Категорија: Образ просвете

“ […] Уосталом, као што сам то једном давно овде и писао, још за времена и света пре пандемије,о б р а з о в н о м систему је иманентна једна неексплицирана тенденција дехуманизације, објективности
о с л о б о ђ е н е личног присуства и оптерећења унутрашњим животом. Захтев да све у настави буде егзактно, оспољашњено, мерљиво, стандардизовано и нормирано, само је начин да се образовни процес
учини подобним програмирању и да се у перспективи препусти вештачкој интелигенцији.
Најдубљи цивилизацијски конфликт нашег доба, контроверза хуманистичке и просветитељске платформе, сукоб еманципацијских енергија које су колико до јуче ишле руку под руку и деловале синергијски, најочитије је избио на видело, као куршлус,управо у школској пракси. […]“ , пише Саша Миленић, професор Прве крагујевачке гимназије у Крагујевачким новинама, 21. маја 2020. године.

О томе да ли је школство пред „пандемијом“ окренуло и свој други образ, говоримо са песником и професором филозофије, Сашом Миленићем, у последњем издању емисије Образ просвете.

Како су средње школе у Крагујевцу организовале полагање матурских испита, хоће ли бити матурске вечери, јесу ли реализовали ексурзије у сва четити разреда и како ће уписивати нове ђаке, има ли нових смерова и одељења у овој школској години завршеној „на даљину“, послушајте у разговору са Славицом Марковић, директорком Прве крагујевачке гимназије, Невеном Николић, помоћницом директора Друге крагујевачке гимназије, Јеленом Тодоровић, помоћницом директора Медицинске школе и Ивицом Миљковићем, директором Трговинско-угоститељске школе „Тоза Драговић“.

У другом издању емисије Образ просвете, о значају предшколског образовања и васпитања у целокупном систему образовања, односно о значају рада у предшколском узрасту са дететом за његово даље образовање, говори доц. др Јелена Спасић, са Факултета педагошких наука Универзитета у Крагујевцу. С обзиром на то да предаје Методику развоја говора и Језичке игре у говорном развоју, говориле смо о начину на који васпитач ради на развоју подвештина за почетно читање и писање, као и низу лингвистичких предуслова за развој ових вештина. У данашњем издању чућете и на који начин су васпитачи на истом циљу радили током пандемије Коронавируса, али и на који начин су се током пандемије Ковид-19 образовали будући васпитачи, те каква је будућност дигиталног образовања из праксе рада са студентима.

У првом издању Образа просвете, начелника Школске управе Министарства просвете у Крагујевцу, Горана Јоксимовића, између осталог,питали смо: Које изазове је пандемија Ковид19 поставила пред „традиционални“ (?) систем образовања? Како је у шумадијским школама примљена вест о обустави наставе и шта је то у пракси значило, како функционише читав систем? Колико су професори били обучени за наставу електронским путем? Колики проценат ученика редовно „похађа“ наставу? „Деца најбоље уче у природној вршњачкој групи“, шта је са ученицима са којима се ради по ИОПу?
Које ђаке је пандемија највише „погодила“- прваке, осмаке, матуранте? Одликаше или ученике слабијих оцена и просека?
Колико су социјалне разлике међу децом и предавачима постале очигледније, с обзиром на то да је настава захтевала поседовање извесних информационих уређаја и приступ интернету?
Шта сада, када се мере превенције полако укидају?
Како ће изгледати завршни и матурски испити испити?