Članaka u kategoriji Дата свет

ДАТА СВЕТ (12) – Значај података за привреду

У књизи „Силицијумска долина“ која је више пута цитирана у овом серијалу, аутор, новинар Кристоф Кезе каже: Једна студија тврди како би интернет,када би био држава, за четири године по привредној моћи претекао све друге државе света. Наравно, разлог је за то што на интернету постоје бројни подаци тако рећи о свему. И управо то је оно што би направило и потенцијално привредно чудо. Кезе још додаје да европске земље, па чак и његова земља порекла Немачка, треба још да науче како се привреда развија из података и колики је њихов значај за компаније. Трагајући за одговорима на ове тиме ми смо данашњу емисију посветили значају података за привреду а наш саговорник је г. Предраг Лучић, директор Регионалне привредне коморе Шумадије и Поморавља.

ДАТА СВЕТ (11) – Злоупотреба података о личности

Посао државних органа је да штите податке о личности грађана, а не да их компромитују и злоупотребљавају. Свака злоупотреба података морала би привлачити пажњу свих надлежних и повлачити за собом одговарајуће консеквенце. То посебно важи за готово отворено нескривено стављање на располагање од стране органа власти података из службене евиденције припадницима било које политичке опције, да би их они користили у међусобним политичким обрачунима, али и за видео надзор, овлашћења полиције, па и овлашћења на радном месту. У данашњој емисији о томе разговарамо са некадашњим и садашњим повереником за информације о јавном значају и заштиту података о личности г. Родољубом Шабићем и г. Миланом Мариновћем.

ДАТА СВЕТ (10) Моја приватност – моја права

Били интимни, приватни или јавно доступни, подаци о нама су саставни део наше личности, а њихова заштита је део заштите нашег права да слободно одлучујемо о свом животу. У те слободе спада и одлука шта ћемо и коме рећи о себи, као и право да знамо и ограничимо шта неко може да уради са информацијама које зна о нама. Подаци о личности штите се Законом о заштити података о личности који нажалост, није заживео у пракси колико је требало. Стога смо у данашњој емисији угостили г. Милана Мариновића повереника за информације од јавног значаја, али и за заштиту података о личности са којим смо разговарали о разним темама међу којима су и одакле трговцима подаци о нама, те заштити здравствених података и података о вери, сексуалном опредељењу.

ДАТА СВЕТ (9) – Прикупљање података на интернету – како то раде Гугл и Фејсбук?

Ако су подаци нафта савременог доба, наше време проведено пред рачунарима и наше активности на претраживачима и друштвеним мрежама представљају злато од којих живе велике интернет компаније и друштвене мреже.Њима следује новац, а нама лајкови. О прикупљању података на интернету данас разговарамо са Иваном Билдијем, стручњаком за дигитални маркетинг и суоснивачем платформе за он лајн курсеве дигиталног маркетинга. Како то, дакле, раде Гугл и Фејсбук?

ДАТА СВЕТ (8) – Значај података за здравство

Стручњаци, истраживачи и научници слажу се да је медицина на прагу револуције тврди Томас
Шулц у књизи Медицина будућности са поднасловом Како Силицијумска долина намерава да
уклони болести и продужи нам живот.
Он даље каже да је човечанство на путу ка једном технологизованом, подацима покретаном,
дигиталном свету здравства, с новим могућностима да се болести установе и лече лековима који
треба да донесу дужи, здравији живот.
Технички развој донео је нову еру у медицини тврди шеф истраживања у Мајкрософту. Већ
постоје целе банке података препуне генетских информација, милијарде и милијарде гигабајта
анализе ДНК, знања о нашем наследном материјалу. Настали су и нови мешовити облици научних
дисциплина као што су синтетичка биологија или био ИТ, чије знање непрестано расте и шири се и
развија у нове врсте терапија и лекова.
Значај података за здравство није упитан. Постоји све више база здравствених података. Да ли су
оне поуздане. Како се штите медиицнски подаци о личности. Да ли је дигитална медицина већ
освојила и наше крајеве.
На ова питања данас одговара др Сања Коцић редовни професор Факултета медицинских наука у
Крагујевцу и начелник Центра за биостатистику и информатику у здравству, Института за јавно
здравље Крагујевац.

ДАТА СВЕТ (7) – Значај података за медије

Да ли је податак исто што и чињеница? Колико је тешко новинарима да се сада снађу са великим базама података и да ли су им потребне обуке? Како данас проверавати податке. Професија фект чекинга. Дата новинарство. Ово су неке од тема о којима смо разговарали са нашим саговорницима Вукашином Обрадовићем, новинарем Времена, Мирославом Јовановићем, главним и одговорним уредником Крагујевачких новина, Бојаном Савић и Маријом Милошевић, некадашњим новинаркама Радио-телевизије Крагујевац а данас активисткињама у НВО „Рес публика“.

ДАТА СВЕТ (6) – Значај пописа становништва, домаћинстава, станова…

Величина популације, груба стопа наталитета и морталитета, смртност деце и посебно очекивани животни век у блиској су вези са нивоом благостања у друштву које може да се установи на више начина (показатељи тог благостања су висина дохотка по глави становника, стандард исхране, стандард здравствене заштите и још много тога). На тај начин, у земљама са високим просечним дохотком становништво се, по правилу храни боље и има бољу медицинску заштиту него у земљама са ниским просечним дохотком. Како је професор Роберт Фогел то истакао у говору који је одржао када му је 1993. године додељена Нобелова награда, између смањења смртности деце и увећања радног учинка и дохотка по глави становника постоји дугоручна веза која се у XX веку показала као изузетно значајна.
Ми живимо у времену изузетно убрзаног демографског раста. Средином осамнаестог века на свету је било око 700 милиона људи, један век касније тај број је повећан на једну милијарду, да би 1940. године било око 2 милијарде становника, а данас има преко 7 милијарди људи на свету. Прираст становништва је експоненцијалан.
Овај текст је позајмљени уводник из Зборника Становништво И развој Центра за економска истраживања.Он нас уводи у још једну тему о значају одржавања пописа како становништва, тако и домаћинстава, станова, привреде, пољопривреде. И у данашњој емисији Дата свет, настављамо да се бавимо овим темама, са саговорницама Љиљаном Ђорђевић начелницом Одељењазан пописе из Републичког завода за статистику као и са Љиљаном Вуковић начелницом подружног одељења крагујевачког Републичког завода за статистику.

ДАТА СВЕТ (5) – Попис

Да ли сте знали да је први попис у свету забележен још 3.800 година пре нове ере? Наравно, реч је о примитивном облику пописа. Модерни попис направљен је први пут у француском делу Канаде током 17. века.
У Србији пописи датирају из 1931. године.
Има ли у Србији Џедаја и Ескима? Које су новине овог пописа? Због чега људи страхују од пописа? Да ли ће бити самопописивања? То су нека од питања на које је одговарала Љиљана Ђорђевић, начелница Одељења за попис становништва у Републичком заводу за статистику.

Емисије

Prodajni centar