Категорија: Цариград Мегалополис

У данашњем издању, говоримо о развоју институционализованог проучавања Византије међу Србима, с акцентом на долазак Георгија Острогорског. Однос према Катедри и семинару за Византологију који документовано преноси проф. др Радивој Радић, сведочи и о читавој нашој култури, историјским околностима, политичким амбицијама, и пре свега, научно-истраживачком раду наших научника.

Поводом обележавања 115 година Катедре и Семинара за византологију Филозофског факултета Универзитета у Београду, који су међу најстаријим у Европи, одмах после Минхена и Париза,кроз првих сто година постојања ове Катедре, води нас,проф. др Радивоје Радић:

“Новонастала ситуација изазвана пандемијом, враћа нас у средњи век од кога нас одваја савремена технологија помоћу које се ове године одржава симпозијум византолога, све са намером да још боље упознамо тај исти средњи век. Гледано историјски то није први пут. Човечанство је преживело многе вирусе па и оне који нападају душу и разум људи. Ови последњи су однели више живота од оних првих. Против таквих вируса није и никад неће бити пронађена вакцина. Прошлост човечанства показује сву генијалност Еразма Ротердамског и „Похвале лудости“, каже др Миша Ракоција.

У данапњем издању слушате излагање Марка Дабића на тему ПНЕВМАТОЛОГИЈА СВЕТОГ НИКИТЕ РЕМЕЗИЈАНСКОГ и излагање Јелене Дабић, на тему ХОДОЧАШЋЕ ЈЕЛЕНЕ АВГУСТЕ И ПРОНАЛАЗАК ЧАСНОГ КРСТА.

Више пута цитран у овој емисији, др Миша Ракоција, на овогодишњем научном скупу „Ниш и Византија“, са темом „Похвала истини- васкрс Византије“, излагао је рад на тему ИЗУЧАВАЊЕ ВИЗАНТИЈСКИХ И ПОСТВИЗАНТИЈСКИХ ЦРКАВА ГРАДА НИША. Поред његовог излагања, у данашњем издању, слушате и излагање и Милоша Мишковића, на тему ПРАВОСЛАВНИ ПОГЛЕД НА АДОПЦИОНИЗАМ У ПРЕПИСЦИ АЛКУИНА СА ФЕЛИКСОМ ИЗ УРГЕЛА И ЕЛИПАНДОМ ИЗ ТОЛЕДА.

“Новонастала ситуација изазвана пандемијом, враћа нас у средњи век од кога нас одваја савремена технологија помоћу које се ове године оџава симпозијум византолога, све са намером да још боље упознамо тај исти средњи век. Гледано историјски то није први пут. Човечанство је преживело многе вирусе па и оне који нападају душу и разум људи. Ови последњи су однели више живота од оних првих. Против таквих вируса није и никад неће бити пронађена вакцина. Прошлост човечанства показује сву генијалност Еразма Ротердамског и „Похвале лудости“, каже др Миша Ракоција.

И ове године, у оквиру градске славе, град Ниш, Универзитет у Нишу и Епархија нишка, уз благослов Патријарха српског Господина Иринеја и Епископа нишког Господина Арсенија, организoвали су деветнаести међународни научни скуп византолога “Ниш и Византија” са поднасловом „Похвала истини или Васкрс Византије“.
У данашњем издању, преносимо Вам излагање реферата ПРАВОСЛАВЉЕ И ЛАТИНСКА ЈЕРЕС У ДРЖАВНО-ПОЛИТИЧКОЈ ИДЕОЛОГИЈИ ТЕОДОСИЈА ХИЛАНДАРЦА, аутора Милоша Павловића и ВОЈНИЦИ-СВЕТИ МУЧЕНИЦИ: ПОЗАДИНА ЗАХТЕВА ЗА КАНОНИЗАЦИЈОМ И КУЛТ ПАЛИХ РАТНИКА У ДОБА НИКИФОРА II ФОКЕ, аутора Славише Тубина.

“Свих ових година чинили смо напор да се промени мишљење о Византији њеној култури, друштву, уметности, о цивилизацији која је учврстила и проширила хришћанство. То смо радили, и радимо, са таквим жаром какав имају само идеје вођене истином. Неретко Византија се представља као крута, ригидна и оптерећена властитом традицијом, а њена уметност, непромењљива и мртворођена. Редовно штампани зборници радова Ниш и Византија то су умногоме променили”.

Застарело мишљење о Византији умногоме је измењено захваљујући истраживачкој радозласти учесника скупа, научној акрибији и стрпљивој анализи писаних извора, археолошких доказа, сликарства, иконописа, архитектуре, теолошке мисли, цивилизацијских достигнућа на широком простору миленијумског византијског царста. Све то може да се нађе у 18 зборника радова и у једном специјалном издању, који обједињују радове 650 учесника на укупно 10 000 страница.

У данашњем издању слушате излагање Горана Јанићијевића на тему: ИМПЛИКАЦИЈЕ ИСТИНЕ И ЊЕНА ИМАНЕНТНОСТ У УМЕТНИЧКИМ ТВОРЕВИНАМА КАО ФОКУС ИКОНОЛОШКИХ, СТРУКТУРАЛИСТИЧКИХ И ХЕРМЕНЕУТИЧАРСКИХ ТУМАЧЕЊА, са овогодишњег, он-лајн симозијума:

У данашњем издању, подсећамо да је Катедра за византологију Филозофског факултета Универзитета у Београду овог новембра прославила 115 година постојања.
Са овогодишњег, деветнаестог, међународног научног скупа „Ниш и Византија“, уз поздрав излагачима и благослов Епископа нишког господина Арсенија који слушате на почетку издања, чућете излагање Владимира Божиновића са Универзитета у Истанбулу, на тему
„ЦРКВА БОГОРОДИЦЕ БЕЛГРАДКАПИ (BELGRADKAPI) У ИСТАНБУЛУ У СВЕТЛУ НОВИЈИХ ИСТРАЖИВАЊА“:

У данашњем издању, враћамо се белешкама проф. др Радивоја Радића о животу у Византији. Уз причу о азилу пред олтаром, говоримо и о судњем дану Царства

.