Категорија: Дуго топло лето

Поштовани слушаоци гошћа данашњег издања емсије „Дуго топло лето” Радија „Златоусти” је Снежана Богдановић, доцент на крагујевачком Природно-математичком факултету на Институту за биологију и екологију на Катедри за ботанику и руководилац наше Ботаничке баште.
Упркос пандемији короне у крагујевачкој Ботаничкој башти се одвијају занимљива догађања и бројне активности овог лета. У плану су едукативне радионице, часови спорта, повратак деце природи, па чак и венчања. Епидемија ковида само је одложила неке од њихових пројеката попут библиотека на отвореном, мини кампа, концерата и књижевних вечери или тематског „Кинеског врта”. О свемо овоме али и још много чему у популаризацији Ботаничке баште коју још увек није посетио велики број наших суграђана, брендирању овог места као препознатљивог за читав Крагујевац и покушају да заживи као најлепша башта у овом делу Балкана у данашњем „Дугом топлом лету” разговарамо са нашом гошћом Снежаном Бранковић.

Почетком месеца на летњој сцени СКЦ-а доктор филозофије Небојша Јоцић одржао је два посећена и запажена предавања на теме „Ниче о истини и лажима” и „Мултикултурализам и либералне вредности” које су биле и предмет његових изучавања приликом израде магистарског и докторског рада.
Јоцић већ скоро 30 година живи и ради у Лондону а из Крагујевца је „отишао” пре готово четири деценије.
Наш саговорник у данашњој емсији „Дугог, топлог лета” је не само успешан спортиста (вишеструки шампион у бодибилдингу) и доктор филозофије, већ и школовани клинички нутрициониста који се годинама бави активним пропагирањем здравог и правилног начина живота, пословни човек… и још много тога.
У данашњој емсији са Небојшом Јоцићем разговарамо о томе како је задовољан предавањима одржаним у Крагујевцу и дискусијама које су уследиле после његових излагања на филозофске али друштвено ангажоване теме, о његовом аутентичном нераскидивом споју подједнаког интелектуалног и духовног али и физичког развоја личности, његовој спортској и научној каријери. Такође, за ову емсију „Дугог, топлог лета” по жељи нашег госта емитујемо његове омиљене композиторе: Бетовена, Баха, Вивалдија…

Пандемија короне одложила је све заказане манифестације па и међународну стрип конференцију која се традиционално, већ десет година одржава у нашем граду. Међутим, са друге стране током месеци изолација и самоизолација, седења код куће и поштовања превентивних мера интересовање за стрип као медиј и уметност порасло је међу нашим суграђанима.
О томе који се стрипови најчешће читају међу Крагујевчанима, да ли су у питању „стари” јунаци попут Астерикса, Дилана Дога, Загора и Корто Малтезеа или „нови” које је наша публика упознала прво преко популарних ТВ серија као што су „Панишер” или „Окружен мртвима” разговарамо са Небојшом Весовићем председником Удружења љубитеља девете уметности „Свет стрипа”.
Ово удружење већ две године има и своју стрипарницу у пешачкој зони у Милоја Павловића (Тржни центар „Шумадија”) у којој можете пронаћи апсолутна сва стрип издања не само из наше земље већ и из окружења.
О томе када ће бити одржана Десета међународна стрип конференција „померена” за јесен, шта ће бити са њиховом школом стрипа, када ће заживети њихов редизајнирани сај и на који начин је вирус ковида допринео популаризацији стрипа као уметности разговарамо у данашњем „Дугом, топлом лету” Радија „Златоусти” са Небојшом Весовићем.

Гост данашње емсијие „Дуго, топло лето” је познати крагујевачки рок музичар и гитариста Драган Урошевић Урош, најширој публици познат као некадашњи члан бенда „Освајачи” а данас лидер групе „Епилог”. Са Урошевићем у данашњој емисији „Дугог, топлог лета” говоримо о томе – шта раде данас и сада рок музичари „кад не раде” због немогућности концерата током пандемије и забрана групних окупљања.
Наш гост Урошевић говори о ауторском раду у овим условима, предностима и манама такозваног „рада од куће” (у музичарском случају – од студија), онлајн наступима, (не)могућностипа промоције и доступности снимања и емитовања нових песама. Музика ће по њему, наравно остати а Доба короне ће само појачати нашу „глад” за концертима, фестивалима и живим наступима и када све ово прође, а он је непоправљиви оптимиста, сматра да ћемо онда умети више да ценимо нешто што нам је пре пандемије КОВИД-19 изгледало као обично и свакодневно. У данашњој емисији „Дугог, топлог лета” слушамо нумере крагујевачких рок група и бендова и узбору нашег госта Драгана Урошевића Уроша из рок састава „Епилог”.

