У осмом издању емисије „Мој добри роде“ говоримо о социјалним и политичким идејама Јована Дучића и Алексе Шантића.
Јелена М. Вујановић, истраживач-сарадник и члан Центра за демократију и политичке партије на Интитуту за политичке студије, стихове „српског златног ХХ века“ представиће кроз призму политичких теорија.
„Многи аналитичари су истицали да се родољубиви и социјални елементи у Шантићевим пјесмама нераздвојно преплићу. У тим елементима могу се препознати кључни елементи две велике идеологије: социјализма и национализма. Наравно, доводити ове две идеологије у везу из наше перспективе може бити погрешно протумачено. Али у историјском контексту у ком је живио Шантић борба за национално ослобођење и борба за право и правду тежака, односно сељака и радника биле су, нарочито у Босни у којој још није било до краја ријешено сељачко питање, готово једно те исто. При томе, Шантићеви вапаји на једнакост, солидарност и његово схватање заједнице темељили су се више на хришћанском погледу на свијет него на марксистичкој литератури, и у том смису те идеје нису социјалистичко-револуционарне. Из њих произилази поистовјећивање ослобођења радника и сељака са ослобођењем читавог народа. Такође, иако је његова поезија препуна српских патриотских симбола, величања српства, али и помињања одређених елемената из православља као што је нпр. обраћање Светом Сави, по неким пјемсма можемо да закључимо да његово схватање национализма ипак није ексклузивно. Он не одбија могућност да су и муслимани један те исти народ са православцима и чак им, као што је познато, посвећује једну од својих најљепших пјесама „Остајте овде“.“, подсећа наша данашња саговорница, Јелена М. Вујановић: