господа нашег Исуса Христа својим блиским пријатељима Марти и Марији и њиховом брату Лазару, кога ће пред само своје страдање, Господваскрснути из мртвих. Овде нам Господ указује на два вида поштовања Бога, а која оба Пресвета Богородица обухвата и која су оба дубоко у њеној природи, којима је она и живела. То су делатна љубав и молитва.
Овим речима владика ваљевски Исихије започео је своју беседу на слави Земље живих у Брајковцу.

Заједница је живети са другима и осећати другога као самога себе. Ако тако чинимо онда нећемо бити подложни тако гордости и сујети, којима смо нажалост и те како отровани. А гордост, зло је браћо моја. Гордост је зло. Гордост је почетка свакога греха и све почиње од гордости. Све почиње од сујете. Све почиње од онога тренутка кад мислим да сам нешто велико, да сам нешто узвишено. Браћо и сестре, Бог нас је створио по слици и прилици Божијој и Бог нам је дао благодат да можемо и ми да постанемо Богови по благодати, али по благодати, а не по својој гордости. Што каже апостол Павле, ако имам било чиме да се хвалим, хвалићу се својим слабостима да се благодат усели у мене, рекао је између осталог у беседи владика шумадијски г. Јован ове недеље у храму светих апостола Вартоломеја и Варнаве у Раниловићима.

Браћо и сестре, ово није био позив само за апостоле, већ за све Хришћане, за све људе, али добре воље. То је позив који траје од момента када је Христос позвао апостоле, па све до краја света и века. Само нам треба то духовно чуло, те духовне уши да чујемо како нас Господ непрестано позива, али ако смо заглувели овоземаљским животом, ако смо заглувели у злоби, у пакости у мржњи, такав човек не може да чује позив Христов. Он чује позив, али онога другога, који га позива против Христа. Чим нас онај нечастиви позива да будемо против Бога, он нас позива и да будемо против другог човека. Ту, немој да се заваравамо, па да често говоримо, али ја волим Бога, али не волим тог човека поред мене. Па то је лаж. Тако каже Свети Јован Богослов, апостол и јеванђелист – како можеш да кажеш да волиш Бога кога не видиш, а не волиш човека који је поред тебе, тј. човека који је икона Божија. Ово је одломак из беседе Његовог преосвештенства епископа шумадијског г. Јована изговорене у недељу 18. јуна у Брезовцу.

Христово рођење је преломни догађај у историји света јер се тада Бог поистоветио с човеком. Тада је и људска природа прослављена и уздигнута до самог Божанског престола. Помирили су се небо и земља, Бог и човек. Славећи данас Рођење Богочовека Господа Исуса Христа, пре свега, опростимо једни другима и кажимо као брат брату: „Мир Божји, Христос се роди!“ Покажимо да јесмо и да можемо бити народ љубави Божје, народ који у свим искушењима овога века може бити веран и частан.
Овим речима почиње Божићна посланица Његовог преосвештенства епископа шумадијског г. Јована. Како она гласи у целини послушајте:

Љубав је, браћо и сестре, исконски покретач свих догађаја у историји спасења, а поготову у доласку Божића, малог Бога у свет, тако да ми лепоту и снагу данашњег Празника можемо само чистом љубављу доживети. Покренут љубављу, Бог је створио свет и човека. Он је, њоме вођен, сишао међу нас, учинивши да човечанско у своја недра прими божанско, као и да нетварно у себе привије пропадљиво. У свеколикој мудрости Светих Отаца Цркве издваја се средишња нит о томе да је Син Божји постао један од нас како бисмо ми благодаћу постали оно што је Он. Љубав Божја учинила је да створени свет у Богочовеку Христу не буде надвладан ни разорен божанском силом, него да идући уским путем Господњег смирења буде исцељен и спасен. Зато је у данашњој празничној радости важно да схватимо да нас рађање Богочовека у скромној витлејемској пећини позива на праву љубав, прожету искреним осећајем братства међу људима, речено је између осталог у Божићној посланици СПЦ.

У четвртак, 14. октобра 2021. године, када наша Црква молитвено прославља празник Покрова Пресвете Богородице, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован служио је Свету архијерејску Литургију у Вреоцима код Лазаревца поводом славе овога храма. Данас слушамо беседу која је одржана током литургије у којој је Владика Јован између осталог рекао:
„Ми данас прослављамо са Мајком Божјом покровитељство и заштиту пред Богом које добијамо због велике љубави Мајке Божје према нама. Ево, и данас на крају јеванђеља данашњег имамо речи “ блажени који слушају реч Божју и извршују је”. Нису блажени који науче реч Божју напамет, него они који је спроводе у дело. Зашто су они блажени? Јер је реч Божја та која оживљава човека, оживљава онога који је свој живот усмртио овоземаљским бригама и страстима. Пресвета Богородица се од својих најранијих дана учила да слуша реч Божју, а послушан је онај који има смирења у себи. Онај који нема смирења не уме да слуша. Она је та која нас увек штити и у свакоме тренутку је у нама. У овом свету све ствари су пролазне осим речи Божје.“