Категорија: Уподобљавање

Мултикултурализам је један од оних појмова око чијег значења не постоји сагласнот. У најширем смислу постаје нарочито изражен у условима које стварају процеси глобализације. Данас је и велики политички изазов. О свему томе причамо са нашим саговорником јерејем Владаном Костадиновићем.

Религиозност представља однос човека и Бога. Но данас, готово нужно подразумева и повезаност са неком верском традицијом или институцијом и читав низ чинова од којих неки и политички утичу на заједницу и у људима који нису верујући изазива стрепњу. Да ли је религиозност друштвена вредност или друштвена опасност једно је од питања које смо поставили нашем госту ђакону Здравку Јовановићу доктору теолошких наука.

Друштвена кохезија, односно повезаност означава стање у којем постоје значајне везе између припадника одређене групе или припадника ширег друштва. По речима философа Бернарда Расела сваки човек инстиктивно дели људе на пријатеље или непријатеље, са једнима жели да сарађује, са другима да се надмеће. Међутим, како понекад мора да сарађује и са онима са којима би да се надмеће и да се надмеће са онима са којима сарађује јако је тешко успоставити јединство. О повезивању у заједницу данас разговарамо са протојерејем-ставрофором др Зораном Крстићем, теологом и професором на Београдском универзитету.

Последњих неколико деценија најмирније су раздобље у историји човечанства. Данас је насиље одговорно за само један одсто смртних случајева на планети земљи. Чак и на Блиском Истоку светској ратној арени, тамошње силе не знају како да воде успешан рат што срећом обесхрабрује и друге ратне хушкаче. Ипак је насиље у неком свом облику, а тих облика је стварно много, стално присутно у друштву. Чини се, да наротичо ми овде у Србији живимо у атмосфери нарастајућих конфликта, за који се не види друго решење од насилног. . У насилном окружењу јако је тешко деловати против насиља и деструкције. Многи појам ненасиља мешају са пасивним отпором према агресији. Стога смо данас у емисији „Уподобљавање” Радија „Златоусти” угостили мировну активискињу Катарину Милићевић, да са њом поразговарамо о теми ненасилног решавања конфликта.

На путу Уподобљавања важно је образовањем допринети целовитом изграђивању личности . Зато је то тема наше нове емисије, а наш гошћа саговорница на ову тему је доктор књижевних наука Татјана Јовановић.
„Људски род се сучељава с револуцијама које нису сличне ничему што нам је било познато досад, све наше старе приче се мрве у прах, а ниједна нова се још није појавила да их замени. Како да припремимо себе и своју децу за свет у којем се одвијају такви неупамћени преображаји и у коме влада таква радикална неизвесност? Детету, данас рођеном биће 2050. тридесетак година. Ако све буде како треба то данашње новорођенче још ће бити на овом свету негде око 2100, а могло би још бити и активни грађанин 22 века. Чему да га учимо да би преживело и водило успешан живот у свету 2050. године или 22 века? Какве ће му способности требати да се запосли, да разуме шта се око њега дешава и да проналази пут кроз животни лавиринт.“ Ово је одломак из најновије књиге Јувала Ное Харарија „21 лекција за 21. век“. У њој се на изоштрен начин говори о ономе што нас чека у будућности па и о томе какво образовање треба да буде да би, као што сте чули, успешно спремили младе за будућност. Али чак и да не идемо тако далеко, већ и сада можемо поставити исто питање: Да ли наше образовање данас поставља добре темеље за пут кроз животни лавиринт?

Солидарност, према једној од дефиниција, означава међусобну обавезу заузимања човека за човека, при чему се та обавеза може односити да однос између људи, однос између различитих заједница и однос између људи и заједница. Тврди се да је солидарност морални појам и кључни појам солидарног друштвеног концепта. Солидарност је дакле и лична морална обавеза и један друштвени концепт који се заговара на више различитих начина. Како је намера наше емисије Уподобљавање да говори о оним вредностима које доприносе нормализацији друштва, односно стварању здравог друштва ми смо и одабрали тему солидарности, као веома важну тему о којој треба да буде више приче у јавности.
Зато смо у госте позвали Љиљану Станковић, социолошкињу са којом ћемо у наредном сату разговарати о овој теми.

Експлозија технологије, нерационална употреба хемијских средстава, индустријски развој који се стално проширује, склонос т ка претераној потрошњи, стварање мегаполиса и концентрисање великих група становиништа у њима, претерана употреба моторних возила и друго… све су то чиниоци који су допринели настанку бројних еколошких проблема. Подразумева се да човек не може да укине савремену стварност у којој живи, нити може да се врати уназад, али је потребно да се суочи са еколошким проблемима, да схвати да је неопходно да их решава и да ствара нове вредности с циљем да се промени став већине људи и оформе нове праксе. Стога је важно да се ради на јачању еколошке свести сваког човека. О томе ћемо данас разговарати у емисији „Уподобљавање“ са професором екологије Миланом Габарићем.

Жена се не рађа, жена се постаје записала је још давне 1949. године Симон де Бовоар у својој познатој књизи „Други пол“, супростављајући се тиме мишљењу, који неки приписују Фројду, да је „анатомија судбина“. Правили разлику између биолошког пола и друштвеног пола (рода) или не, у стварању функционалног, модерног друштва и здравог друштва, како би га назвао социолог Ерих Фром, данас не можемо да заобиђемо преиспитивање негативиних стереотипа о женама и потребу за деконструкцијом тих стереотипа. Стицајем срећних околности, наша нова емисија Уподобљавања премијерно се емитује баш 8. марта, на Међународни дан жена, па ето и добре пригоде, да се говори о овој теми. Наша данашња саговорница је социолошкиња Лела Вујошевић.