Категорија: Архијерејска беседа

У тринаесту суботу по Педесетници, 6. септембра, када наша Црква молитвено прославља светог свештеномученика Евтихија и свету мученицу Сиру, Његово Високопреосвештенство Митрополит Епархије шумадијске Г. Јован началствовао је евхаристијским сабрањем у храму Светог Георгија у Поповићу.
Након прочитаног јеванђелског зачала Митрополит шумадијски се обратио сабраном народу рекавши:

“Раном његовом ми се исцелисмо”. Дошао је он, браћо и сестре, на тај најпријатнији, најсмиренији начин. Дошао је без икаквих обличја. И кад је дошао на Јордан да буде крштен од Јована Крститеља, да није било онога гласа божанског: “То је син мој љубљени”, нико га осим Јована није препознао. Али Јован га препознаје и каже: “Гле јагње Божје које узима грехе света”…
Дошао је он, не као судија, већ као спаситељ. А други долазак Христов – тада ће он доћи као судија. Зашто? Па зато што нам је рекао, што је чинио, што је записано у светом Јеванђељу. Ако живимо по Јеванђељу, онда смо спремни да идемо са њим. Ми смо спремни. За оне који нису спремни, за њих Христос долази као судија. Зашто? Бог је љубав. Па ће неко казати: “Па како? Па љубав све воли, је л тако? Љубав прашта, љубав велича. Љубав уздиже човека”. Јесте. Али ако би само Господ био љубав, а не би у исто време био и правда, нема разлике између доброг и лошег човека, између грешног и праведног. Не би било разлике јер љубав покрива. Љубав покрива мноштво грехова, али љубав прати правда, као што правду прати љубав.

Дошао је као лекар, а не као неко који треба да истребљује људе. Зато је и кротак и благ. Кроз своју чудесну кротост и благост, он уводи душе људске, у такав мир, у такав спокој. И онда је човек у миру. А кад је у миру, кад је са Богом, и кад је Бог са њим, он је тај једини прави мир, реако је између осталог Митрополит шумадијски г. Јован беседећи на Светој архијрејеској литургији у Бресници.

У недељу 31. августа 2025. године, када Црква прославља Свете мученике Флора и Лавра и Преподобног Јована Рилског, Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски Господин Јован, служио је архијерејску Литургију у храму Светог Саве на Липару у колубарско-посавском намесништву. Када уђемо у Цркву која је живописана, осећамо се као да смо на парчету Неба, рекао је између осталог наш Митрополит.

Ми смо данас браћо и сестре, у овом Свештеном манастиру осветили овај прелепи конак, и то је уствари плод, овај конак и све ово што се овде радило и градило, и то је плод наше вере. Јер ко је могао да замисли пре двадесетак година, како је ово место онда изгледало, да данас овако величанствено изгледа. Да није било вере, не би се ни почињало овде да се гради, али вера, она је сила, она је снага, она отвара ум човеков, и зато данас ја хоћу да заблагодарим, на орвом месту Богу, да заблагодарим Светом Симону, коме је овај манастир и посвећен, да заблагодарим игуманији и сестрама, али да заблагодарим свим дародавцима, свим ктиторима, свим приложницима, браћо и сестре који су разумели нашу жељу и нашу вољу да ову Светињу обновимо и да она данас узгледа овако како изгледа. Нека је срећан и благословен данашњи дан, данашње наше сабрање на овој Божанственој Литургији, рекао је Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски г. Јован, на Светој архијерејској литургији у Прерадовцу.

Вера је, браћо и сестре, у делима. И ако веру не преточимо у дела, немамо користи од такве вере. Ако верујемо у једнога Бога, а живимо другачије него што исповедамо веру, онда нам то није на спасење. И данас Јеванђеље такође нас, браћо и сестре, пита да ли је наша вера јеванђелска вера. Она вера за коју Господ каже, која је као и зрно горушичино, али може и горе да премешта. Да ли је та наша вера, браћо и сестре, јеванђелска, или је то вера традиције или некаквих обичаја? Данас ћемо исто још увек чути, па ће народ да каже: ваља се да идем у цркву, ваља се да се причестим. Али, браћо и сестре, ако је наша вера само традиција, и ако се своди на обичаје, немамо много користи од такве вере. Немамо много користи од такве вере, браћо и сестре, јер вером ходимо, а не знањем, каже Свети апостол Павле. Вером познајемо Бога, браћо и сестре. Вером усељавамо Бога у себе, како то често говорим. Вером приближавамо небо земљи, рекао је између осталог на Светој архијерејској литургији у Рабровцу Митрополит шумадијски г. Јован.

У суботу 14. јуна 2025. године, када наша Света Црква прославља Преподобног Јустина Ћелијског, Његово Високопреосвештенство Архиепископ крагујевачки и Митрополит шумадијски Господин Јован служио је Свету Литургију у храму Светог Симеона и Светога Саве у Кусатку, архијерејско намесништво јасеничко.Након прочитаног зачала из Светог Јеванђеља Високопреосвећени се обратио верном народу.

У суботу 31. маја 2025. године, када се наша Црква налази у периоду прославе попразништва Вазнесења Господњег, Његово Високопреосвештенство Архиепископ крагујевачки и Митрополит шумадијски Господин Јован, служио је Свету Архијерејску Литургију у селу Сиоковац, код Јагодине. Између осталог Митрополит Јован је говорио где се то сусрећемо са Богом.

Данашње Јеванђеље нам говори како је Господ као млад дечак био у синагоги и учио многе. Дечак учи књижевнике. Дечак учи законике. И диве се науци његовој па су се и питали ко је овај да нас овако учи када ми знамо ко је Он, па набрајају његове сестре и браћу и тд. За нас је овде веома поучно то што из овог кратког одељка Господ наш Исус Христос те несместиве тајне неба смешта у просте јеванђелске приче. Зашто се Господ најчешће служио причама? Зато што случаоци његови нису још увек били припремљени да чују дубине богословља него им је говорио у причама. Када су га Апостоли питали што се користи причама Он им је рекао да ће доћи време када им више неће говорити у причама већ ће им говорити оно што је суштинско. Тако је Господ наш Исус Христос, говорећи народу у причама да лакше схвате и разумеју у Светом Писму рекао: Млеком вас запојих. Зашто млеком? Још нису порасли, дорасли за чврсту храну науке Божије. Господ је проширио душу, ум и чула не само својих ученика него и целог рода људског да би они лакше сместили у себе и проширили се до вечности, а свака реч Божија је вечност. Свака реч Божија јесте која нас уводи у вечност. Својом постојбином, као што рекох, Господ назива Назарет одакле му је мајка била и место где је он одгајен, речено је на Светој архијерејској литургији у Виноградима.