Категорија: И сећање на њих заувек благословено

Мушкарци и жене из бројних земаља мучили су се да пронађу речи којима би описали оно што им се догађало у Другом светском рату, оно што превазилази све што су дотад познавали. Многи су прибегли отрцаној фрази:
„Настао је пакао“ Пошто ту фразу очевици често употребљавају кад описују битке, ваздушне нападе, покоље и потапања бродова, каснији нараштаји склони су да је одбаце као испразну. Па ипак, на један важан начин та фраза изражава суштину онога што је рат значио за стотине милиона људи отргнутих из мирног и уређеног живота и бачених пред искушења која су често трајала годинама, а
за шездесет милиона људи завршила су се смрћу

Многи људи видели су призоре који се могу поредити са замислима ренесансних сликара о паклу који дочекује проклетнике; људска тела искидана на комадиће костију и меса, градови сравњени са земљом, уређена друштва исцепана на разбацане људске честице. Готово све што су цивилизовани људи у време мира прихватали здраво за готово погажено је, а изнад свега вера у заштиту од насиља

Ово је одломак са почетка књиге пакао историчара Макса Хејстингса који је тридесет пет година истраживао различите стране Другог светског рата и о томе написао бројне књиге.

И његов је закључак баш као И наш да је Немогуће на једном месту, у једној књизи или у једном циклусу емисија подробно описати размере овог рата, највећег догађаја у људској историји. Наша завршна емисија осврнуће се на оно што баштинимо из Другог светског рата како у самом Крагујевцу, тако и у целој Србији, а у њој ћемо цитирати мишљења неколико различитих саговорника, почев од Миодрага Стоиловића, директора Салона антиратне карикатуре у Крагујевцу, преко философа Саше Миленића, историчара др Кристине Јоргић Степановић И Борише Радовановића.

Место страдања је место молитве рекао је недавно српски патријарх Порфирије.У данашњој емисији И сећање на њих заувек благословено зато говоримо о молитвеном сећању на крагујевачке Новомученике, односно страдалнике у Крагујевцу и околним селима у јесен 1941. године, а наш саговорник је протојереј-ставрофор Милић Марковић.

80 година је прошло од Другог светског рата и од великог, незамисливог злочина у Крагујевцу. Свака нова годишњица, свако ново десетлеће активира питања о томе како се сећамо онога што је у историји све даље и даље од нас. Шта смо научили из Другог светског рата и да ли наша флоскула – да се никада не понови – садржи право знање о томе шта баштинимо из до сада највећег светског сукоба. О томе данас говоримо са философом Сашом Миленићем.

Крагујевац је ослобођен 21. октобра 1944. године. У ослобађању су учествовали и војници Црвене армије. Западни
савезници исте године нешто раније бомбардују Крагујевац. Данашњи саговорници су историчари Бориша Радовановић и Ненад Ђорђевић.

Истраживачи историје Другог светског рата суочиће се са различтим историографијама које неретко зависе од тога чије су присталице били они који их пишу. Од историчара ћете често чути да постоји партизанска историографија, четничка, љотићевска… као и да овај или онај њихов колега нагиње овој или оној опцији.
Да ли је то разлог што се о 1942, 1943 и почетку 1944 године у Србији и Крагујевцу мање пише него о 1941 и ослобођењу? Тешко је рећи.Познато је једино да све жртве другог светског рата још нису побројане можда зато што су гинули у различитим војскама.
Ми смо у данашњој емисији дали реч Милосаву Самарџићу новинару и публицисти, аутору око 50 књига историографског садржаја, која углавном доноси виђење рата из угла југословенске војске у отаџбини, власнику некадашње издавачке куће „Погледи“ која је данас кинематографска кућа. Милосав Самарџић управо завршава играни филм о четничком команданту Николи Калабићу.

Дан који је изменио Крагујевац и заувек га уписао на листу места на овој планети где су се десили велики злочини је 21. Октобар 1941. Године.Ове године обележавамо 80. Годишњицу тог страшног злочина убиства неколико хиљада цивила за одмазду због убијених и рањених војника Вермахта и то у сразмери 100 за једног мртвог окупатора и 50 за једног рањеног.
Крагујевчани међутим мање знају да се у крагујевачком округу који је основан са Недићевом владом у децембру 1941. Године, пре тога су били срезови као саставни део Бановине, десио још низ злочина мањих размера током Другог светског рата. Не само окупаторска немачка војска, него и наша, четничка, партизанска, љотићевска чинила је те злочине. На простору Крагујевца постојали су и логори Сталаг и Метино Брдо у којима је такође било стрељања, односно убијања. Данас о овим догађајима говоримо из неколико углова, користећи излагања са управо завршеног научног скупа у Спомен парку „Крагујевачки октобар“ – „Србија 1941.године“.
Данашњи саговорници су историчари Спомен парка Ненад Ђорђевић и Кристина Јоргић Срепановић као и Борис Томанић са Института за савремену историју.

Реконструкција историје покрета отпора у Шумадији и Крагујевцу али и сарадње са окупатором још увек чека посвећене историчаре. Ми смо у данашњој емисији на ову тему покушали да разговарамо са историчарем Ненадом Ђорђевићем из Спомен парка, дугогодишњим директором Музеја жртава геноцида. У емисији је коришћен и материјал са научног скупа посећеног 80. годишњици Другог светског рата и излагање др Александра Стојановића са Института за новију историју Србије који је говорио о сарадњи са квислинзима по злу чувеног Страхиње Јањића који се, нажалост, неко кратко време налазио и на челу Крагујевца. Има људи на које сећање није благословено. Један од њих је управо љотићевац Страхиња Јањић.

Друштвена историја Другог светског рата понекад је речитија од политичке, дипломатске и војне историје, јер нам доноси и слику обичног човека у рату, односно малог човека у великој историји. Како је изгледао обичан живот у Крагујевцу од 1941.до 1944. О томе разговарамо са историчарком Кристином Јоргић Степановић. У емисији доносимо и одломке из Дневника о рату Катарине Богдановић, српске философкиње и некадашње директорке Крагујевачке гимназије.
Емисија суфинансирана средствима Града Крагујевца.