Категорија: Док је Сунца

У данашњој емисији „Док је Сунца“ говоримо о праштању. Када је праштање постало део хришћанског учења? Зашто се праштање не помиње у Десет Божијих заповести? Зашто је важно да пре почетка Васкршњег поста свима опростимо? Шта са праштањем када пост прође? Ово су само нека од питања која отварамо у разговору са главним уредником Радија Златоусти, старешином Старе крагујевачке цркве, протојерејем – ставрофором Милићем Марковићем.

У данашњој емисији саговорник нам је један од водећих информатичара у свету, познат по свом патенту за читање записа са магнетних меморија који се користи у милијардама рачунара и дискова широм света, творац 8 патената из информационих технологија које је направио на Универзитетима Харвард и Карнеги Мелон, на ком 4 катедре носе његово име. Елекроинжењер, научник, филантроп, оснивач фондације која је донела бесплатне уџбенике у Србију, професор електротехнике на Универзитету Карнеги Мелон у Питсбургу, научни сарадник Математичког института Српске академије наука и уметности и апсолутни победник на суду која год страна издавачка кућа да поднесе тужбу против њега и рада његове Фондације.

У данашњој емисији „Док је Сунца“ представљамо вам јунака са Кошара, господина Ивана Ранковића, који је постао и јунак књиге „Кошаре – нови косовски бој“ коју издаје Удружење „Добродетељ“.

Како су изгледали дани и ноћи на Кошарама? Зашто је та битка имала стратешки значај? Како је текла комуникација са ближњима и да ли је уопште било? Да ли данас, четврт века након тог јуначког подвига, преживели јунаци са Кошара тај исти подвиг и сањају? Ово су само нека од питања која постављамо једном од јунака са Кошара, господину Ивану Ранковићу.

У данашњој емисији „Док је Сунца“ говоримо о херојима, о онима о којима приче воле да слушају сви – и деца и ми, нешто старији. Данас вам представљамо хероја који је током нато бомбардовања наше земље био члан борбене послуге која је 27. марта 1999.године, оборила тзв.невидљиви авион Ф117А, понос америчке војске. Наш саговорник тиме се уписао у листу српских јунака, што му је трасирало пут да уђе и у дечију књигу „Срби против Нато од 1991. до 1999. године“, коју је објавила Издавачка кућа „Добро дете“.

Представљамо вам потпуковника Ђорђа Аничића.

У данашњој емисији бавимо се темом инклузије која је у наше друштво званично стигла пре 15 година. Докле смо у међувремену стигли, јесмо ли системски прилагођенији потребама особа са потешкоћама у развоју у односу на период пре увођења инклузије и шта са предрасудама, само су нека од питања која отварамо у разговору са гђом Сањом Стојановић, председницом Удружења студената са хендикепом у Крагујевцу и гђом Андреом Димитријевић, председницом Удружења „Сидро“ које се бави пружањем подршке породицама са децом са потешкоћама у развоју.

У данашњој емисији „Док је Сунца“ говорићемо о недостатку љубави као почетку сваког зла.

У суботу, 30. септембра 2023. године, на дан када наша Црква слави Свете Веру, Наду и Љубав и мајку им Софију, Његово Преосвештенство Епископ Шумадијски Господин Јован, уз саслужење братства Храма Светог Саве на Аеродрому, осветио је затворску капелу у Казнено – поправном заводу у Крагујевцу.

Колико је суров живот у затвору, колико је важно прихватање породице и да се осетимо вољеним, о искреном преумљењу и правим покајничким сузама, разговарамо са свештеником Браниславом Матићем, духовником Казнено – поправног завода у Крагујевцу.

У данашњој емисији „Док је Сунца“ водимо вас на предавање „Да ли је могућа школа без саблазни?“ које је у Свечаној сали Саборног храма, у оквиру Госпојинских свечаности, одржао професор филозофије у Првој крагујевачкој гимназији, господин Саша Миленић.

„Саблазни које долазе из процеса наставе и учења углавном су ненаучне, имплицитне и нерефлектоване од стране наставника. Њихово дејство је “паразитско” – помућујуће и греховне ефекте оне производе разрадом и импликацијама у личности ученика, снагом њиховог сопственог, искреног, сазнајног доживљаја. Пример такве саблазни је екстремни номинализам у настави природних наука. У реалном процесу учења, а који се финализује тек у схватању ученика, он функционише као антикосмолошко оповргавање Божје егзистенције. Све општости, па и природне законе, екстремни номинализам интерпретира као теоријске конструкте истраживачког интелекта, као културне конвенције, усвојене на основу утврђених методолошких критеријума науке. Самим тим, екстремни номинализам познаје само научне законе, сугеришући да природни закони, као поредак и правилност иманентна природи, уопште и не постоје. У конјункцији са неексплицираном, а подразумеваном космолошком премисом: “Ако Бог постоји онда и у природи постоји ред”, по модус толенсу, такав став прећутно генерише спонтано извођење логички нужне конклузије да ни Бог не постоји. А заправо, једино што стварно следи, јесте чињеница да номиналистички оријентисана наука, методолошки доследно, самостално конструише научне законе, без претензије да они изражавају икакве законе природе и без интересовања за питање њиховог постојања.

Описана наставна саблазан, непротумачена доследно и до краја, шири међу ученицима лажно, потпуно ненаучно и културно инфериорно уверење како “наука зна да Бог не постоји”. Школа која је одвојена од мисије Цркве тако, реално и неовлашћено, почиње да мисионари уместо и против Ње, непознато по чијем налогу и у чијем интересу. Или још горе, можда ипак добро познато. Зато би у интересу педагошке одговорности и научне валидности школске наставе било корисно покренути повремене разговоре наставника и свештенства о јеванђелском позиву на бригу о малима“, истакао је у свом излагању професор Саша Миленић.