Категорија: ПУТЕВОДИТЕЉ

„Када се храм гради, у њега се кроз пригодан материјал на природан и смеран начин уграђује свет; градња се врши по човековој мери али тако како би истовремено својом иконичношћу обухватила бескрајну стварност. Тај мирис и дах безмерног уткан у грађевину храма, битан је за људе који се у њему окупљају: он им открива задату бесмртност саме њихове природе, указује на безмерну меру
човеково граста. Као што је човек створен „по слици и прилици“, тј. по безмерној мери вечнога Бога, тако се и храм гради за тог и таквог човека, по његовој „слици и прилици“.
Занимљиво је да је још Свети Сава указао на ту космолошку, антрополошку и теантрополошку димензију храма. Као што је човек, сматра он, састављен из двога, душе и тела, тако бива и са манастиром, односно храмом: грађевина је тело а боголепна служба која се у њој врши – душа.
Природно, тело се прилагођава и обликује према души. И као што је за остварење целосненб личности неопходно постизање потпуне хармоније између душе и тела, тако бива и са храмом. Само
онај храм у коме је постигнута пуна хармонија између њега као грађевине (његовог тела) и свете литургијске Тајне која се у њему врши (његова душа) може бити место на коме се открива лице Божије и најдубља стварност света и човека, и место где човек и свет постају једно са Богом“, пише 1989. године митрополит Амфилохије, у делу „Духовни смисао Храма Светом Сави“.

Кроз ову тему и четврто издање емисије Путеводитељ, воде нас проф. др Александар Петровић, редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Београду и проф. историје Лазар Срећковић:

* Емисија је суфинансирана средствима Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама

„Рекао бих да јубилеј који обележавамо, а реч је о 850. годишњици рођења Светог Саве, пружа повод да се изнова подсећамо и још боље сагледамо лик и дело Светога Саве, што је увек корисно и потребно јер светосавска тема има суштински, идентитетски, значај за наше постојање као православног српског народа. Такође, примећујем да из сваког новог научног истраживања које за предмет има делатност Светог Саве постаје јаснија његова величина и изузетност његовог дела.“, казао је Лазар Љубић, мастер теолог, уводећи слушаоце у тему црквено-историјских околности у српским земљама до појаве Светог Саве.

„На који начин је Савин одлазак у Никеју 1219. одредио „судбину цркве на Истоку“, а на који начин нашу савременост?
Шта подразумева аутентично тумачење термина „аутокефалија“?
Шта је „савршени закон слободе“ и зашто је предуслов симфоније цркве и државе?“, само су неколика питања која отварају саговорници првог издања емисије „Путеводитељ“.

Кроз прво издање емисије „Путеводитељ“ воде нас др Александар Петровић, редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Београду, др Зоран Деврња, редовни професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду, мср Лазар Љубић, асистент на Православном богословском факултету Универзитета у Београду и професор историје Лазар Срећковић.

* Емисија је суфинансирана средствима Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама