Članaka u kategoriji Читаоница

ЧИТАОНИЦА – „Планинарење с Ничеом“ Џон Каг

У данашњој „Читаоници“ представљамо вам књигу „Планинарење с Ничеом“ Џона Кага која је изашла из издавачке куће „Дерета“. Аутор овог остварења, Џон Каг, професор је филозофије на Ловелу у Масачусетсу. Аутор је великог хита „Америчка филозофија: Љубавна прича“.

„Самом себи поставити неку сврху, неки циљ, неко „ради тога“. Па и пропадни због њега – не знам ни за какву бољу сврху него да се пропадне због онога што је велико и немогуће: animae magnae prodigus, записао је Фридрих Ниче у својим „Несавременим разматрањима“, а цитира га Џон Каг на почетку књиге коју данас представљамо.

„Планинарење с Ничеом“ прича je о два филозофска путовања истом маршрутом: једно на које је кренуо Џон Каг, повучени и тихи младић, и седамнаест година касније, сасвим другачији Џон Каг, зрели породични човек, који у драстично измењеним околностима осваја врхове швајцарских Алпа изнад Силс Марије, тамо где је Фридрих Ниче, у медитативним шетњама, својевремено нашао инспирацију за своје најзначајније дело Тако је говорио Заратустра. Оба та путовања подузета су у потрази за суштином Ничеове филозофије, али су закључци до којих је дошао дијаметрално различити, посебно они који се тичу истинске људске природе. Штавише, Каг не тумачи само Ничеову филозофију већ И колико су нам данас, у XXИ веку, блиска Ничеова животна искуства и где би било његово место у савременом друштву да је којим случајем наш савременик. Да ли би његова психичка нестабилност данас можда била појачана или би се мање примећивала? Било да је Каг планинарио сам или са својом породицом, Ниче је на том путу увек био с њим, учећи га да чак и погрешни кораци на најопаснијим путевима могу бити корисни. У питању је стални процес духовног успињања у коме свако од нас може да научи како да постане оно што јесте.

ЧИТАОНИЦА – „Како упокојити вампира“ Раде Јанковић

У данашњој емисији „читамо“ опус Радета Јанковића који је до сада објавио шест књига. Данас представљамо његово најновије дело „Како упокојити вампира“. Ко је вампир против кога се Раде Јанковић бори у свакој својој књизи сазнаћете у овом разговору.

ЧИТАОНИЦА- ИЗВОРИ МОДЕРНОСТИ У МИСАОНОЈ РЕВОЛУЦИЈИ У РАНОМ XVII ВЕКУ, др СОФИЈЕ МОЈСИЋ

Књигу ИЗВОРИ МОДЕРНОСТИ У МИСАОНОЈ РЕВОЛУЦИЈИ У РАНОМ XVII ВЕКУ, др Софије Мојсић, ове године издала је издавачка кућа Мали Немо из Панчева, у едицији Филозофска истраживања. У рецензији, коју потписује др Милан Орлић,између осталог пише:
Истражујући појам и дефиницију феноменa модерности, Софија Мојсић полази од начина његовог формирања у раном XVII веку, у условима либералног капитализма насталог на прелазу из феудализма у капитализам од XIV до XVIII века. Темељно разматрајући кључне теорије и животну стварност – настале на идеалу модернизације проистеклом из грађанске, научне и техничке револуције – ауторка поставља питање модерности XXI века. И закључује да је основни циљ модерног друштва напуштање традиционалних вредности феудализма (нпр. права на живот, без нужне потребе да се оно заслужи) и претварање људског тела, душе и духа у политички послушне и економски исплативе инструменте. У средишту деструктивне моћи технике, заснованој на научној и филозофској револуцији, јесте математизација света.
Резултат тог вишевековног процеса је (ауто)деструктивна, фукоовска „нарцистичка култура“ која ствара човека материјално све богатијег, али душевно и духовно све сиромашнијег, неслободнијег и усамљенијег. Због његовог преузимања и злоупотребе атрибута Бога, у (пост)модерној ери нарцизма и конзумеризма, чини се да Хобсово схватање јеванђеоског императива љубави према ближњем као суштине свих природних права и закона – губи легалитет. Подсећајући да живимо у доба тзв. постистине тј. свесне и организоване разградње истине, ауторка указује на потребу повратка поштовању и служењу Истини, исинитој и истинољубивој науци и филозофији, без чега нема здравог друштва. Захтевна и сложена, студија Софије Мосјић истиче неоопходност повратка традиционалним идеалима, какав је Беконов императив слободне комуникације и уважавања аргумената, уместо моћи, силе и насиља. И не само у филозофском и научно-истраживачком дискурсу, него нарочито у (јавном) животу савременог друштва.
У данашњем издању о делу Извори модерности у мисаоној револуцији у раном 17. Веку, говоримо са ауторком, др Софијом Мојсић:

