Категорија: Жива црква

Поштовани слушаоци слушате емисију о деценији коју је почивши патријарх Иринеј провео на челу Српске православне цркве од устоличења на трон српских патријараха 23. јануара 2010. године у Саборном светоархангелском храму у Београду до његовог упокојења данас, 20. новембра.

Манастир Сибница у нашој, православној Епархији шумадијској налази се на Космају. Тренутно у њему борави само један монах али су у току радови на његовој обнови и изградњи. У народу тог краја и данас постоји живо сећање на несвакидашњи догађај како је ова светиња настала у селу Сибници али и археолошка налазишта и бројни артефакти који сведоче да се баш ту, некада давно у средњем веку налазио још древнији храм.
У обнови Сибнице учествује народ не само овог краја, већ из читаве Србије и, надамо се, да ће и он, попут других манастира у том крају ускоро постати део „живе цркве” и још један део ниске духовних драгуља такозване „Космајске Свете горе”.
Саговорници у данашњој емсији су: протојереј-срафрофор Љубиша Смиљковић, архијерејски намесник Архијерејског намесништва Космајског из Сопота и господин Милета Радојевић, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Министарства правде Владе Републике Србије. Текстове о историјату манастира чита Предраг Пеђа Обровић.

Манастир Кастаљан (или Кастељан) налази се на североисточној падини Космаја у селу Неменикуће и посвећен је Светом Ђорђу. Представља непокретно културно добро као споменик културе и подигнут је у 14. веку. Један је од најстаријих светиња на територији наше Епархије. На жалост, данас је потпуно у рушевинама иако постоје значајне индиције и велика жеља да отпочне са његовом обновом.
Саговорници у данашњој емсији „Жива црква” били су нам протојереј Новак Илић, парох Неменикућски и професор крагујевачке Богословије „Свети Јован Златоусти” Негослав Јованчевић са којима смо разговарали о значају обнове ове светиње у изградње „живе цркве” не само у космајској него и жирој заједници.
Одломке и делове из научних радова и истраживања посвећених историјату манастира Кастаљан читао је наш колега Предраг Пеђа Обровић. Током емисије слушали смо „Духовну музику старе Србије” у извођењу ансамбла „Ренесанс”.

У данашњој емисији представљамо историјат и рад Добротворне фондације „Човекољубље“. На ову тему разговарамо са Горданом Смуђом, представницом ове организације за сарадњу са медијима.

У току је редовна инспекција рада крагујевачке Богословије „Свети Јован Златоусти“ коју већ шесту годину спроводи протојереј-ставрофор Славко Зорица, пензионисани парох дубровачки. Он каже да је „инспекција“ оштар термин, да се ради о надзору Српске православне цркве, као и о координацији науке и образовања. Са њим разговарамо о образовању младих богослова и њиховом васпитавању за добре пастире.

Тренутно се у нашој, православној Епархији шумадијској гради 26 парохијских домова. Један од њих, у изградњи је и парохијски дом при Храму Светог великомученика Димитрија у Црквеној општини Сушичкој у крагујевачком насељу Вашариште. О заначју подизања и оваквих објеката а не само храмова у читавој Епархији говори нам протојереј стафровор мр Рајко Стефановић, архијерејски намесник Архијерејског намесништва крагујевачког. О самој изградњи дома говори нам протонамесник Александар Јовановић старешина Храма Светог великомученика Димитрија. Протонамесник Небојша Ракић, парох је при овом храму већ пуне две деценије и у данашњој емсији нам казује његов летопис, а јереј Александар Сенић, такође парох у овој цркви говори нам о значају подизања парохијског дома за свештенички рад у самим парохијама. За крај, наш први саговорник отац Рајко Стефановић истиче значај подизања домова при храмовима у „изграњи живе цркве”.
У емсији слушате духовне и црквене песме у извођењу Хора Успења Пресвете Богородице Саборног храма у Крагујевцу.

Поводом четрдесет година од изласка првог броја листа „Каленић“ и недавне дигитализације овог часописа, разговарамо са Негославом Јованчевићем, замеником главног и одговорног уредника „Каленића“ и Драганом Тимотијевићем који је извршио дигитализацију овог листа и поставио га на домен kalenic.rs

Од новембра прошле године, говори се о реформи богословског образовања у Србији. То је тема која је повезана и са Епархијом шумадијском зато што је Епархија шумадијска једна од оних у чијем средишту, граду Крагујевцу, функционише једна од богословија Српске православне цркве – Богословија Свети Јован Златоусти.
Српска православна црква има осам средњих стручних богословских школа, од којих је пет на територији Србије, укључујући и Косово, док су три на територији Региона. То су богословије у Сремским Карловцима, Београду, Нишу, Крагујевцу, Призрену, као и у манастиру Крка, на Цетињу и у Фочи.
Важност реформи више у устројству богословских школа, него самог богословског образовања актуелизовале су и најаве да ће ускоро на територији целе Србије бити организована национална матура. Да ђаци Богословија не би били искључени из националне матуре, морају некако да буду део државног система образовања. Али какав део. Управо је то једна од тема којој ћемо посветити нашу данашњу емисију. Аутор емисије је Гордана Јоцић, а њени гости саговорници су протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, ректор Богословије „Свети Јован Златоусти“, протојереј Небојша Ракић, професор у крагујевачкој богословији и два ученика ове школе Александар Бојанић и Милан Јеличић. На почетку и на крају емисије слушаћете и појање ученика Богословије „Свети Јован Златоусти“ из Крагујевца.