„Српски велики научници имају потребу да се књижевно изразе, за разлику од специјалиста који сву своју енергију потроше у свом пољу истраживања и великим радом, како каже Миланковић,ископају рупу из које нерадо излазе“, указао је проф. др Александар Петровић, редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Београду у уводном делу свог излагања, на Скупу поводом 130 година постојања Српске књижевне задруге, у Свечаној сали Српске академије наука и уметности, 22. јуна 2022. године, говорећи о разлици српског и европског научника. На скупу, који је отворио Владимир Костић, председник САНУ, говорили су и академик Славенко Терзић, проф. др Радивоје Микић, проф. др Мило Ломпар и проф. др Александар Петровић. Како бележе медији,„управо је на предлог професора Ломпара уприличен овај, тачније овакав скуп“ поручио је Владимир Костић, који је присутне подсетио на мисију Задруге, срочену у Правилима СКЗ, која кажу да се она оснивау намери да помогне ширење одабраних дела из лепе књижевности и да кроз опште корисне поуке ствара књижницу за све редове народа.
„Књиге које имамо у Задрузи су драгоцене, јер је то кућа која је увек имала независну културну политику, за разлику од многих кућа које су у функцији, и осим те функције ништа друго и не виде“ , казао је проф. Александар Петровић, одајући посебно признање Српској књижевној задрузи јер је објавила неупоредиву књигу „Метафоре и алегорије“ Михаила Петровића Аласа која представља „епицентар српске културе и мисли уопште“. Ова књига је снажно повезала математику као основно ткање појавног света са садржајима изван ње, реафирмисала идеју аналогије која је показала своју делотворност у теорији Косте Стојановића исказане најбоље у његовом скоро сто година заборављеном делу „Тумачење физичких и социјалних појава“, које је показало практичну делотворност аналогија о којима је говорио Алас. Свој приказ деловања СКЗ проф. Петровић је заокружио књигама које Српска књижевна задруга под политичким притисцима НИЈЕ објавила, као што је дело Милутина Миланковића „Наш планетски систем“, „Јер ствари се састоје од супротности. Ако покушамо да схватимо нешто морамо да видимо од којих супротности се састоји“, сажето је рекао проф. др Александар Петровић, „а то је много плодотворнија метода од картезијанске сумње, растакања на делове и губитка у оној рупи знања без целине коју Миланковић помиње“.
Ко је човек који каже да служи српској идеји, запитао се проф. Петровић. Да ли се та мисао о српској идеји у међувремену изгубила и да ли данас знамо шта је српска идеја? Шта је етика дужности и зашто је модернисти одбацују, и зашто се драме Атанасија Николића, родоначелника српске културе који је једини понео троструку круну првог ректора Лицеја, оснивача Друштва српске словесности и Народне библиотеке, не изводе? Каква је судбина дела која показују да култура настаје кроз сагласност небеске механике и земаљске динамике? Зашто то мора да буде део српске идеје? Који је то пут којим ходе српски велики научници, аутори књижевних дела на које А. Петровић подсећа и како ова дела сведоче о духу времена?, нека су од питања која дотиче проф. др Александар Петровић у свом излагању које овде доносимо:

Торжествено молитвено сабрање одиграло се протеклог викенда у Шиду, о чему је детаљно известила Епархија сремска. У Николајевској Саборној цркви у Шиду, у суботу 18. јуна 2022. године, пред кивотом са честицом моштију св. Кнеза Лазара свештенство Архијерејског намесништва шидског је у молитвеном присуству Епископа сремског г. Василија одслужило вечерњу службу. Слово о св. Кнезу Лазару произнео је протојереј-ставрофор Јован Милановић, ректор Карловачке богословије, који је између осталог подсетио на сјајне моменте из српске историје СПЦ, пут св. Кнеза од војсковође браниоца вере и Отаџбине до пресељења међу монахе и монахиње у ћупријској и фрушкогорској Раваници (звучни запис 1).

После вечерњег богослужења, кивот са честицом моштију св. Кнеза Лазара литијом је ношен кроз град Шид. Литију је предводио Епископ Василије са градоначелником Шида г. Зораном Семеновићем, свештенством, монаштвом, а кивот су носили представници свих служби и структура овога града. По доласку у шидску Лазарицу и одслуженом Акатисту, Епископ Василије је произнео дивно слово у коме је нагласио да је „свети Кнез Лазар васцело присутан у целом српском народу“, где год Срби живели, јер „читава васељена је заокупљена његовим молитвама и снагом његовог духа коју му је Бог подарио“.

Потом је у порти Лазарице одржана духовна академија у којој су „Лазарево Обретеније“ у режији Цветина Аничића казивали глумци шидског аматерског позоришта „Бранислав Нушић“. Сабрани су имали прилику да чују и песника Снежану Михајловић, дуо хармоника-флаута Александар Славујецић и Нина Вуковић из Основне музичке школе „Филип Вишњић“, градски хор „Хоршидеја“ и да уживају у игри чланова шидског КУД-а „Свети Сава“. Трпеза Агапе приређена је у парохијској сали, а старешина цркве Лазарице, прота Ђорђе Марић је том приликом произнео пригодно слово.

Наредног дана, у недељу 19. јуна 2022. године, у Лазарици шидској служена је света Литургија којом је началствовао Епископ сремски Василије, а на којој су се сабарале и монахиње из манастира Привина Глава и Света Петка, припадници Војске Србије, чланови витешког удружења, представници локалне власти на челу са председником Општине Шид и многобројни верни народ. Пре почетка Литургије, Владика је извршио освећење храма и рукопроизвео у чтечеве Вукашина Мишића из Шида, свршеног богослова Богословије Светих Кирила и Методија у Нишу и Александра Милића из Манђелоса, дипломираног теолога, а у току Литургије Епископ сремски је рукоположио у чин ђакона дипломираног теолога Александра Милића и, у чин презвитера, ђакона Божидара Васића.

У беседи коју је произнео на крају овог литургијског сабрања, Владика је подсетио присутне вернике да су мошти светог косовског мученика Кнеза Лазара боравиле на територији Срема готово три стотине година, да је свети Кнез бдио над душама благочестивог српског народа, осврћући се у беседи и на историјске околности у којима је свети Кнез живео.