Госпојинске свечаности у Крагујевцу, које се поводом славе Саборног храма одржавају од Велике до Мале Госпојине у Крагујевцу, шеснаести пут заредом, отпочеле су литургијским сабрањем у Саборном храму, након које је уследио Сабор народног стваралаштва.
У порти и поред Саборне цркве од 10 до 19 часова, 50 учесника изложило је своје производе.
Програм „Великогоспојинско вече“ отворио је беседом др Милош Весин, професор Православног богословског факултета у Либертвилу:
Великогоспојинско вече употпунили су Катарина Богдановић, вокална солисткиња, оркестар Ненада Милановића – Пегија, глумац Аврам Цветковић и чланови Центра за неговање традиционалне културе „Абрашевић“ из Крагујевца.
Током Госпојинских свечаности биће организовано низ занимљивих предавања у свечаној сали Саборног храма. Предвиђена су гостовања проф. Ненада Гугла на тему „Како бити личност у савременом свету“, проф.др Ранка Рајовића на тему „Школа и вртић будућности из угла неуронауке – одрастање у дигиталном добу“ и др Немање Девића на тему „Српска историја као студеничко распеће“, Свечаности ће бити завршене доделом награда учесницима конкурса Госпојинских свечаности за поклоничко путовање 2026. године.
Награду Гран при Весник мира 23. Међународног бијеналног салона антиратне карикатуре Крагујевац 2025, по одлуци жирија, понео је карикатуриста Марцин Бондаровиц из Пољске.
Жири у саставу Клаус Питер, карикатуриста из Аустрије, председник, Југослав Влаховић, карикатуриста, илустратор и дизајнер, професор Шпиро Радуловић, карикатуриста, Тошо Борковић, карикатуриста и Миодраг Стојиловић, новинар и публициста, председник Савета Салона, од рекордно приспелих 1.442 рада од 506 аутора из 67 држава са свих континената, одабрали су добитнике и осталих награда Салона чије ће карикатуре бити изложене и објављене у каталогу.
Златну плакету и прву награду освојио је Николау Свириденко из Русије, сребрну плакету и другу награду Ангел Болиган из Мексика, бронзану плакету и трећу награду Јавад Такјоо из Ирана. Награде градова побратима Крагујевца – Бидгошча, Инголштата, Биелско-Биала, Сирена и Питештија освојили су Константин Сунеберг из Белгије, Зоран Михајловић из Србије, Марко Д’ Агостино и Марко де Ангелис из Италије, Николау Воронтцов из Русије, док је новчана награда коју је ове године определила Призма Крагујевац припала Зорану Товирацу из Србије.
У Пешачкој зони испред хотела Крагујевац данас ће, од 10 до 17 часова, бити организован Базар социјалних производа на којем ће иницијативе солидарне економије, односно удружења грађана која окупљају теже запошљиве категорије становништва, изложити своје производe. О мисији овог базара разговарамо са гђом Снежаном Милисављевић, испред Удружења „Путоказ“ које је организатор овог догађаја.
О животу и подвизима Преподобног Зосима Синаита нема сачуваних историјских података, осим народних предања о његовој недужној смрти, која су забележена тек у XIX веку.
Припада групи монаха исихаста, познатих под именом Синаити, који су у време кнеза Лазара, населили Србију.
У народу браничевског краја вековима живи предање да се Преподобни Зосим Синаит упокојио када га је нехотице ранио Милош Обилић, који је имао двор у непосредној близини манастира Туман и који је у његовој околини обично ловио. Сви путописци који су се нашли у Туману током XIX века са мање и више детаља описали су споменуто предање.
Први који је оставио сведочење о Преподобном Зосиму Синаиту био је Јоаким Вујић, који је манастир Туман посетио 1826. године. У кратком опису манастирске цркве бележи да је у њој гроб светитеља Зосима Синаита, који је на том месту као пустињак живео и умро. Име манастира Тумана не доводи у везу са нехотичним рањавањем и смрћу Зосимовом, већ са кнежевим позивом Милошу да прекине зидање манастира („ту мани“) ради надолазеће турске војске ка Косову.
