Категорија: Архијерејска беседа

Свети Јоаникије Девички је испунио оне две највеће заповести из Јеванђеља, а то су: „Љуби Господа Бога свога свим срцем својим, свом душом својом и свом снагом својом и ближњега као себе самога“.
Важност ови две заповести, потврдио је сам Господ наш Исус Христос, када је рекао да о овим заповестима висе сав закон и пророци. Тај човек, тај хришћанин, који се труди да испуни ове две заповести, он је све испунио. Он је испунио и веру, и љубав, и наду, и милосрђе. Он је испунио, што је најважније, љубав према Богу и према ближњима. Свети Јоаникије је живео таквом љубављу. Он не прави разлику дали смо ми, Срби, или они тамо Шиптари, или не знам ко. Он гледа, као његов и наш створитељ, у срце, онога који приступа њему и по вери, чини чуда. Нема скоро језика да може, да опише, да изговори колико чуда се кроз векове десило поред моштију светога Јоанникија Девичког, рекао је између осталог Његово Високопреосвештенснтво Митрополит шумадијски г. Јован на прослави овог светитеља у истоименом храму у Бресници.Следи цела беседа:

У задужбини Краља Петра I Карађорђевића у храму Светог Великомученика Георгија на Опленцу, 6. маја 2026. године, Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски Г. Јован.

Саслуживали су архијерејски намесник опленачки протојереј – ставрофор Миладин Михаиловић, протојереј – ставрофор Драгољуб Ракић, јеромонах Јован (Прокин), протођакон Иван Гашић и ђакон Стеван Илић.

Свету Литургију појали су чланови певачког друштва „Србски православни појци“ из Београда.

Светој Литургији присуствовали су ЊКВ принц Филип и принцеза Даница, принц Михаило и принцеза Љубица Карађорђевић, као и председница општине Тополе Јасна Вуковић, ученици основне школе „Карађорђе“ са својим вероучитељем Г. Александром Алексићем и ученици средње школе „Краљ Петар I“ из Тополе.

Сабраном народу после читања Светог Јеванђеља у богонадахнутој беседио обратио се владика Јован:

„Време је благословено. Али човек често не прихвата време као благослов Божији, него прави своје време. Па из тог свог времена сасвим другачије гледа. А када човек гледа из свог времена, онда не гледа божанско време, не гледа Јеванђеље, не гледа ништа, браћо и сестре. Зато Господ у данашњем Јеванђељу, када му говоре да иде и да се покаже, каже: „Моје време још није дошло“. Које то време није дошло? Хоће да им каже: моје време још није дошло ни да чиним још чуда, ни да исцељујем, ни да васкрсавам, моје време још није дошло да страдам. А ваше је, каже, време свагда. То је важно да схватимо: наше време је време које треба да употребимо на добро. Да га употребимо у времену, “ рекао је беседећи на речи Светог писма Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски и Архиепископ крагујевачки г. Јован на Светој архијерејској литургији у храму Светог Пантелејмона у Станову.

У суботу, 2. маја 2026. године када наша Света Црква прославља Свету Матрону Московску, Његово Високопреосвештенство Архиепископ крагујевачки и Митрополит шумадијски Господин Јован служио је Свету Литургију у храму Светог Симеона Мироточивог у Грчцу.
Након прочитаног зачала из Светог Јеванђеља Митрополит се обратио окупљеном народу.

Баш зато што овај свет у злу лежи, како каже Еванђеље, зато се зло, браћо и сестре, непрекидно облачи, непрекидно се преслачи, и, како бих рекао, још у разноврсна искушења и саблажњавања. Ми мислимо да саблазан није ништа страшно. А јесте. Господ није рекао, браћо и сестре, онај који погреши, који згреши, да се њему метне камен воденични па да се баци у море, него онај који саблазни. Пазите, који саблазни. Ако саблазнимо некога, ми га наводимо да и он погреши. Он може да се покаје сутра, а ја ћу остати непокајан. Зато је саблазност, заиста, браћо и сестре, велики грех. И о томе морамо да водимо рачуна. Браћо и сестре, човек који је иоле осетљив на зло, он мора осетити како са сви страна искушења кидишу на њега. А онај који не стоји добро у вери, он то неће приметити, јер он је већ пао. Он је већ пао, а не признаје да је пао. Или боље речено, не види да је пао, рекао је између осталог наш Митрополит Јован у беседи у манастиру Никоље

Дана 11. фебруара лета Господњег 2026. на празник пренос моштију Светог Игнатија Богоносца, Његово високопреосвештенство Митрполит шумадијски Господин Јован началствовао је свештеним евхаристијским сабрањем у крагујевачком насељу Бресница у храму Светог Јоаникија Девичког.

Архијереју су саслуживали протојереј Саша Антонијевић и ђакон Стефан Јанковић.

Божанска наука Господа нашег Исуса Христа записана је у Светом Јеванђељу. И то није овоземаљска наука и није обичан човек. Јеванђеље је небеска наука, Христова наука, наука која, ако је применимо у свом животу и живимо њоме, не само да ћемо решити све своје личне проблеме и међусобне сукобе, него ћемо решити оно што је најглавније – спасење наше, рекао је између осталог наш Митрополит Јован на Светој архијерејској литургији у Белошевцу.

Нека је благословен Бог наш који нас је Духом Светим сабрао данас у ову јошаничку обитељ, да у њој данас служимо Божанствену Литургију, да се причестимо и да се сјединимо са Богом. Нема већег сједињења него што је Бог дао себе као Тело своје, као Крв своју да се сједињује са нама. Али то сједињење са Богом кроз Свету Тајну Причешћа подразумева и наше сједињење са Богом, са самим собом и једних са другима, речи су Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског и Архиепископа крагујевачког на Светој архијерејској литургији у манастиру Јошаница.