Категорија: Живи људи живога Бога

У данашњој емисији о наслеђу другог епископа шумадијског, др Саве Вуковића, за саговорника имамо мр протојереја Јована Милановића, ректора Карловачке богословије који је аутор текста „Епископ Сава Вуковић и Карловачка митрополија“. Овај рад део је Споменице владици Сави коју је Издавачка установа „Каленић“ објавила поводом обележавања двадесетогодишњице упокојења блаженопочившег епископа Саве.

Зашто је епископ Сава посебно место у свом срцу посветио историји Карловачке митрополије, колико је владика Сава сматрао битним питање живота српских патријараха, митрополита и епископа, на који начин је владика Сава усредсређен на лик и дело Патријарха Арсенија Чарнојевића и шта је Карловачки завет, сазнајемо у данашњем издању емисије „Живи људи живога Бога“.

У данашњој емисији „Живи људи живога Бога“ посвећеној очувању наслеђа другог епископа шумадијског др Саве Вуковића разговарамо са протојерејем Сашом Антонијевићем, аутором текста „Владика Сава као администратор банатске епархије“ који је уврштен у Споменицу објављену поводом двадесет година од упокојења блаженопочившег владике Саве.

Владика Сава био је изузетан епископ који је прво био у Америци, а потом долази у шумадијску епархију, али је мало запостављено да је администрирао и другим епархијама. Владика Сава био је Пречанин, често је одлазио у Банат, тамо је служио, волео је тамошњи народ и они су волели њега, тако да је постављен за администратора банатске епархије на мајском заседању Светог архијерејског сабора 1980. Са каквим се изазовима владика Сава сусретао у Банату, на какав пријем је наилазио од стране грађана, а на какав дочек од стране власти, шта је захтевао од банатских свештеника и како је мудро „искористио“ администрирање банатском епархијом за издавање књига које нису могле раније да се издају, а преко су биле потребне за богослужбени живот наше цркве, попут минеја, сазнајемо у данашњој емисији.

У данашњој емисији разговарамо са протојерејем-ставрофором Славком Зорицом, инспектором Богословија Српске православне цркве који је аутор текста под називом „Владика Сава у Далмацији“. Овај текст уврштен је у Споменицу владици Сави коју је, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа Шумадијског Господина Јована, објавила Издавачка установа „Каленић“, поводом обележавања двадесетогодишњице упокојења Владике Саве.

Наш данашњи саговорник присећа се свог дугогодишњег познанства са блаженопочившим владиком Савом кога је упознао из перспективе ученика богословије, професора богословије и инспектора богословије. О.Славко Зорица владику Саву описује као космополиту који је „волео све људе, а није заборављао свој народ – трудио се да оно што је добро у свом народу пласира пред лице других народа, на добро космоса и у томе је успевао. Ко год је познавао владику Саву, видео га је као једног дивног културног човека, а културан човек је цивилизован човек и он је племенит. Култура не значи ништа друго него племенитост.“

У оквиру серијала „Живи људи живога Бога“ у коме представљамо наслеђе другог епископа шумадијског, др Саве Вуковића, у данашњој емисији за саговорницу имамо доценткињу др Јасмину Ћирић са Филолошко-уметничког факултета која је аутор текста „Старо у новом, ново из старог: Евокације српске прошлости у архитектури задужбина Епископа шумадијског др Саве“. Овај текст уврштен је у Споменицу владици Сави коју је Издавачка кућа „Каленић“ објавила поводом двадесет година од упокојења владике Саве.

Др Јасмина Ћирић у поменутом тексту истиче да „када се тумачи и анализира задужбинарство блаженопочившег Епископа шумадијског др Саве, од изузетне важности је рећи да је била не само обимна, већ је следила пут који су трасирали велики епископи српске прошлости, доприносећи чвршћем везивању народа за веру и Цркву.“

У данашњој емисији др Ћирић посебно истиче и представља нам три грађевине које на најлепши начих дочаравају везу са традицијом, на чему је истистирао владика Сава, а то су: храм Светог великомученка кнеза Лазара у Белошевцу, црква Светог Георгија у Вишевцу и храм посвећен спаљивању моштију Св.Саве на Аеродрому.

У оквиру серијала „Живи људи живога Бога“ у коме представљамо наслеђе другог епископа шумадијског, др Саве Вуковића, у данашњој емисији за саговорника имамо Лазара Марјановића, студента треће године Православног богословског факултета Универзитета у Београду. Наш саговорник, као млад човек, свакако није имао тај благослов да лично упозна владику Саву, али је време епископа Саве, његове сараднике и оно што је владика Сава радио на пољу црквене публицистике сазнавао захваљујући својим професорима и ментору који му је помагао при изради рада који је уврштен у Споменицу владици Сави која је објављена поводом дведесет година од упокојења владике Саве, а коју је објавила Издавачка кућа „Каленић“.

Зашто је владици Сави црквена периодика била тако важна, како су се штампали црквени часописи и на који начин их је тадашња Савезна верска комисија уређивала, које је све уређивачке подухвате за живота остварио владика Сава и колики и какав траг је оставио у епархији шумадијској на чијем челу је провео 24 године, питања су која отварамо у данашњој емисији.

Серијал који је посвећен наслеђу другог епископа шумадијског др Саве (Вуковић) настављамо разговор са протојерејом-ставрофором Милићем Марковићем који је, како каже, желео да напише текст чији ће наслов бити важнији од садржине. Он сам нам говори о томе колико је био битан владика Сава. У емисији ћете чути и оригинално појање владике Саве.

У оквиру серијала „Живи људи живога Бога“ који је посвећен наслеђу другог епископа шумадијског, др Саве Вуковића, у данашњој емисији разговарамо са јерејем Владаном Костадиновићем који је аутор текста у Споменици која је објављена поводом двадесет година од упокојења блаженопочившег епископа Саве. За о.Владана Костадиновића кажу да је духовно чедо епископа Саве. Шта та формулација значи нашем данашњем саговорнику, по чему памти владику Саву, која је то реч коју је владика Сава често помињао у својим беседама и шта треба да буде аманет сваког човека, теме су које отварамо у овој емисији.

Данас вам доносимо други део разговора са г. Негославом Јованчевићем, посвећен успомени на блаженопочившег другог епископа шумадијског др Саве (Вуковића), а поводом објављивања Споменице о његовом животу и делу.