Баш зато што овај свет у злу лежи, како каже Еванђеље, зато се зло, браћо и сестре, непрекидно облачи, непрекидно се преслачи, и, како бих рекао, још у разноврсна искушења и саблажњавања. Ми мислимо да саблазан није ништа страшно. А јесте. Господ није рекао, браћо и сестре, онај који погреши, који згреши, да се њему метне камен воденични па да се баци у море, него онај који саблазни. Пазите, који саблазни. Ако саблазнимо некога, ми га наводимо да и он погреши. Он може да се покаје сутра, а ја ћу остати непокајан. Зато је саблазност, заиста, браћо и сестре, велики грех. И о томе морамо да водимо рачуна. Браћо и сестре, човек који је иоле осетљив на зло, он мора осетити како са сви страна искушења кидишу на њега. А онај који не стоји добро у вери, он то неће приметити, јер он је већ пао. Он је већ пао, а не признаје да је пао. Или боље речено, не види да је пао, рекао је између осталог наш Митрополит Јован у беседи у манастиру Никоље
