Категорија: Српско богословље

Епископ Михаило Урошевић је упамћен као велики архијереј. Постављен је за Епископа шабачко-ваљевског 1922. године након страшног Првог светског рата, у којем су град Шабац и овај храм били разорени. Уздигао је Епархију материјалном и духовном обновом. Заслужан је за обнову овог Саборног храма и неговање богослужбеног и светотајинског живота. Устројио је монашко сестринство манастира Ћелије у које ће након неколико деценија доћи Свети Јустин Ћелијски, наш духовни отац и родитељ. Као верни Епископ свога народa подржавао је богомољачки покрет, харизматски покрет народа Божјег, који је настао између два рата. Овај архијереј ће остати упамћен и великим словима је исписано његово име у историји Епархије шабачко-ваљевске и града Шапца, потврђујући и испуњавајући на тај начин речи апостола Павла: Такав нам aрхијереј требаше – беседио је владика Јеротеј у Саборном храму Светих апостола Петра и Павла у Шапцу, поводом деведесет година од упокојења Епископа шабачко-ваљевског Михаила Урошевића (1868-1933). Након парастоса, у сали парохијског дома Саборне цркве, Стеван Дакић, историчар из Међуопштинског архива у Шапцу и докторанд Филозофског факултета у Новом Саду, одржао је предавање „Епископ шабачко-ваљевски Михаило Урошевић (1868-1933): живот и дело“.
У данашњем издању преносимо Вам наш разговор са г. Стеваном Дакићем, део његовог предавања и беседу Епископа шабачког Јеротеја:

Свети Николај Охридски и Жички или владика Николај (световно Никола Велимировић; Лелић, код Ваљева, 23. децембар 1880/4. јануар 1881 — Либертивил, 18. март 1956) био је епископ охридски и жички, истакнути теолог и беседник. Због свог ораторског умећа био је називан „Нови Златоусти”. Он је новоканонизовани српски светитељ као Свети владика Николај Охридски и Жички.
У данашњем издању слушамо како су о Владици Николају говорили Александра Нинковић Ташић, која са историчарем Браниславом Станковићем потписује историјску читанку о двојици српских великана који су вишеструко задужили српски народ „Звонари слободе: Михајло Пупин и Владика Николај“ и како је кроз предавање „Доба светог Владике Николаја“ одржаном у Духовном центру Богословије „Свети Јован Златоусти“ о Владици говорио јереј Владан Костадиновић, парох Цркве Свете Тројице у Крагујевцу:

„Српска Револуција неби била могућа без идеолошке основе, државотворне идеје и политичко-стратешке препознатљивости и присутности Срба на европској политичкој позорници. Темеље свега овога, створила је Српска православна црква током 16. и 17. века. На овај начин она је постала својеврсни, цивилизацијски „мост“, који је снажно повезао средњевековну државу Немањића и Лазаревића-Бранковића, са нововековном Србијом, створеном у Револуцији (1804-1813, 1815.), под вођством Карађорђевића и кнеза Милоша.“, пише мр Дејан Танић у књизи „Дипломатија Српске православне цркве у 16. и 17. веку“, коју је 2020. издао Историјски архив „Средње поморавље“ у Јагодини.

Шта све треба знати пре но што се позовемо на секуларност Републике Србије? Ко су патријарси Јован II, Пајсије, Гаврило, Максим и ердељски митрополит Сава Бранковић и због чега су важни, какву су визију имали и како је фунционисао информативни систем унутар Српства, само су неке од тема о којима је говорио мр Дејан Танић:

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве 2001. године одликовао је епископа др Саву Вуковића орденом Светог Саве првог степена, поводом четири деценије успешног архијерејског служења, као и за научни рад у духу православља којем је био посвећен целог живота. Издавачка установа Епархије шумадијске Каленић објавила је пре две године монографију Владика шумадијски Сава Вуковић Споменица 2001 – 2021. поводом обележавања годишњице смрти владике др Саве Вуковића и годишњице његовог избора за епископа Моравичког 1961. године.
Репрезентативна Споменица обухвата пет целина, праћених мноштвом фотографија, илустрација, преписки и докумената кроз које се приказује рад знаменитог епископа друге половине 20. века.
Хронолошки је приказана делатност владике др Саве Вуковића – почев од најранијих дана до упокојења.
Наслови целина представљају речи Светог Писма.

Доктор Сава Вуковић, рођен 1930. године у Сенти и био је вољен, поштован међу верницима, у научним круговима, био је дописни члан Српске академије наука и уметности, а његовој сахрани присуствовали су највиши црквени великодостојници и сам државни врх Србије. Почива у Саборној цркви у Крагујевцу.

У уводној речи Споменице епископ шумадијски Јован нагласио је велику прегалачку делатност владике Саве, подсећајући да је траг владике Саве на америчком континенту помогао да се тамошња црквена заједница снажно учврсти.

Доктор Сава Вуковић био је и предводник богослужбене обнове, а на територији Шумадије помогао је обнову и изградњу многих храмова.

У Споменици се анализирају све области којима се владика Сава Вуковић бавио, почев од административног рада на упражњеним парохијама, преко организације цркве у Америци, до литургијског и просветног доприноса.

Данашње издање емисије Српско богословље посветили смо владици Сави. О блаженопочившем Епископу шумадијском др Сави Вуковићу, као и о својим радовима који су се нашли у поменутој Споменици, говорили су доцент др Јасмина Ћирић, протојереј Јован Милановића, ректора Карловачке богословије; јереј Владан Костадиновић и теолог Лазар Марјановић:

У овој емисији бавили смо се заправо не само стваралаштвом Пајсија Јањевца већ и „Горичким зборником“ тачније преписком Јелене Балшић и Никона Јерусалимца. Као и раније о књижевним и богословским топосима у делима Пајсија Јањевца и Никона Јерусалимца говорила нам је Јована Анђелковић сарадница на Филолошко-уметничком факултету на предмету Стара српска књижевност.
И ова емисија суфинансирана је средствима Министарства правде – Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама.

Биограф Деспота Стевана (Стефана) Лазаревића Константин Философ био је и писац и преводилац, значајан у остваривању контакта између српске књижевности, хришћанства и античке Грчке. О њему нам данас говори Јована Анђелковића сарадница са крагујевачког Филолошко-уметничког факултета на предмету Српска средњовековна књижевност.

Деспот Стефан Лазаревић, син кнеза Лазара, певао је у свом чувеном „Словољубву“ о љубави. Али како кажу они који су ту лирску песму проучавали не само о обичној људској љубави, већ о Божанској љубави која је3 узвишена и чиста и вреднија од сваке врлине. О љубави која је оличење Божанске љубави. О деспоту Стефану Лазаревићу слушамо од проф. Ненада Гугла, професора Српског језика у Трећој београдској гимназији који је ово предавање снимио за школску наставу. Песму „Словољубве“ преузели смо са мреже: „Ју тјуб“ у извођењу глумца Милета Станковића.

Емисија суфинансирана средствима Министарства правде – Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама

У новом издању емисије са Јованом Анђелковић стручном сарадницом на ФИЛУМ-у разговарамо о богословљу архиепископа Данила Другог, односно Данила Пећког. По чему се издваја његово житије о светој Јелени Анжујској и на који начин је унапређено слово о жени у српском богословљу.