“ […] Уосталом, као што сам то једном давно овде и писао, још за времена и света пре пандемије,о б р а з о в н о м систему је иманентна једна неексплицирана тенденција дехуманизације, објективности
о с л о б о ђ е н е личног присуства и оптерећења унутрашњим животом. Захтев да све у настави буде егзактно, оспољашњено, мерљиво, стандардизовано и нормирано, само је начин да се образовни процес
учини подобним програмирању и да се у перспективи препусти вештачкој интелигенцији.
Најдубљи цивилизацијски конфликт нашег доба, контроверза хуманистичке и просветитељске платформе, сукоб еманципацијских енергија које су колико до јуче ишле руку под руку и деловале синергијски, најочитије је избио на видело, као куршлус,управо у школској пракси. […]“ , пише Саша Миленић, професор Прве крагујевачке гимназије у Крагујевачким новинама, 21. маја 2020. године.
О томе да ли је школство пред „пандемијом“ окренуло и свој други образ, говоримо са песником и професором филозофије, Сашом Миленићем, у последњем издању емисије Образ просвете.