У Крагујевцу је 25. априла 2026. године преминула Татјана Маринковић, истакнути хуманитарни радник, дугогодишња чланица и председница Кола српских сестара.
Комеморативни скуп поводом њене смрти одржан је данас од 10 сати у свечаној сали Епархије шумадијске.
О Татјани Матинковић су, измежу осталих, говориле социолог Лела Вујошевић, чланица крагујевачког Кола српских сестара:
Др Јасмина Живковић из Пожаревца, председница Кола српских сестара:
Сахрана Татјанње Маринковић бити обављена данас у 12 сати, на Варошком гробљу.
Татјана Маринковић рођена је 13. априла 1960. године у Крагујевцу. По образовању инжењер, свој радни век провела је у Електродистрибуцији Крагујевац, где је била цењена због стручности, одговорности и посвећености послу.
Више од три деценије била је активна у Колу српских сестара, а од 2018. године обављала је дужност председнице, дајући изузетан допринос хуманитарном раду и граду Крагујевцу.
Њена посвећеност помагању другима, организовању бројних хуманитарних акција и бризи о најугроженијима оставила је дубок траг у локалној заједници.
Татјана Маринковић остаће упамћена као племенита и посвећена жена, која је својим радом и животом задужила град Крагујевац.
У Крагујевцу је 25. априла 2026. године преминула Татјана Маринковић, истакнути хуманитарни радник, дугогодишња чланица и председница Кола српских сестара.
Рођена је 13. априла 1960. године у Крагујевцу. По образовању инжењер, свој радни век провела је у Електродистрибуцији Крагујевац, где је била цењена због стручности, одговорности и посвећености послу.
Више од три деценије била је активна у Колу српских сестара, а од 2018. године обављала је дужност председнице, дајући изузетан допринос хуманитарном раду и граду Крагујевцу. Њена посвећеност помагању другима, организовању бројних хуманитарних акција и бризи о најугроженијима оставила је дубок траг у локалној заједници.
За свој несебичан рад и допринос друштву, добитница је Ђурђевданске награде града Крагујевца за 2022. годину.
Комеморативни скуп поводом њене смрти биће одржан у уторак, 28. априла 2026. године у 10 часова у свечаној сали Епархије шумадијске, док ће сахрана бити обављена истог дана у 12 часова на Варошком гробљу.
Татјана Маринковић остаће упамћена као племенита и посвећена жена, која је својим радом и животом задужила град Крагујевац.
У Недељу Мироносица, 26. априла 2026. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски господин Јован је освештао земљиште и поставио Часни Крст за изградњу храма у Јагњилу. Митрополиту су саслуживали Архијерејски намесник младеновачки протојереј-ставрофор Жељко Ивковић и умировљени парох младеновачки протојереј-ставрофор Драгољуб Ракић.
Чину освештавања земљишта и постављања Крста присуствовало је свештенство и монаштво Архијерејског намесништва младеновачког, као и многобројни благочестиви народ овог шумадијског села. Храм ће бити посвећен Светој Животворној и Нераздељивој Тројици, а Митрополит Јован је благословио да се у храму прославља и организује сабор о празнику Светог краља Стефана Дечанског.
Обраћајући се присутнима, Митрополит Јован је рекао:
„Нека је благословено посвећење овога земљишта и побијање Крста за нови храм овде који ће бити посвећен Светој Животворној и Нераздељивој Тројци. Поред тога што посвећујемо овај храм Светој Животворној и Нераздељивој Тројици, договорили смо се заједно да народ овде, пошто има доста храмова посвећених овоме великом празнику, да буде један сабор, да тако кажем, да буде сабор који ће бити посвећен Светом краљу Стефану Дечанскому.
Једно је, браћо и сестре, једна је радост, боље речено, за човека, за домаћина, када гради кућу нову. Али је много већа радост када се гради храм Божији, а храм Божији не гради се ни за једнога, ни за другога, него се гради храм Божији за народ Божији, крштени народ. Онај народ који ће долазити у храм да се Богу моли, да се исповеда, да се причешћује, да се моли, да видите лице једно другоме у том храму, јер у том храму ће се, ако Бог да, кад се заврши, вршити најсветије дело које Бог могао да остави људима, а то је Света Литургија.
Данас, осветивши ово земљиште и побивши Крст, призвали смо благослов на цело село овде, браћо и сестре, јер овде ћете се сви сабирати, овде ћете сви имати поред манастира Светих апостола
Петра и Павла, имаћете још један храм, а храмова никад није много, јер сваки храм је парче неба на земљи. Зато, нека је благословен овај дан, а јесте благословен, јер смо и молили Бога за благослов, да сте сви ви благословени, да вас ја позивам да сваки на свој начин, својим могућностима помогнете да овај храм овде израсте, да вам он буде оријентир на шта треба да гледате и на шта треба да се угледате, то је онај Крст који ће бити горе, изнад храма.
Да помогнете сваки који год може, или боље речено да сви помогнемо колико можемо и умемо, ако немамо финансијски, материјалних могућности, имамо браћо и сестре, оно што свако од нас има, а то је молитва. Да се молимо Богу и Светој Тројици да овај се храм доврши, да се заврши, на славу Божију, а на радост свих нас.
Нека сте срећни, нека сте Богом благословени. Христос васкрсе!“, закључио је наш Архијереј.
У Малом ликовном салону отворена је изложба радова Горана Димића под називом „Кад је Кит Херинг срео Казимира Маљевича у кафани код Горана Димића“. О овом изненадном сусрету два света, два времан и две уметничке судбине, кустос изложбе, Славко Тимотијевић, појашњава:
У четвртак 23. априла 2026. године, Његово Високопресвештенство Митрополит шумадијски Г. Јован служио је Свету Литургију у Старој Цркви у Крагујевцу уз саслужење братства овога светога храма.
Литургији су присуствовали ученици ОШ Драгиша Луковић Шпанац са својом вероучитељицом г-ђом Милевом Радовић – Пушоњић.
Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, братство Храма Светог Саве на Врачару организује у недељу 26. априла 2026. године, у Парохијском дому ове светиње, предавање светски познатог грчког мултиинструменталисте, композитора и градитеља инструмената, Јаниса Пантазиса на тему „Музиком до Христа – од Санторинија до Храма св. Саве, музика као лек за душу и тело“. Почетак предавања је у 18 часова и 30 минута, а више о овом уметнику сазнајте у наставку вести.
Поводом напада на Саборни храм Преображења Господњег у Загребу, који се догодио на дан када се молитвено сећамо жртава Холокауста, укључујући и невино пострадале у Јасеновцу, изражавамо дубоку забринутост, тугу и узнемиреност.
Апелујемо на надлежне органе Републике Хрватске да овај напад правично и одговорно процесуирају, као и да учине све да говор мржње у јавном простору буде препознат, осуђен и спречен. Истовремено, Епархија загребачко-љубљанска најодлучније осуђује сваки акт насиља и нетрпељивости не само према православним светињама, већ према било ком верском објекту или верској заједници, јер напад на светињу представља удар на основне вредности мира, достојанства и суживота међу људима.
Овај свети храм, подигнут 1866. године по нацрту хрватског архитекте Фрање Клајна, кроз своју дугу историју више пута је страдао, али је сваки пут поново уздизан вером и трудом народа. Храм Светог Преображења заштићено је културно добро Републике Хрватске и Саборна је црква (катедрала) за Епархију загребачко-љубљанску Српске Православне Цркве. Преживела је ратове, рушења и прогоне, остајући сведок да је молитва јача од сваког насиља. Последњих година, после разорног земљотреса који је погодио Загреб, овај храм пролази кроз темељну обнову. Са благодарношћу Богу и свима који у томе учествују, сведочимо да се црква враћа у живот – поново испуњена верницима као место мира и молитве међу људима различитих имена и порекла.
Управо зато, овакав чин насиља не представља само материјалну штету. Материјално ће, уз Божју помоћ, бити обновљено. Али оно што овакви догађаји рањавају јесте тешко стечено поверење, помирење и заједништво међу људима. Са болом констатујемо да се такве вредности које се граде деценијама могу угрозити у тренутку неразумом и мржњом. Зато позивамо и појединце и институције да учине све да се овакви инциденти не понављају, те да се очува дух међусобног поштовања и мира. Овај храм је увек био и остаће место молитве за мир – не само за православне вернике, него за све људе добре воље. Нека нас овај догађај не подели, већ опомене да је мир крхак дар који морамо заједнички чувати.
Са вером да ће разум, одговорност и човечност надвладати,
Епархија загребачко-љубљанска Српске Православне Цркве
Данас у 13 сати, поводом дана књиге, у Историјском архиву Шумадије Крагујевац, биће представљена научна монографија др Алексндра М. Савића „“ИЗМЕЂУ УЈЕДИЊЕНЕ ЕВРОПЕ И УСАМЉЕНЕ РУСИЈЕ, КНЕЖЕВИНА СРБИЈА И ОСМАНСКО ЦАРСТВО (1939-1858)“. Поред аутора, о књизи говори и др Жарко Илић, научни сарадник Филозофског факултета у Београду. Ксенија Ђерковић испред Историјског архива Шумадије позвала је наше слушаоце на овај догађај и најавила дешавања која у оквиру Мајских свечаности припрема ова установа:
У уторак, 21. априла, у Амиџином конаку отворена је изложба „Крагујевац у другој половини 19. века – друштвени и културни живот на сликама и графикама из музејских збирки“, коју реализује Центар за едукацију у сарадњи са Одељењем за историју уметности Народног музеја Шумадије. Избор радова – слика и графика – условљен је историјским периодом – друга половина 19. века.
На изложби су представљени радови аутора Анстаса Јовановића, Уроша Предића, Уроша Кнежевића, Арсенија Петровића, Лаврентија Бранкована, школа Паје Јовановића, Лукијана Бибића, Глише Годића, Павла Чотрановића, Николе Милојевића, Живка Југовића, Владана Суботића и Милутина Пика Величковића.
Изложбу су отвориле Татјана Милосављевић, музејска саветница историчарка уметности (Народни музе Шумадије са Одељењем за историју уметности Музеја) и Катарина Ђурић, кустос педагог (Центар за едукацију) која је присутне након отварања провела кроз изложбени простор:
