Категорија: У жижи заједнице

У данашњој емисији представљамо вам икону Господа Исуса Христа која се зове и Пантократор, а која се чува у ризници манастира Хиландар.

Петру Мићићу (2010) из Крагујевца, који болује од саркома у левој нози, злоћудном раку који се развија код четворо од милион деце, потребно је 150.000 евра за лечење, а да се тај износ прикупи остало је још само шест дана! Нашем малом суграђанину можемо помоћи путем фондације Буди хуман, уплатама на рачун и слањем СМС поруке 961 на 3030.

Петар је рођен 04.10.2010. године у Крагујевцу. Његово безбрижно детињство је прекинула ужасавајућа дијагноза да се у његовом телу развија злоћудни рак (сарком у левој нози) који се шири великом брзином. У питању је врста канцера од које оболева 4 деце од 1.000.000.

Болница за лечење саркома код деце у Штутгарту је пристала да Петар тамо настави лечење. Неопходна је операција, терапије и рехабилитација. Клиници треба да се уплати 150 000 евра за 190 дана боравка, колико је неопходно. Петру су потребна средства и за путне трошкове и смештај.

Родитељи се обраћају добрим и хуманим људима да помогну, да Петар оде на лечење у иностранство које ће му вратити право на детињство и живот.

Петар нема времена! Помозимо му!

Да Петар победи опаку болест! Будимо хумани!

Како можемо да помогнемо Петру:

– Слањем СМС поруке: Упишимо 961 и пошаљимо СМС на 3030
– Слањем СМС поруке из Швајцарске: Упишимо хуман961 и пошаљимо СМС на 455
– Уплатом на динарски рачун: 160-6000000843920-86
– Уплатом на девизни рачун: 160600000084396548
BAN: 160600000084396548
SWIFT/BIC: DBDBRSBG
– Уплатом платним картицама путем линка: Е-донирај
– Уплатом са вашег ПаyПал налога путем линка: PayPal

Градоначелник Крагујевца, Никола Дашић организовао је пријем за докторку Драгану Евтов, супругу преминулог крагујевачког пулмолога др Боре Евтова и Весну Казаковић, главну сестру Универзитетског клиничког центра, које је поводом Дана државности, председник Републике Србије, Александар Вучић, одликовао златном медаљом за заслуге.

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве на свом заседању 18. фебруара 2021. године у Спомен храму Светог Саве у Београду изабрао је Његово Високопреосвештенство Митрополита загребачко-љубљанског др Порфирија за Патријарха српског.

Одмах после избора служено је благодарење и произнесено многолетствије Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском господину Порфирију. Звона на храму Светог Саве на Врачару огласила су се неколико минута пре 16 часова означавајући да је изабран 46. Патријарх српски (фотогалерија).

Његову Светост Патријарха српског Порфирија даруј Господе Својој Светој Цркви у миру, здрава и читава, часна, дуговјечна и да правилно управља ријечју Истине Твоје! Достојан, на многе године!

ДОСТОЈАН!

Новоизабрани Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски господин Порфирије (Перић) рођен је 22. јула 1961. године у Бечеју од оца Радивоја и мајке Радојке. На крштењу је добио име Првослав. Основну школу је завршио у Чуругу, а Змај-Јовину гимназију у Новом Саду. Замонашен је по чину мале схиме од свог духовног оца, тада јеромонаха др Иринеја (Буловића), у манастиру Високи Дечани, на Томину недељу 1985. године.

Дипломирао је на Православном богословском факултету у Београду 1986. године, када га је блажене успомене Епископ рашко-призренски, а потоњи Патријарх српски Павле, у манастиру Свете Тројице у Мушутишту рукоположио у чин јерођакона.

На последипломским студијама у Атини борави од 1986. до 1990. године, када по благослову Епископа бачког др Иринеја долази у манастир Светих архангела у Ковиљу, где је рукоположен у свештеномонашки чин и постављен за игумана.

За њим у манастир долази мноштво младих монаха и искушеника. То су године када манастир Ковиљ постаје духовна матица многим младим људима: интелектуалцима, уметницима, популарним глумцима и рок музичарима, поготово из Новог Сада и Београда. Од тада се игуман Порфорије, посебно ангажује и на лечењу оболелих од болести зависности. У том циљу он 2005. године формира терапијску заједницу „Земља живих“, која је признатa као најуспешнији пројекaт за лечење наркоманије, а данас, под руководством владике Порфирија, има више од стотину штићеника у камповима широм Србије.

На редовном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве у Београду 14. маја 1999. године изабран је за Епископа јегарског, викара Епархије бачке.

На тему Могућност познања Бога код апостола Павла по тумачењу светог Јована Златоустог, докторирао је 2004. године на Богословском факултету Универзитета у Атини.

Чувеног психијатра, академика др Владету Јеротића, на Богословском факултету је наследио на катедри Пастирске психологије. Његова предавања, посећена су не само од студената матичног, него и других факултета у Београду.

Заједно са групом стручњака: психолога, лекара, криминолога, социолога, владика Порфирије оснива грађанско удружење које се бави ресоцијализацијом жртава деструктивних верских секти и култова.

Епископ Порфирије је, већ деценију, не само председник Управног одбора, него и прави spiritus movens Хуманитарног фонда „Привредник“, који обезбеђује стипендије за велики број надарених, а сиромашних ученика и студената, без обзира на верску и националну припадност.

Републичка Скупштина га је, као представника свих Цркава и верских заједница, 2005. године, изабрала за члана Савета Републичке радиодифузне агенције, а за свог председника Савет га је изабрао 2008. године. Као председник Савета Републичке радиодифузне агенције, епископ Порфирије је заступао дугорочне интересе друштва и грађана, независно од политичких утицаја.

У радиодифузном спектру Србије од тада се чују и црквене радио станице. Дао је кључни допринос покретању низа радијских и телевизијских емисијa које се баве религијским темама.

Свети Архијерејски Сабор му 2010. године, поверава дa утемељи свештеничку службу у Војсци Србије. Плодови његовог рада на том пољу, нису само одговарајући законски прописи, већ и одабир војних капелана, организација и опремање храмова у касарнама и вршење првих богослужења.

Своје стручне богословске радове Епископ Порфирије је објављивао у часописима код нас и у свету. Учествовао је у великом броју научних конференција и симпосиона широм света.

Владика Порфирије, као један од најугледнијих савремених српских духовника и интелектуалаца, има изузетно широк круг пријатеља, на само у Отаџбини, а односе личног пријатељства и блиске сарадње негује и са свештеницима и представницима других Цркава и верских заједница.

Говори грчки, енглески и немачки, и служи се руским језиком, a његов стил комуникације увек је прилагођен саговорницима.

У трон Митрополита загребачко-љубљанских истоличен је 13. јула 2014. године у Саборној цркви Преображења Господњег у Загребу. Свечану архијерејску Литургију служио је Патријарх српски Иринеј уз саслужење великог броја архијереја Српске Цркве и других сестринских Цркава, као и свештенства и монаштва, и благочестивoг народа.

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве на свом заседању 18. фебруара 2021. године у Спомен храму Свотог Саве у Београду изабрао је Његово Високопреосвештенство Митрополита загребачко-љубљанског др Порфирија за Патријарха српског. Одмах после избора служено је благодарење и произнесено многолетствије Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском господину Порфирију.

Нема искључења воде и струје, те у данашњем издању рубрике извештавамо о радном времену појединих служби и институција током данашњег празника:

Представници Амбасаде Француске сусрели су се јуче са представницима града Крагујевца на коме је било речи о проширењу сарадње и заједничким пројектима, пре свега у области културе, екологије и побољшања положаја младих. Традиционално пријатељство између градова Сирена и Крагујевца датира још из 1967. године када је склопљен први уговор о њиховом братимљењу. Делегацију Амбасаде Француске чинили су Бертран Мије, аташе за сарадњу и Ева Јурић, задужена за децентрализовану сарадњу. У име града Крагујевца, састанку су присуствовали чланови Градског већа, Миљан Бјелетић и Стефан Никезић и помоћници градоначелника за област међународне сарадње , омладину и сарадњу са Универзитетом, Борис Ковачевић и Стефан Јовановић.

Желимо да обновимо, односно да проширимо сарадњу између Сирена и Крагујевца која траје 50 година и на коју смо веома поносни. Такође, Крагујевац има потписане уговоре о сарадњи са Амбасадом Француске које такође желимо да проширимо – каже Бертран Мије, аташе за сарадњу Амбасаде Француске:

Ева Јурић из Амбасаде Француске, задужена за децентрализовану сарадњу истакла је да је на састанку било речи о изложби „Караван за климу“ која је ове године посвећена заштити биодиверзитета у Србији:

И Борис Ковачевић, помоћник градоначелника за међународну сарадњу оценио је састанак са делегацијом Амбасаде Француске као динамичан и конструктиван. Представљени су пројекти са обе стране и исказана је добра воља да се са заједничким активностима отпочне што пре.

Надаље ће директори установа културе обавестити представнике Амбасаде Француске и Француског културног центра о својим капацитетима, идејама и верујем да ћемо на овај начин да интензивирамо и ојачамо нашу сарадњу. Важно нам је да представимо француску културу у граду Крагујевцу, али и нашу културу на међународној сцени – каже Миљан Бјелетић, члан Градског већа за културу.