Skip to main content

ХРИШЋАНСКИ МЕРИДИЈАНИ 14.11.2025.

На дан Светих лекара и бесребреника Козме и Дамјана, 14. новембра 2025. године, у 18 часова ће у крипти Светосавског храма на Врачару бити одржана свечана духовна академија, поводом празника заштитника лекара, фармацеута и медицинског особља. Овај догађај организује Мисионарско одељење заветног храма српског народа, сви сте добродошли!

Народни музеј Србије у Београду поводом обележавања Дана примирја и дана победе српског народа у Првом светском рату, излаже Мирослављево јеванђеље, најстарији сачувани српски живописани ћирилични рукопис. Овај драгоцени споменик српске и светске културне баштине доступан је посетиоцима од уторка 11. до недеље 16. новембра, а припремљени су и посебни пратећи програми: у среду, четвртак, петак и у недељу од 13 часова раде се стручна вођења; разговор са проф. др Зораном Ракићем на тему „Илуминирани рукописи“ биће у суботу од 16 часова, а програм за децу – „Слова и животиње из Мирослављевог јеванђеља“ – одржава се у четвртак 13. и суботу 15. новембра у 15 часова. Добро дошли у Народни музеј.

ГОСТОПРИМНИЦА- ВЕЧЕРАС ПРЕМИЈЕРА ДОКУМЕНТАРНОГ ФИЛМА „ПУТНИК“ ДЕЈАНА ЂУСИЋА

Вечерас, од 19 сати,у Кући Ђуре Јакшића, премијерно ће бити приказан документарни филм „Путник”, филм о славном стратегу и војсковођи српске војске, војводи Радомиру Путнику, рођеном у Крагујевцу. Аутор филма је Дејан Ђусић, а продукцију порписује „Iris cam”, не чијем ће се youtube каналу филм наћи убрзо након премијере.

По речима аутора, саговорника данашњег издања Гостопримнице и колеге Дејана Ђусића, документарни филм „Путник” говори о најзначајнијим моментима, али и занимљивим детаљима из живота и професионалне војничке каријере војводе Радомира Путника (Крагујевац 1847. – Ница 1917.).

У својству стручних саговорника у филму учествују: пуковник проф. др Далибор Денда, виши научни сарадник Института за стратегијска истраживања и ванредни професор Универзитета одбране у Београду, др Милић Милићевић, виши научни сарадник Историјског института САНУ у Београду и проф. др Александар Животић, редовни професор Филозофског факултета у Београду – Одељење за историју.

Аутор филма је Дејан Ђусић, камеру потписују Ивица Ћуковић (такође и монтажа и постпродукција) и Зоран Стаменковић.

ГОСТОПРИМНИЦА- РАДИОНИЦА У ОКВИРУ ПРОЈЕКТА „СВЕТА СТАБЛА ШУМАДИЈЕ – ОТКРИВАЊЕ СКРИВЕНИХ ДРАГУЉА БОТАНИЧКОГ И КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА СРБИЈЕ“

У крагујевачком СКЦ-у, у суботу, 15. новембра, од 12 сати, биће одржана бесплатна радионица „Обновимо храстове Шумадије“, у оквиру „TreeGems пројекта“.
У одељку „Мисија и визија TreeGems пројекта“ на званичном сајту пројекта ( https://treegems.rs) пише: „Применом метода грађанске науке и мултидисциплинарног приступа у научном истраживању откривамо свако стабло — запис у Шумадијском управном округу, сагледавајући га са био-еколошког и социо-културног аспекта. Међу записима трагамо за скривеним драгуљима — посебним стаблима која су преживела све еколошке и друштвено-историјске изазове који су задесили Шумадију у претходна два века.
Истражујемо, документујемо и чувамо приче и легенде становништва Шумадије у вези са светим стаблима — записима. Како би очували и препознали њихов значај, предлажемо да се литије као обичај везан за култ дрвета уврсте у Национални регистар нематеријалне културне баштине Србије и кандидују за UNESCO листу. Наша визија је да записи буду препознати, локално и глобално као вредан и специфичан социо-културни, предеони и ботанички феномен Србије. Желимо да на примеру Шумадијског управног округа покренемо развој грађанске науке на нивоу читаве Србије како би се документовали сви записи и скривени драгуљи у нашој земљи.“.

О главној пароли овог пројекта: „САЧУВАЈМО ЗАПИСЕ — ЖИВУ ВЕЗУ ИЗМЕЂУ ЛОКАЛНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ, ПРИРОДЕ, ПРЕДАЊА И ДУХОВНОСТИ КОЈА ВЕКОВИМА ЧУВА ИДЕНТИТ НАШИХ ПРОСТОРА“ и радионици у суботу, данас говоримо са др Николом Шушићем, научним сарадником на Институту за мултидисциплинарна истраживања Универзитета у Београду и др Филипом Грбовићем са Природно-математичког факултета Универзитета у Крагујевцу, испред еколошко-истраживачког друштва Младен Караман:

ХРИШЋАНСКИ МЕРИДИЈАНИ 12.11.2025.

Црква данас прославља и празнује Светог краља Милутина, Преподобног Теоктиста и Јелену, Светог Варнаву Хвостанског Исповедника. Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски Г. Јован служио је свету Литургију у храму Светог Јоаникија Девичког у крагујевачком насељу Бресница са почетком у 7,30 часова.

У уторак 11. новембра 2025. године, Његово Високопресвештенство Митрополит шумадијски Г. Јован служио је Свету Литургију у храму Светог великомученика Димитрија у Крагујевцу уз саслужење братства овога светога храма.

КОСОВСКА ХРОНИКА 10.11.2025.

„На дан молитвеног сећања на Светог великомученика Димитрија, у суботу, 8. новембра 2025. године, у Цркви Светог Димитрија у Косовској Митровици служена је света архијерејска Литургија којом је началствовао Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит рашко-призренски г. Теодосије, уз саслужење бројног свештенства и присуство великог броја верника.“, преноси радио Слово Љубве.

„У Пећкој патријаршији данас је свечано обележена слава Светог Арсенија Сремца, другог архиепископа српског и наследника Светог Саве. Светом литургијом је началствовао епископ новобрдски Иларион, уз саслужење игумана манастира Високи Дечани оца Саве Јањића, игумана светих Архангела оца Михаила и великог броја свештенослужитеља.“, јавља Радио Гораждевац.

Ове и остале вести с Косова и Метохије, слушате у данашњем, недељном издању емисије Косовска хроника:

ГОСТОПРИМНИЦА – Шумадијско оцењивање ракије

Традиционални Шумадијски фестивал ракије биће организован почетком децембра у Крагујевцу. Фестивалу претходи стручно оцењивање јаких алкохолних пића, које се организује у Винско-ракијском хабу. О томе за „Гостопримницу“ говори Ненад Поповић, директор Регионалне агенције за економски развој Шумадије.

СРПСКИ ЗВУЦИ (7) – Корнелије Станковић: „Што се боре мисли моје“

Корнелије Станковић је био савременик кнеза Михаила Обреновића за чију је композицију „Што се боре мисли моје“ направио више клавирских варијација. Више о томе чућемо од музиколошкињедоц. Ања Лазаревић Коцић.
Овај пројекат је суфинансиран из Буџета Републике Србије – Министарства информисања и телекомуникације. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

СВЕТИ САВА ПРОСВЕТИТЕЉ

„Халкидонско исповедање пуне човечанске природе у Христу, пуног и аутентичног Богочовештва Христовог, било је и остаје садржај и програм православне просвећености и у томе је последња тајна просветитељства Светог Саве.“ др Атанасије Јевтић

„Свети Сава је највећи српски просветитељ, јер је највећи српски светитељ. Просвета је само пројекција светости, зрачење светлости; светитељ светли, и тиме просветљује, просвећује. Просвета је свим својим бићем условљена светошћу; прави просветитељ је у ствари само светитељ. Без светитеља нема просветитеља; без светости нема просвете; без просветљења нема просвећења. Светост је светост божанском светлошћу. Истинска просвећеност није друго до зрачење светости; само су светитељи истински просвећени. Јер су божанску светлост разлили по целом бићу свом практикујући еванђелске врлине и тиме потисли из себе сваки мрак греха и таму порока. Еванђелска светост, еванђелска праведност и живи, и дише, и зрачи, и дела светлошћу. Освећујући, она у исто време осветљује и просветљује. To нам казује и сама етимологија српске речи: просвета, која долази од црквенословенске речи: просвјешченије; а свјет значи светлост, те просвета значи просветљење.

Да, просвета у ствари значи просветљење, и то просветљење кроз освећење Духом Светим, Духом Христовим, као творцем, носиоцем и раздаваоцем светости и светлости. Зато што су освећени и просвећени Духом Светим, светитељи су просветитељи. Свети Сава је Духом Светим родио и препородио своју духовну децу, Србе, и осветио их помоћу еванђелских врлина.“ др Јустин Поповић