СРПСКО БОГОСЛОВЉЕ (8) – ВЛАДИКА ШУМАДИЈСКИ ДР САВА ВУКОВИЋ

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве 2001. године одликовао је епископа др Саву Вуковића орденом Светог Саве првог степена, поводом четири деценије успешног архијерејског служења, као и за научни рад у духу православља којем је био посвећен целог живота. Издавачка установа Епархије шумадијске Каленић објавила је пре две године монографију Владика шумадијски Сава Вуковић Споменица 2001 – 2021. поводом обележавања годишњице смрти владике др Саве Вуковића и годишњице његовог избора за епископа Моравичког 1961. године.
Репрезентативна Споменица обухвата пет целина, праћених мноштвом фотографија, илустрација, преписки и докумената кроз које се приказује рад знаменитог епископа друге половине 20. века.
Хронолошки је приказана делатност владике др Саве Вуковића – почев од најранијих дана до упокојења.
Наслови целина представљају речи Светог Писма.

Доктор Сава Вуковић, рођен 1930. године у Сенти и био је вољен, поштован међу верницима, у научним круговима, био је дописни члан Српске академије наука и уметности, а његовој сахрани присуствовали су највиши црквени великодостојници и сам државни врх Србије. Почива у Саборној цркви у Крагујевцу.

У уводној речи Споменице епископ шумадијски Јован нагласио је велику прегалачку делатност владике Саве, подсећајући да је траг владике Саве на америчком континенту помогао да се тамошња црквена заједница снажно учврсти.

Доктор Сава Вуковић био је и предводник богослужбене обнове, а на територији Шумадије помогао је обнову и изградњу многих храмова.

У Споменици се анализирају све области којима се владика Сава Вуковић бавио, почев од административног рада на упражњеним парохијама, преко организације цркве у Америци, до литургијског и просветног доприноса.

Данашње издање емисије Српско богословље посветили смо владици Сави. О блаженопочившем Епископу шумадијском др Сави Вуковићу, као и о својим радовима који су се нашли у поменутој Споменици, говорили су доцент др Јасмина Ћирић, протојереј Јован Милановића, ректора Карловачке богословије; јереј Владан Костадиновић и теолог Лазар Марјановић: