Категорија: Вести

Задужбина Хиландара је 21. новембра 2021. објавила: „Због појаве већег броја случајева оболелих од ковида 19 у Хиландару, до даљег нису могуће посете манастиру. О променама режима посета управа манастира ће благовремено обавештавати јавност“.

Национална коалиција за децентрализацију (НКД), у сарадњи са ,,Уједињеним против ковида’’ организује онлајн Напокон Корисну Дебату ,,Вакцином за живот’’ у среду,14. априла од 19 сати путем Зоом апликације.

Свесни да је тема вакцинације од неприкосновене важности, како у Србији, тако и на глобалном нивоу, желимо да, кроз разговор са стручњацима из света медицине, разбијемо предрасуде о имунизацији, митове о ,,чиповању’’ кроз вакцину, чујемо од стручњака због чега без колективног имунитета нема повратка нормалном животу.

Ко сме, а ко не сме да се вакцинише? Да ли су вакцине (не)довољно дуго испитиване? Када ћемо пољубити родитеље, загрлити баке, деке, унуке или отићи код пријатеља на весеље? Ово су нека од питања на која ће на онлајн трибини ,,Вакцином за живот’’одговарати:

– Доц. др Емина Милошевић,специјалиста имунологије
– Др Ивана Прокић, доктор наука у области епидемиологије
– Др Бојан Дерета, специјализант опште медицине
– Др Милош Бојовић, специјализант физикалне медицине и рехабилитације

Модераторка Антонела Риха

Да бисте пратили трибину и били у могућности да постављате питања учесницима, потребно је да се региструјете путем овог линка https://zoom.us/meeting/register/tJMkc-irqjkjEtzSsfNOXKLpPivVmMial9rO. Дебату ћемо преносити и на ФБ страници Националне коалиције за децентрализацију.

*************************

Ово је седма по реду онлајн Напокон Корисна Дебата, досадашње можете погледати на овим линковима: Србија између ванредног стања и изборне трке, Пандемија и економија: Реалност иза бројева, Протестна правда у скраћеном поступку, Политичке промене: Нови људи у старом систему?,,,Како до демократије – шминкањем изборних услова или променом изборног система?’’ и Демократија и друштвене мреже.

На самом почетку Часнога поста, у њену прву недељу, наша Света Црква Православна обележава успомену на једну од њених великих победа, или како рече један Божји угодник, не само на једну победу и једног победиоца, него на дугу бројаницу од победа и читаву восјку победилаца.
Тим поводом братство Саборног храма Успења Пресвете Богородице позива Вас у литију са иконама која ће бити организована током вечерње службе која почиње у 16 сати. На челу литје и ове године владика шумадијски г. Јован са свештенством из Крагујевца.

Медијско склониште Крагујевац у чијем саставу су редакције Гласа Шумадије, Крагујевачких, Радија Златоусти и Из главе као и Удружење Рес публика организује другу он лајн дебату на тему: О медијској слици у време пандемије.
O томе како новинари извештавају у кризним ситуацијама и да ли до грађана стижу проверене, истините и правовремене информације, разговараће:
Наталија Јовановић, новинарка БИРН-а, Гордана Мировић, дописница Агенције Бета и Драган Васиљевић, директор Института за јавно здравље.
Модераторка разговора биће Јованка Николић, уредница портала Глас Шумадије. Дебата ће бити организована преко платформе Зоом и емитована уживо на ФБ страницама @республица034, @гласшумадије, @крагујевацке, @изглаверадио, @радиозлатоусти.
Питања можете поставити у простору за коментаре пре или током разговора који почиње у 20 сати.

Чланице Медијског склоништа упутиле су предлог Граду Крагујевцу за измену нацрта буџета Крагујевца за 2021. годину и то у делу који се односи на суфинансирање медија. У предлогу се каже:

Поштовани,

Обраћамо вам се са предлогом да измените нацрт Одлуке о буџету града за 2021. на Разделу 9 Градска управа за друштвене делатности и послове са грађанима, глава 1201, функција 830, програмска активност / пројекат Остваривање и унапређивање јавног интереса у области јавног информисања и то тако да уместо 3.000.000,00 динара за овај трошак доделите исти износ средстава као и у буџету за 2020, односно 10.000.000,00 динара.
Подсећамо да је према Закону о локалној самоуправи, као и Закону о јавном информисању и медијима, град Крагујевац дужан да штити јавни интерес у информисању суфинансирањем пројеката производње медијских садржаја који се тичу добробити целе заједнице.
Сматрамо да при одређивању износа за суфинансирање медијских садржаја треба узети у обзир и величину и значај нашег града, као и број потенцијалних корисника ових средстава. Само у Крагујевцу у Регистру медија који води Агенција за привредне регистре уписано је више од 30 субјеката, а право да учествују на конкурсу имају и медији из целе Србије чији садржаји су доступни грађанима и грађанкама Крагујевца. Као одредница би могла да послуже издвајања која су овој години имали поједини градови и општине – град Београд је у 2020. за медијски конкурс определио 85 милиона динара, Ниш је издвојио 89 милиона, Нови Пазар 64.1 милион, а Панчево 40 милиона, док је неразвијена општина Рековац медијима доделила укупно 2.8 милиона динара. Тим новцем, ове локалне самоуправе су на јавним конкурсима подржале различите пројекте више десетина медија и других правних лица регистрованих за производњу медијског садржаја.
Подсећамо да Град Крагујевац од усвајања Закона о јавном информисању и медијима, у августу 2014. године, никада није реализовао конкурс за суфинансирање медијских пројеката од јавног интереса, што значи да локални медији пуних шест година уопште нису користили буџетска средства за производњу медијских садржаја. У истом периоду, за редовно функционисање Радио-телевизије Крагујевац издвојено је пар стотина милиона динара новца свих грађана.
Треба имати у виду да локална самоуправа према Закону о јавном информисању и медијима има обавезу да подстиче разноврсност медијских садржаја, слободу изражавања идеја и мишљења, слободан развој независних и професионалних медија, и тако доприноси задовољавању потреба грађана за информацијама и садржајима из свих области живота, без дискриминације. То значи да би путем конкурса требало да настоји да распореди буџетска средства на што више медија, примерено буџетима предложених пројеката.
Економска криза и споро пуњење буџета не би требало да буду оправдање да град Крагујевац за остваривање и унапређивање јавног интереса у области јавног информисања издвоји средства као једна мала и неразвијена општина, пошто је реч о изузетно важној друштвеној делатности. Само када су грађани упућени у питања од јавног значаја, они су у могућности да донесу информисане одлуке од важности за њихов живот, а услов за то је да добију све потребне информације које ће им помоћи да одлуче на најбољи начин.

У Крагујевцу, 02.12.2020.

Предлагач неформална група Медијско склониште Крагујевац:
Удружење Рес Публика
Јавност доо – Крагујевачке новине
Интернет портал Глас Шумадије
Радио Златоусти
Агенција “Из главе”

Износ који је за заштиту јавног интереса у информисању планиран у буџету за 2021. је сраман и представља још једно понижење за медије који раде у служби грађана. Због тога ће Медијско склониште Крагујевац, у оквиру јавне расправе која је у току, градској управи доставити свој предлог за буџетску ставку која се односи на пројектно суфинансирање медија са образложењем.
Предлогом буџета града Крагујевца за наредну годину за „остваривање и унапређивање јавног интереса у области јавног информисања“ предвиђено је 3 милиона динара. То значи да ће у најбољем случају, градска власт у 2021. толико новца издвојити за конкурс, на који својим пројектима могу да се пријаве сви регистровани медији. Колико је наменила само за Радио-телевизију Крагујевац сазнаћемо тек након што Скупштина града усвоји програм пословања тог привредног друштва, мада та сума углавном износи око 44 милиона.
Подсећамо да је буџетом за 2020. за информисање планирано 10 милиона динара. Конкурс није расписан, као ни претходних пет година, али је на састанку у Медијском склоништу градоначелник Никола Дашић обећао да ће се та пракса променити и да ће град суфинансирати медијске пројекте, како то закон предвиђа. Иако о конкретном износу тада није било речи, непријатно смо изненађени чињеницом да је опредељено три пута мање новца него за ову годину.

Свесни проблема и потешкоћа које је криза проузроковала по градски буџет, ипак сматрамо да издвајање 3 милиона динара представља понижавање медијске професије, деградирање значаја јавног информисања и наставак дискриминаторског односа локалне самоуправе према медијима, у граду од близу 200 000 становника. Верујемо да су градске финансије у проблему, што потврђује и недавно повећање пореза на имовину, чак и закупнина просторија која користе удружења грађана, али надлежнима постављамо питање да ли смо и у свим другим областима достигли ниво неразвијене општине, попут Рековца, која је ове године медијима на конкурсу расподелила 2,8 милиона динара.

Корона вирус однео је још једну жртву. Упокојила се у Господу сестра Ксенија, седамдесетједногодишња монахиња манастира Благовештење рудничко у Епархији шумадијској. Сахрана покојнице обављена је данас.

У Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду, пред телом блаженоуснулог у Господу патријарха и оца нашег Иринеја, свету заупокојену архијерејску Литургију са опелом служио је Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански г. Хризостом уз саслужење Преосвећене господе Епископа шумадијског Јована, крушевачког Давида и нишког Арсенија, у молитвеном присуству Високопреосвећеног Митрополита загребачко-љубљанског г. Порфирија и Преосвећеног Епископа ремезијанског г. Стефана, викара Патријарха српског.
Саслуживали су архијерејски намесници протојереји-ставрофори Бранко Митровић, Ранко Топаловић и Божо Бакајлић, старешина Саборне цркве протојереј-ставрофор Петар Лукић и протођакони Радомир Перчевић, Стеван Рапајић и Дамјан Божић (фотогалерија). Уз звуке звона Саборног храма колона, коју је предводило возило са телом блаженоупокојеног патријарха и оца нашег Иринеја, кренула је ка храму Светог Саве на Врачару, где је по пристизању ковчега са телом Блаженопочившег Патријарха такође одржан краћи помен.

Света заупокојена Литургија биће служена у недељу, 22. новембра 2020. године, у храму Светог Саве на Врачару са почетком у 9 часова. У наставку свете Литургије биће служено опело, а тело Патријархово биће сахрањено у крипти храма Светог Саве.
(Извор СПЦ)