Ђакон Горан Анђелковић, који служи Српској православној цркви у Епархији западноевропској на југу Француске и северу Шпаније стари је познаник и чест гост на таласима Радија „Златоусти”. Ипак, његово гостовање у емсији „Дугог, топлог лета” са којом отварамо летњу програмску шему, потпуно је нетипично. Ђакон Горан се деценијама бави грбологијом (хералдиком) и то његово знање о нашем наслеђу, плус два месеца тоталне изолације у Француској током првог таласа пандемије допринели су да доврши своју давно зачету идеју – друштвену игру на тему нашег праисторијског наслеђа „Лепенку”. О томе како се игра ова игрица која за циљ има да се људи боље и ближе упознају са културом, писмом и обичајима такозваног нашег Дунавског периода наше праисторије, Винчанском културом и Лепенским виром, али и улогама које наш саговорник игра у филмовима историјске продукције разговарамо у данашњем „Дугом, топлом лету” са ђаконом Гораном Анђелковићем.
Избор музике за данашњу емисију, звукове који требају да нам дочарају како је све то звучало у прадавно доба потписује наш стари сарадник Марко Петковић, докторанд Музике у медијима на овдашњем ФИЛУМ-у.

Крагујевачки клуб љубитеља и возача култног италијанског двоточакаша „веспе” постоји већ три године. Када су се оснивали били су „гости” наше емисије „Дуго, топло лето”. У овој, данашњој емсији „Дугог, толог лета” последњој ове сезоне најављујемо њихов први, званичан скуп „Веспа скуп Крагујевац 2019” који ће се одржати овог викенда и на коме ће се окупити стотинак веспаша из читаве Србије.
О томе како и где ће дочекати госте, обавезном дефилеу кроз граду, занимљивој и за многе Крагујевчане новој локацији на којој ће се скуп одржати али и како су замислили и осмислили читаво дешавање разговарамо са једним од организатора Владимиром Крњевићем из крагујевачког веспа клуба.

Највише признање Жичког духовног сабора и једну од најпрестижнијих књижевних награда у Србији ове године добио је крагујевачки песник Владимир Јагличић.
На празник Преображења Господњег, у понедељак, 19. августа у Манастиру Жичи песнику Владимиру Јагличићу додељена је награда Жичка хрисовуља, као највише признање Жичког духовног сабора „Преображење” и једна од најзначајнијих књижевних награда код нас.
Јагличићу је ова награда додељена по образложењу чланова жирија „за поезију укорењену у своме језику и духовном позиву“.
О Јагличићевој поезији говорили су др Драган Хамовић, председник жирија за доделу награде, и песник Ђорђо Сладоје. Они су присутнима предочили значај постојања аутентичне, ненаручене поезије, која одолева приземним укусима свакодневнице. Глумац Миломир Недељковић говорио је одабране стихове лауреата, док је у музичком делу програма учествовао Градски хор „Црвчанин”.
Архијерејски заменик Епископа жичког протојереј-ставрофор Љубинко Костић је у име Епископа честитао песнику, и казивањем одабраних стихова из богатог стваралаштва Јагличићевог нагласио вредност домета ових поетских исказа. Награду „Жичка хрисовуља”, 28. по реду, песнику Владимиру Јагличићу доделио је градоначелник Краљева др Предраг Терзић.
О престижној награди „Жичкој хрисовуљи” која се додељује за песничка дела која у себи спајају традиционалне и савремене токове српског песништва али и другим актуелним апсектима његовог песничког и преводилачког рада разговарамо са писцем Владимиром Јагличићем у данашњој емсији „Дуго, топло лето” Радија „Златоусти”.

Поштовани слушаоци гошћа наше данашње емсије „Дуго, топло лето” је наша млада суграђанка, научница Настасија Петковић која се управо вратила из Кракова где је учествовала у занимљивом међународном научном пројекту. Настасија, сада студент завршне године физике у Београду од малена се бави науком, више пута је учествовала у истраживачком програму наше Петнице и занимљива су њена поређења и како сама каже конкурентност Петнице са научним програмима за младе у свету.
О томе како је било у Кракову, на ком пројекту је учествовала, ко је све боравио на том институту током лета и како су млади из читавог света сарађивали али шта је на њу оставило утисак сем научног истраживања разговарамо са нашом данашњом гошћом Настасијом Петковић, чија је велика љубав сем науке и опера па ћемо на крају емисије послушати њено извођење арије Мизете из Пучинијеве опере.