Članaka u kategoriji Читаоница

ЧИТАОНИЦА- ИЗВОРИ МОДЕРНОСТИ У МИСАОНОЈ РЕВОЛУЦИЈИ У РАНОМ XVII ВЕКУ, др СОФИЈЕ МОЈСИЋ

Књигу ИЗВОРИ МОДЕРНОСТИ У МИСАОНОЈ РЕВОЛУЦИЈИ У РАНОМ XVII ВЕКУ, др Софије Мојсић, ове године издала је издавачка кућа Мали Немо из Панчева, у едицији Филозофска истраживања. У рецензији, коју потписује др Милан Орлић,између осталог пише:
Истражујући појам и дефиницију феноменa модерности, Софија Мојсић полази од начина његовог формирања у раном XVII веку, у условима либералног капитализма насталог на прелазу из феудализма у капитализам од XIV до XVIII века. Темељно разматрајући кључне теорије и животну стварност – настале на идеалу модернизације проистеклом из грађанске, научне и техничке револуције – ауторка поставља питање модерности XXI века. И закључује да је основни циљ модерног друштва напуштање традиционалних вредности феудализма (нпр. права на живот, без нужне потребе да се оно заслужи) и претварање људског тела, душе и духа у политички послушне и економски исплативе инструменте. У средишту деструктивне моћи технике, заснованој на научној и филозофској револуцији, јесте математизација света.
Резултат тог вишевековног процеса је (ауто)деструктивна, фукоовска „нарцистичка култура“ која ствара човека материјално све богатијег, али душевно и духовно све сиромашнијег, неслободнијег и усамљенијег. Због његовог преузимања и злоупотребе атрибута Бога, у (пост)модерној ери нарцизма и конзумеризма, чини се да Хобсово схватање јеванђеоског императива љубави према ближњем као суштине свих природних права и закона – губи легалитет. Подсећајући да живимо у доба тзв. постистине тј. свесне и организоване разградње истине, ауторка указује на потребу повратка поштовању и служењу Истини, исинитој и истинољубивој науци и филозофији, без чега нема здравог друштва. Захтевна и сложена, студија Софије Мосјић истиче неоопходност повратка традиционалним идеалима, какав је Беконов императив слободне комуникације и уважавања аргумената, уместо моћи, силе и насиља. И не само у филозофском и научно-истраживачком дискурсу, него нарочито у (јавном) животу савременог друштва.
У данашњем издању о делу Извори модерности у мисаоној револуцији у раном 17. Веку, говоримо са ауторком, др Софијом Мојсић:

ЧИТАОНИЦА – проф. др Драган Стојановић „Теодицеја код Достојевског и у књижевности“

У данашњој „Читаоници“ говоримо о теодицеји код Достојевског и у књижевности. На ову тему за саговорника имамо проф. др Драгана Стојановића, професора емеритуса на Филолошком факултету у Београду. Чућемо како свето проговара из профаног, може ли религија без уметности и може ли уметност без религије. Разговор водила Александра Цветковић.

ЧИТАОНИЦА – „Позор, позорница“ Александар Јањушевић

У данашњој „Читаоници“ представљамо вам књигу „Позор, позорница“ која ће тек изаћи из штампе, у издању Установе културе „Кораци“. Ова књига представља збирку три драмска текста чији је аутор Александар Јањушевић, писац за децу и аутор емисије „Велики одмор“ која се емитује на „Радију Златоусти“ сваке друге суботе од 10 сати.

ЧИТАОНИЦА – „Породични буквар“ Милица Новковић

Данашњу „Читаоницу“ посвећујемо Милици Новковић, ауторки књига „Породични буквар“ и „(Бит)ка љубави“, која је осмислила и програм „Васпитањем без казне и без награде до смањења насиља у породици, вртићу и школи“, основала је и Центар за изворно васпитање, а напустила нас је 1.априла ове године.

Милица Новковић рођена је у Земуну 1947, а одрасла је у Ђакову и Црвенки. Гимназију је завршила у Врбасу, а Филолошки факултет у Београду (југословенска и светска књижевност). Двадесетпет година је била професор у основним и средњим школама Београда. Примењивала је велико педагошко дело покојног професора Петра Савића.

Своје огромно искуство у примени „Нове школе“, која почива на принципу односа без казне и без награде, је применила у раду у свом вртићу „Добар ђак“. Сво своје искуство и знање претаче 1999. у књигу „Породични буквар“, коју намењује савременој породици. Милица је схватила, да је усвајање „плишаног“ васпитања, укидање штапа, а усвајање „шаргарепе“ нанело велико штету породици, па тиме вртићу, школи и друштву у целини.

Имали смо срећу и част да нас Милица Новковић угости у свом дому пре пар година и данас слушате део нашег тадашњег разговорау коме смо представили књигу „Породични буквар“ и разговарали о изворном васпитању.

ЧИТАОНИЦА – „Мислити другачије“ Дијего Фузаро

У данашњој „Читаоници“ представљамо вам књигу „Мислити другачије“ Дијега Фузара, италијанског филозофа ког сматрају једним од три најперспективнијих младих филозофа Европе. О овој књизи разговарамо са Марином Павићем који је ово остварење превео са италијанског на српски, а који нам се јавља баш из Италије.

ЧИТАОНИЦА – „Света земља – записи са ходочашћа“ Радмиле Мишев

У данашњој емисији са вама „читамо“ књигу „Света земља – записи са ходочашћа“ Радмиле Мишев.

ЧИТАОНИЦА – Дечанске и друге приче

У данашњој „Читаоници“ са вама „читамо“ књигу „Дечанске и друге приче“ коју је, са благословом епископа крушевачког господина Давида, иобјавио манастир Светог Луке у Бошњанима. Аутори ове збирке записа и сећања на догађаје из манастира Високи Дечани су архимандрит мр Алексеј Богићевић и Радмила Мишев.

У предговору овој књизи Његово Преосвештенство Епископ Шумадијски Господин Јован бележи: „Дечанске поруке и поуке, сећања су на време од почетка 70-их година па до краја 20.века, време одрастања и сазревања дечака који је у 12.години дошао у манастир и кроз чији се животни пут, одрастање, згоде и незгоде, прати живот у манастиру и око њега. Сусрећемо велике духовнике, али и стамене ликове горштака, који су били спремни, а животом су то и доказали, да све дају за веру и образ, а веру и образ низашта!“

Митрополит црногорско-приморски г.Амфилохије, такође у предговору, истиче: „Пред нама су записи и сјећања једне повијести о једном времену које тече, о збивањима која се уткивају у људске судбине, првенствено на распетим косовско-метохијским просторима, о личностима уграђениму наше памћење, које нас оплемењују и чине саборним бићима. КОјих тјелесно нема међу нама, а које су непролазно присутне као градитељска радост сретања у Христовој љубави, усађене како у вријеме које се њима овековјечује. Тако и у светиње које су их освештале и обасјале вјечном свјетлошћу“.

ЧИТАОНИЦА – „Охридски пролог“ Св. владике Николаја Велимировића

У данашњој „Читаоници“ представљамо вам илустровано издање „Охридског пролога“ Светог владике Николаја Велимировића у издању издавачке куће „Духовни луг“.

Одакле је потекла идеја да објави овако богато илустровано издање „Орхидског пролога“, шта ово издање разликује од осталих, зашто се „Охридски пролог“ назива српским јеванђељем и да ли је довршен или је могуће „Охридски пролог“ проширити, сазнајемо у разговору са Гораном Вељковићем, приређивачем и уредником ове књиге.

Емисије

Prodajni centar