Категорија: Задужбине Обреновића

Сем великог броја здања које су подигли чланови династије Обреновић, њихова династичка ктиторија и лична побожност огледала се и у честим и бројним даривањима црквама и манастирима богослужбеним предметима и утварима, чему посвећујемо, 12.-ту, последњу емисију из Другог циклуса „Задужбина Обреновића”. О сакралним ктиторским даровима и артефактима ове владарске династије али и креирању читаве визуелне културе Србије, пре свега преко дворских домена и личног намештаја разговарамо са историчарем уметности Вуком Даутовићем, истраживачем сарадником на Катедри за Историју уметности београдског Филозофског факултета.

У једанаестој емсији Другог серијала о задужбинама династије Обреновић, говоримо о Такову у којем је подигнут Други српски устанак, као месту у којем су Обреновићи „ступили на историјску сцену” и Бијарицу, на француској Азурној обали где је у Вили „Сашино” живела последња представница динстије Обреновић која је носила то презиме – краљица Наталија.
Саговорнци у данашњој емсији су нам: историчар Александар Марушић, директор Музеја Рудничко-таковског краја, и наш чест сарадник у емсијама овог серијала, историчаркоа уметности Снежаном Цветковић, виши кустосом у смедеревском музеју, која била наша саговорница и у претходним емсијама посвећеним вили Обреновића у Смедереву и дворцу у Иванки у Словачкој и Мира Софронијевић ауторка десетак монографија о великим српским задужбинарима и њиховим легатима, наша ранија саговорница у емсији посвећеној здужбини „велимиријанум” Велимира Теодровића – Обреновића.
Игране делове емисије казују глумци Књажевско-српског театра Ненад Вулевић и Чедомир Штајн.

У десетој емсији другог циклуса „Задужбине Обреновића” говоримо о имовини кнежева Милоша и Михаила у Бечу, замку и пољском добру Иванка у Словачкој крај Дунава и имању Херешти у Румунији.
Саговорници су нам: историчар Златан Стојадиновић, који ради у Бечу на Византолошком институ при аустријској Академији наука на пројекту „Дигитализација историје Срба у Бечу од 1741. до 1918. године”, историчарка уметности Снежана А. Цветковић, виши кустос у смедеревском музеју (која била наша саговорница и у једној од претходних емсија посвећеној вили Обреновића у Смедереву) и историчар Радош Љушић, доктор историјских наука и редовни професор на Катедри за Националну историју у новом веку Филозофског факултета у Београду, такође саговорник и у првој емсији овог серијала.

У деветој емисији Другог серијала о „Задужбинама Обреновића” говоримо о „Велимиријануму” задужбини Велимира Михаила Теодоровића, ванбрачног сина кнеза Михаила, „Јевремовцу” – београдској Ботаничкој башти дару краља Милана који је у ту сврху поклонио имање које наследио од свог деде Јеврема Обреновића и имовини, између осталог, руднику злата у Мајданпеку који је после убиства свог сина, краља Александра наследила краљица Наталија Обреновић и завештала га Београдском универзитету.
Саговорници су нам Мира Софронијевић, правник и публициста, ауторка десетак монографија о српским задужбинарима и њиховим легатима, између осталог и књига „Даривали су свом отечеству” и „Даривале су свом отечеству – Племените жене Србије” и Оливера Поповић, стручни сарадник за односе са јавношћу Института за ботанику Биолошког факултета како се званично зове београдска Ботаничка башта – Јевремовац.

У осмој емисији Другог серијала „Задужбине Обреновића” говоримо о Цркви Светог Саве у Рудничко-таковском крају и Манастиру Рукумија у Браничевској епархији. Наши саговорници су: историчар Александар Марушић и историчарка уметности Ана Јелић из Музеја рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу и отац Симеон (Станчетић) игуман Манастира Рукумија.
Игране делове тумаче глумци крагујевачког Књажевско-српског театра Владан Живковић и Александар Милојевић и Кристина Милетић глумица позоришта Центра за неговање традиционалне културе „Абрашевић” из Крагујевца.

О последњој задужбини кнеза Милоша Обреновића, а уједно и најзначајнијој грађевини протомајстора Настаса Ђорђевића (родоначелника „уметничке династије” Настасијевића), цркви Свете Тројице у Горњем Милановцу разговарамо са историчарем Александром Марушићем, директором Музеја рудничко-таковског краја и његовом колегиницом Аном Ранковић, историчарком уметности.
Иако у њој почивају чак три представника династије Обреновић, кнежеви Милош, Милан и Михаило, београдска Саборна црква – Храм Светог Арханђела Михаила није директна задужбина Обреновића. Ипак, у народу је уврежено мишљење да јесте. Због чега је то тако казује нам старешина овог храма протојереј-стафровор Петар Лукић.

У шестој емсији другог циклуса „Задужбине Обреновића” говоримо о њиховој вили – летњиковцу у Смедереву. О историјату овог репрезентативног здања, данас у власништву Владе Републике Србије казује нам историчарка уметности из смедеревског музеја Снежана Цветковић, виши кустос, која је и магистрирала на теми „Вила династије Обреновић у Смедереву”.

Јованови двори – здање које је опевано у једној од најпознатијих народних песама „Ој Мораво”, а за које многи и не знају да је реч о Конаку господара Јована у Чачку, данас у оквиру комплекса тамошњег народног музеја. О овом двору припадника династије Обреновић, господару Јовану, команданту устаничке коњице у Другом српском устанку и брату кнеза Милоша разговарамо са историчарем Радивојем Бојовићем, музејским саветником чачанског Народног музеја.