ЧИТАОНИЦА – проф. др Драган Стојановић „Теодицеја код Достојевског и у књижевности“

У данашњој „Читаоници“ говоримо о теодицеји код Достојевског и у књижевности. На ову тему за саговорника имамо проф. др Драгана Стојановића, професора емеритуса на Филолошком факултету у Београду. Чућемо како свето проговара из профаног, може ли религија без уметности и може ли уметност без религије. Разговор водила Александра Цветковић.

ЧИТАОНИЦА – „Позор, позорница“ Александар Јањушевић

У данашњој „Читаоници“ представљамо вам књигу „Позор, позорница“ која ће тек изаћи из штампе, у издању Установе културе „Кораци“. Ова књига представља збирку три драмска текста чији је аутор Александар Јањушевић, писац за децу и аутор емисије „Велики одмор“ која се емитује на „Радију Златоусти“ сваке друге суботе од 10 сати.

ЧИТАОНИЦА – „Породични буквар“ Милица Новковић

Данашњу „Читаоницу“ посвећујемо Милици Новковић, ауторки књига „Породични буквар“ и „(Бит)ка љубави“, која је осмислила и програм „Васпитањем без казне и без награде до смањења насиља у породици, вртићу и школи“, основала је и Центар за изворно васпитање, а напустила нас је 1.априла ове године.

Милица Новковић рођена је у Земуну 1947, а одрасла је у Ђакову и Црвенки. Гимназију је завршила у Врбасу, а Филолошки факултет у Београду (југословенска и светска књижевност). Двадесетпет година је била професор у основним и средњим школама Београда. Примењивала је велико педагошко дело покојног професора Петра Савића.

Своје огромно искуство у примени „Нове школе“, која почива на принципу односа без казне и без награде, је применила у раду у свом вртићу „Добар ђак“. Сво своје искуство и знање претаче 1999. у књигу „Породични буквар“, коју намењује савременој породици. Милица је схватила, да је усвајање „плишаног“ васпитања, укидање штапа, а усвајање „шаргарепе“ нанело велико штету породици, па тиме вртићу, школи и друштву у целини.

Имали смо срећу и част да нас Милица Новковић угости у свом дому пре пар година и данас слушате део нашег тадашњег разговорау коме смо представили књигу „Породични буквар“ и разговарали о изворном васпитању.

ЧИТАОНИЦА – „Мислити другачије“ Дијего Фузаро

У данашњој „Читаоници“ представљамо вам књигу „Мислити другачије“ Дијега Фузара, италијанског филозофа ког сматрају једним од три најперспективнијих младих филозофа Европе. О овој књизи разговарамо са Марином Павићем који је ово остварење превео са италијанског на српски, а који нам се јавља баш из Италије.

ЧИТАОНИЦА – „Света земља – записи са ходочашћа“ Радмиле Мишев

У данашњој емисији са вама „читамо“ књигу „Света земља – записи са ходочашћа“ Радмиле Мишев.

Емисије

Prodajni centar