Категорија: Српски звуци

Српски звуци воде вас данас право у центар музичког композиторског опуса Александра Обрадовића. Композитор, музички писац, педагог, назначајнији допринос је дао у симфонијској музици. Његов опус садржи око 200 дела,а бави се и писањем и сликањем.

Емисија која се бави обнављањем сећања на музичко наслеђе Србије данас нас упознаје са музичким делом композиторке Исидоре Жебељан, која има светску каријеру, а на нашу срећу још увек ствара.

У данашњој емсији серијала „Српски звуци” говоримо о композитору Енрику Јосифу (1924 – 2003) који је био не само наш познати композитор, већ и педагог, музички писац и академик, члан САНУ.

Емисија којом обнављамо сећање на наше музичко наслеђе данас се бави стваралаштвом композитора академика др Драгутина Гостушког, рођеног Београђанина, који се бавио и музикологијом.

Композитор и академик Светислав Божић је аутор преко 220 композиција и 14 књига. Он се сматра и националним мислиоцем, а свој музички опус градио је надградњом православне музичке традиције.

Дејан Деспић (1930) композитор, музички писац, теоретичар и педагог. Рођен је у Београду, где је завршио основну школу, гимназију и средњу музичку школу, а затим студирао на Музичкој академији – композицију (код Марка Тајчевића) и дириговање (код Михаила Вукдраговића). Дипломирао је на оба одсека 1955. године. Предавао је теоријске предмете у Музичкој школи „Мокрањац“од 1956. до 1965. а од 1965. до одласка у пензију (1995) на београдској Музичкој академији (данас Факултету музичке уметности). Године 1985. изабран је за дописног, а 1994. за редовног члана Српске академије наука и уметности, где је од 1999. секретар Одељења ликовне и музичке уметности.

Осим компоновања, где је досад остварио близу 200 опуса (многе од њих и у разним варијантама), аутор је и научно-теоријских радова и бројних уџбеника, повезаних са педагошком делатношћу.

Миховил Логар (Ријека, 6. октобар 1902 — Београд, 13. јануар 1998) је био словеначко-српски композитор, педагог и музички писац.

Пореклом Словенац, рођен је у Ријеци а највећи део свог живота провео је у Београду. За собом је оставио преко две стотине дела међу којима се могу наћи остварења која припадају готово свим жанровима – опере, балети, симфонијска музика, концерти, кантате, клавирска музика, соло песме. Као један од истакнутих студената такозване прашке генерације, Логар се сматра једним од најзначајнијих композитора који су деловали у Србији и дали значајан допринос развоју музичког професионализма у овој земљи.

Василије Мокрањац (Београд, 11. септембар 1923 — Београд, 27. мај 1984) је био српски композитор, професор композиције на београдском Факултету музичке уметности и редовни члан Српске академије наука и уметности. Био је један од најистакнутијих музичких стваралаца у Србији у другој половини 20. века. Мада првенствено признат као симфоничар, истакао се и на пољу клавирске музике, а компоновао је и знатан број партитура филмске и примењене музике. Добитник је значајних признања, међу којима су Награда Стеријиног позорја, Октобарска награда града Београда, награда Југословенске радио-дифузије, као и Седмојулска награда за животно дело.
Потиче из једне од најчувенијих српских музичких лоза. Његов отац, виолончелиста Јован Мокрањац, био је братанац композитора Стевана Стојановића Мокрањца; мајка Јелена, пореклом Чехиња, такође је свирала виолончело.