Категорија: Наши разговори

Крагујевачки мотоциклиста Саша Ћајић до сада је на свом двоточкашу обишао велики број земаља у Европи и на подручју Мале Азије. На мотору овај бајкер је до сада превалио преко 300.000 километара, што је раздаљина нешто мања од удаљености Месеца од Земље. Међу путовањима, Саша нарочито издваја одлазак до Свете Горе и боравак у манастиру Хиландару.

Има ли духовности у спорту? Колико је у животу једног спортисте важна вера? Како се једно младо биће осећа када прославља највеће верске празнике далеко од свог дома, далеко од породице, далеко од пријатеља? Како настаје шампион у спорту, како шампион у карактеру и како се шампион остаје? Колико је важан поен, колико траје радовање због једне победе и са ким се спортисти, заправо, такмиче и надмећу? Могу ли врхунски резултати у спорту и врхунски резултати у науци да се постижу паралелно или нешто, ипак, мора да трпи и да чека свој тренутак? Ово су нека од питања која отварамо у данашњем, Васкршњем издању емисије „Наши разговори“ са једним татом четворо деце, супругом шампионке у каратеу, др наука, мотивационим говорником, чланом одбојкашке куће славних и одбојкашким шампионом овенчаним најсјајнијим одличјем на олимпијади,
господином Владимиром Вањом Грбићем.

У последњем издању часописа „Кораци“, две године пошто је Дом културе Грачаница објавио књигу Александра Б. Лаковића, објављен је приказ књиге Јованке Вукановић насловљен „ТЕМЕЉ, ОРИЈЕНТИР И СВЈЕДОЧАНСТВО ВЈЕКОВИМА УГРОЖАВАНЕ ПОЕЗИЈЕ
Александар Б. Лаковић: Историја српске поезије Косова и Метохије 1951–2022. Дом културе Грачаница, Грачаница, 2024.“. У овом приказу, Јованка Вукановић пише: „У овој својеврсној хрестоматији, на око хиљаду страница, са обухваћеним преко 280 стваралаца, Лаковић систематски обрађује сваког пјесника који је у оквиру назначеног временског периода објавио макар једну пјесничку збирку. За пјеснике од значајнијег умјетничког домета и опсежнијег опуса написао је цјеловите есеје; за оне чије стваралаштво, иако искрено, није превазилазило просјечност, понудио је сажете критичко-књижевне коментаре, некад потпомогнуте критичким или савјетодавним тоном. Свака обрада настоји да освијетли суштинске умјетничке вриједности, стилске посебности и тематске заокупљености које издижу те песнике из општег хорског пјевања њихове епохе.

Аутор, заправо, окупља оне које су немарни антологичари и политичке кратковидости поставили на дистантну раван: пјеснике који су писали на српском језику, без обзира на етничку припадност, и који су на свом језику и у својој чежњи носили невидљив, али неизбрисив печат Косова и Метохије. Он спасава напуштене, прогоњене, готово избрисане – не нудећи им само критичку оцјену, већ и стварно признање. Податак који треба нагласити: Лаковић се не обраћа пјесницима само из осјећања неутралисања пробуђене „гриже савјести“, већ из потребе да укаже на завидан умјетнички квалитет њиховог писма.“

То је био повод да, након позива о свим великим празницима СПЦа, позовемо нашој слушалачкој публици добро познатог Александра Б. Лаковића и проговоримо о овој монографији- антологији на којој је А. Лаковић радио 40 година, те усмеримо пажњу наших слушалаца на ово дело које се може пронаћи у крагујевачкој Народној библиотеци Вук Караџић:

Угалерији Народне библиотеке „Вук Караџић” у среду, 8. априла, одржана je промоција књиге „Мач и перо: Европска и српска витешка књижевност”, аутора др Данка Камчевског.

Књига представља темељну компаративну студију која повезује западноевропски витешки роман са српском епском књижевношћу. Аутор истражује хришћанске темеље витешког етоса, анализирајући како су се универзални идеали јунаштва, дужности и племенитости манифестовали у различитим културним просторима.
Посебан фокус стављен је на истраживања Милутина Миланковића о српском „Хомеру” и генетској блискости наших јуначких песама са европском витешком традицијом.

Издавач књиге је Установа културе „Кораци”, а на представљању jе, поред аутора, говориo и уредник издања др Владимир Б. Перић.

Сваке године у оквиру божићног и новогодишњег програма једно издање емисије Наши разговори обележи разговор са крагујевачким библиотекарима. Током читаве године они књижевна дела примећују, читају и препоручују нашој слушалачкој публици, те их као проверено добре критичаре позивамо да се критички осврну за издаваштвом у години коју испраћамо, као и темама које су биле водеће у литератури и друштву:

У данима Божића присећамо се представе која је обележила годину за нама, мјузикла „Оливер Твист“ коју су чланови Драмског студија „Петар Пан“ премијерно извели у Књажевско-српском театру, 25. маја 2025. године. Уследила су два играња и у наредним, мајским данима, а почетком школске године вратили су се на сцену, пред публику која је за свако играње тражила улазницу више. „Ово је најлепши поклон од нас за вас и од вас за нас, за десет година постојања драмског студија „Петар Пан“ „, написали су Тања и Петар Лукић на друштвеним мрежама уз снимак биса и нумеру „Део си нас“ коју је на сцени извело шездесеторо деце и младих, узраста од 8 до 17 година.
Њих двоје, уз Марију Мошић и Данијелу Сагић потписују адаптацију текста, превод и адаптацију сонгова, музички аранжман, кореографију, костим и дизајн светла. О представи прво наводе: „Ова представа је свакако наш понос, али и инспирација свима да погледају децу другим очима, јер баш они су ти који већ сада померају границе. То није сензација, то је доказ колико је моћно кад се деци верује!“
О представи, артикулисању свих сегмената мјузикла, процесу рада и ономе иза сцене, али пре свега доброј педагогији, данас говоримо са Тањом и Петром, те младим глумцима Василијем Јоковићем (Оливер Твист), Јованом Луковић (Лисац) и Алисом Божић (Фагинов питомац, продавачица ружа,сироче).

Омаж празнику и разговору дат је кроз идеју Чарлса Дикенса да је Божић тренутак у ком повезивање приватне савести и друштвеног поретка делује природно и уверљиво, (на шта нас подсећа проф. Милан Станковић у тексту „Божићне животне приче у светској и нашој књижевности“).

Поштовање светих Витлејемских младенаца у контексту дечјих светитељских култова приметно је на Балкану. По речима нашег саговорника, историчара уметности др Вука Даутовића, научног сарадника на Философском факултету у Београду, овај култ је представљао уосећавање са мајкама које су често губиле децу у раним узрастима.

Гост наше Божићне емисије је протојереј Дејан Крстић, ректор Богословије „Светог Кирила и Методија“ у Нишу и парох у цркви Васкрсења Христовог, хиландарског метоха у Нишу. Кренули смо од једноставног питања шта је за њега пастирска служба, а затим смо и коментарисали његову сталну комуникацију са паством и шта данашњи верујући људи највише потребују. Да ли се разликује оно што они траже од онога што им Црква као заједница нуди? Да ли је језик Цркве језик савременог човека и да ли су наши савременици нашли начин да „удобно седну на крст“ како је говорио Павле Евдокимов.