Мушкарци и жене из бројних земаља мучили су се да пронађу речи којима би описали оно што им се догађало у Другом светском рату, оно што превазилази све што су дотад познавали. Многи су прибегли отрцаној фрази:
„Настао је пакао“ Пошто ту фразу очевици често употребљавају кад описују битке, ваздушне нападе, покоље и потапања бродова, каснији нараштаји склони су да је одбаце као испразну. Па ипак, на један важан начин та фраза изражава суштину онога што је рат значио за стотине милиона људи отргнутих из мирног и уређеног живота и бачених пред искушења која су често трајала годинама, а
за шездесет милиона људи завршила су се смрћу
Многи људи видели су призоре који се могу поредити са замислима ренесансних сликара о паклу који дочекује проклетнике; људска тела искидана на комадиће костију и меса, градови сравњени са земљом, уређена друштва исцепана на разбацане људске честице. Готово све што су цивилизовани људи у време мира прихватали здраво за готово погажено је, а изнад свега вера у заштиту од насиља
Ово је одломак са почетка књиге пакао историчара Макса Хејстингса који је тридесет пет година истраживао различите стране Другог светског рата и о томе написао бројне књиге.
И његов је закључак баш као И наш да је Немогуће на једном месту, у једној књизи или у једном циклусу емисија подробно описати размере овог рата, највећег догађаја у људској историји. Наша завршна емисија осврнуће се на оно што баштинимо из Другог светског рата како у самом Крагујевцу, тако и у целој Србији, а у њој ћемо цитирати мишљења неколико различитих саговорника, почев од Миодрага Стоиловића, директора Салона антиратне карикатуре у Крагујевцу, преко философа Саше Миленића, историчара др Кристине Јоргић Степановић И Борише Радовановића.