Феликс Каниц се приликом посете манастиру Туману дотакао већ споменутих података о Преподобном Зосиму, бележећи да је у време косовске битке старац живео у скровитој ћелији и да је побожног испосника залуталом стрелом ранио Милош Обилић. На месту где је старац пао Милош сагради богомољу, за време градње чувши натприродни глас „Ту мани“. И заиста потом добија позив од кнеза да се лати оружја и крене у бој. Ове податке Каницу је саопштио намесник манастира Тумана Сава Михаиловић.
У записаним народним предањима о Преподобном Зосиму може се недвосмислено закључити да је светитељево име живо и позитивно запамћено у народу, те да је спомен о његовој несрећној смрти чврсто укорењен и преношен с колена на колено, са мање или више детаља, што углавном зависи од уложеног времена и знатижеље онога који је записивао, мада и од упућености саговорника на које се наилазило.
Вековима је гроб, касније мошти преподобног Зосима, у великом поштовању народа. О томе су и записана сведочанства.
Велико народно поштовање светих Синаита кроз векове никада и ничим није било уздрмано. Иако без много историјског, они су иза себе оставили јасно духовно сведочанство, потврђено љубављу вернога народа ка светињама у којима почивају и чудесима везаним за њихове гробове и мошти.
Након Другог светског рата, када се животна и делатна ситуација Цркве колико-толико нормализовала, оформљена је 1958. године при Светом Архијерејском Сабору СПЦ Комисија за израду именика српских светитеља или икоса који би се додао служби српским светитељима.
Ова комисија проучила је временом све предате материјале, извршила класификацију, одобрила и Светом Архијерејском Сабору у даљу дужност поверила спровођење. Тако је на заседању Сабора СПЦ 1962. године донета одлука да се у Хеортологион српских светих унесу имена светих Синаита и то деветорице, међу којима и Преподобног Зосима Туманског.
Ова одлука практично је спроведена тек 1992. године, од које па на даље име Преподобног Зосима бива уписано у календар СПЦ, под даном обретења његових светих моштију 21/8. августа.
У оквиру десетодневног кампа који је почео 15. августа, млади волонтери из Шпаније, Италије, Немачке, Чешке, Грчке и Србије на обали Гружанског језера учествују у акцијама заштите и очувања природе. Организатор кампа је Удружење Екомар, а активности се спроводе уз подршку Младих истраживача Србије. О међународном кампу “Гружанска еколошка мисија“ и актуелном стању Груже говоримо са Маријом Симић Савић, програмском директорком Екомара:
Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је началствовао 17. августа 2025. године светом Литургијом у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду. У београдском Саборном храму, чија је градња започета 1837. године наредбом кнеза Милоша Обреновића, са многобројним благочестивим народом Светгејшем Патријарху су саслуживали: Преосвећени Епископ лондонски и великобританско-ирски г. Нектарије; протојереј Богољуб Остојић, старешина Саборног храма; јереј Арсен Миловановић; протођакони Драган Радић, Радомир Врућинић и Дамјан Божић; ђакони Николај Вуковић, Василије Перић, Александар Ђуровић и Томислав Ђокић. Појао је хор Првог београдског певачког друштва.
Служба кућног лечења и поливалентна патронажа су мобилне екипе крагујевачког Дома здравља. Служба кућног лечења, „болница на точковма“ која покрива 57 насеља у граду Крагујевцу и пружа медицинску помоћ пацијентима на подручју од Рудника до Гледићких планина, обележила је јуче 25 година рада.
О четврт века постојања, значају и смислу ове службе говоримо са др Иваном Рацом, начелником Службе кућног лечења:
Крагујевац ће од 17. до 21. августа бити домаћин 16. Међународног фестивала камерних хорова и вокалних ансамбала.
На више локација широм града, публика ће имати прилику да ужива у наступима изузетних ансамбала из Шведске, Бугарске, Турске, Русије и Србије.
Улаз је бесплатан за све програме, а у разговору са гђом Јеленом Станић Стефановић, директорком Музичком центра Крагујевац у чијој је организацији поменути фестивал, сазнајемо да ће на самом отварању, у холу Друге крагујевачке гимназије, бити премијерно изведена дечија химна Крагујевца.
