Категорија: Синови републике

Историјски ревизионизам је преиспитивање и реинтерпретација доминантних тумачења историјских догађаја, мотива и процеса одлучивања, на основу нових доказа или перспективе, у циљу измене постојећег разумевања прошлости; то је стални дијалог са прошлошћu који чини историју живом, али може бити и тенденциозан када се користи за постизање не-научних, политичких циљева, посебно код народа који су снажно везани за свој идентитет базиран на историји. Овако АИ пише о историјском ревизионизму, а може ли се он и како довести у везу са причом о народним херојима Другог светског рата? Може ако се реч да присталицама Југословенског покрета у отаџбини као другог од недавно признатог антифашистичког покрета у Србији. О њиховим јунацима односу према „ребољшевизацији“ и споменицима разговарали смо са Милосавом Самарџићем, новинарем, бившим уредником „Погледа“ а сада најчешће филмским продуцентом.

Народни херој Јосиф Шнерсон је једна од првих јеврејских жртава из Крагујевца, пострадао 1941. године, као члан КПЈ. О Јеврејима у Крагујевцу, њиховом страдању, самом Јосифу Шнерсону и његовој породици разговарали смо са Сањом Живковић, директорком Историјског архија и чланицом Удружења српско-јеврејског пријатељства „Ахава“.

Крајем осамдесетих година прошлог века и почетком деведесетих дошло је до озбиљнијих ревизија историје које су бациле другачији поглед на Други светски рат. Међу онима чији је лик и дело данас за неке дискутабилан је и шпански борац, истакнути партизански командант и народни херој Милан Благојевић Шпанац кога су у октобру 1941. године убили четници, који се данас опет сматрају легитимним учесником антифашистичке борбе. О ревизији историје, али и о историји и народним херојима у школским програмима разговарали смо са Ненадом Цветковићем, професором историје у Првој крагујевачкој гимназији.
Овај пројекат је суфинансиран средствима града Крагујевца. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Пилот Мома Станојловић погинуо је рано у својој 28 години, а проглашен је за народног хероја већ 1948. године. Сећање на њега у Крагујевцу данас чува Основна школа у Палилума која носи његово име, а у Србији постоји још једна установа која се зове по овом народном хероју и то је Ваздухопловни ремонтни завод у Батајници. О одржавању сећања на народне хероје данас смо разговарали са Рајицом Ковачевићем, директором Основне школе „Мома Станојловић“ у Крагујевцу и са академиком др Жељком Зиројевићем председником крагујевачког и шумадијског оганка СУБНОР-а.
Овај пројекат је суфинансиран средствима града Крагујевца. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Међу крагујевачким народним херојима истиче се и Воја Радић који је преживео рат и значајно учествовао у изградњи новог социјалистичког поретка. Његово име носила је садашња Средња стручна школа „Кнез Александар Карађорђевић“, али је то име у новије време отишло у прошлост. Осим о Воји Радићу данас са социолошкињом Лелом Вујошевић разговарамо и о томе ко су за младе данашњи хероји, како их и због чега бирају и због чега револуционари из Другог светског рата нису међу изабраним узорима.
Емисију је суфинансирао град Крагујевац. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
12

Основна школа у Крагујевцу носи назив народног хероја Станислава Сремчевића Црног. Једна је од ретких која није мењала име од 1959. године. Испред школе се налази биста Станислава Сремчевића заједно са бистом Александра Аце Стојановића чије име носи или је носио пионирски одред ове школе.
Иначе гост емисије данас је др Олга Манојловић Пинтар са Института за новију историју Србије. Са њом смо поново отворили неке теме одржавања наратива о херојима.

Херојска погибија учитеља Милоја Павловића до данас је део легенди града Крагујевца нарочито када се говори о 21. октобру. Биста овог народног хероја налази се испред Природно-математичког факултета. О страдању Крагујевчана током октобра 1941. године у одмазди Немачког окупатора говорила је недавно на промоцији у Народној библиотеци историчарка Мирјана Савић. Одломке њеног предавања слушамо у данашњој емисији, која је као и све друге суфинансирана средствима града Крагујевца. Град Крагујевац се ограђује од ставова изнетих у овом серијалу који нужно не изражавају и њихов став као суфинансијера.

Студентски центар у Крагујевцу носи име Витомира Вите Јањића, учесника НОБ-а и члана Прве пролетерске бригаде. Његова биографија је скромна јер је погинуо у 25. години. У данашњој емисији разговарамо о народним херојима из антрополошког угла са научном сарадницом Иваном Лучић Тодосић.