У шести четвртак по Духовима 17. јула 2025. године, Његово Високопресвештенство Митрополит шумадијски Г. Јован служио је Свету Литургију у Старој Цркви у Крагујевцу уз саслужење братства овога светога храма.
Српска Православна Црква и Институт за трансфузију крви Србије позивају вас да се придружите добровољним даваоцима крви који ће у суботу, 19. јула, моћи да је дају у порти храма Светог Преображења Господњег у насељу Видиковац од 9 до 14 часова. „Даваоци крви се не вреднују по броју давања, већ по животима које поклањају“, поручују организатори акције.
Позивају се сви хумани људи да испрате и подрже 5. Традиционални хуманитарни турнир у малом фудбалу за малу Јању, који ће се одржати 25, 26. и 27. јула на теренима ОШ „Ђура Јакшић“ у Крагујевцу.
Овај турнир није само спортско такмичење, он је апел читавој заједници да се ујединимо око једног циља: помоћи девојчици Јањи у борби за живот, помоћи јој да отпутује у Немачку по другу експерименталну генску терапију која јој је значајно поправила стање, поручују организатори турнира и Јањина породица.
Котизација за екипе износи 5.000 динара, пријаве трају до 23. јула, минимални узраст је 15 год, а детаљније информације могу се добити на тел: 060 1945 867.
Сви који желе да подрже Јању могу то учинити и путем СМС поруке 81 на 3800.
Фесстивал који је ове године требало да буде посвећен Драгиши Недовићу отказан је због јучерашњих и данашњих временских неприлика. Нов датум Традиција феста још увек није одређен. Више о томе од једног од уредника фестивала драмског писца Владимира Ђорђевића.
Унија средњошколаца Србије урадила је истраживање о стању школских објеката у Србији утврдивши да у великом проценту има објеката који се урушавају. О детаљима тог истрарживања, али и самој Унији и њиховом порталу „Штипаљка“ разговарали смо са секретаром Александром Николићем.
Први устав на тлу Србије, у модерном смислу, добијен је 1219. године. Реч је о Законоправилу (Номоканону) Светог Саве. Услед средњевековне турске окупације и, следствено, гашења наше формалне државности, обнову уставности смо чекали све до 1835. год када је на Сретење донет Устав који је одраз наше тежње за обновом државе, али је уједно приказао и раскош духовности велике српске културе.
Ова значајна публикација, у тврдом повезу, двојезично српско-енглеско издање УК Кораци и Народног музеја Шумадије, из 2025, чији су аутори кустоси Народног музеја Шумадије и Музеја Рудничко-таковског краја Роксанда Алексић, Милош Јуришић и Александар Марушић, и професор Правног факултета у Крагујевцу др Јелена Вучковић, урађена поводом 190 година Сретењског Устава.
Украшена илустрацијама, садржи оригиналне слике свих страница устава из 1835. год, аутентичан тадашњи књажев говор, као и кратак приказ српске епопеје од 1804. до 1835. год.
Дело „СРЕТЕНIЕ СЕРБIЕ 1835“ било је повод да о њему говоримо у дане Васкрса са ауторима, Роксандом Алексић и Милошем Јуришићем, кустосима Народног музеја Шумадије и Бојаном Павловићем, директором УК Кораци:
Цела историја апостола, као и историја Цркве Христове, јесте историја дејства благодати Светога Духа у срцима људи — ради препорода и спасења рода људскога, рекао је између осталог Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски и Архиепископ крагујевачки г. Јован и наставио:
У Цркви, браћо и сестре, све бива од Оца кроз Сина у Духу Светоме. Све што је Христос учинио ради нашег спасења, Дух Свети уводи у нас, препорађајући човека и водећи га из живота по телу у живот по Духу.
Зато, једино живећи у Цркви Духом Светим, човек може да учествује у Христовом делу спасења, да побеђује своје греховно и смртно, и да просвећује себе Духом Светим. Јер једино Духом Светим човек остварује своје божанско назначење — али унутар Цркве Христове.
Галерија „Ђура Јакшић“ отворена је после ангажовања грађана да се урушена кућа у којој је он становао не може срушити да би се ту изградио стамбено-пословни простор, већ да ту треба да буде нека установа културе. То је било пре пет година од када се на овом месту организују разни културни догађаји. Формално Галерија припада Народној библиотеци „Вук Караџић“-
Следи разговор са кустоскњом Галерије историчарком уметности Мајом Станковић.
„Свети Сава истрајава и поред молбе свог оца да иде бос. У свету технологије у којем су сви материјали међу којима се крећемо изолатори, наравно највећи изолатор је его, не долазимо у додир са земљом, већ са вештачким материјалима као и вештачком интелигенцијом која нас одваја од земље и од неба. Бити бос значи бити искрен, бити добро уземљен, испразнити се од позитивног наелектрисања које се нагомилава лажним, неуземљеним и одлепљеним животом. Визија другог света дата је онима који трагају за слободом.“, наводи проф. др Александар Петровић.
О „хармонији високе духовности и народног живота и равнотежи којом су манастири преживели слом државе“ настављамо да говоримо и у другом издању емисије „Путоводитељ“ са сталним саговорницима серијала, проф. др Александром Петровићем, редовним професором Филолошког факултета Универзитета у Београду и г. Лазаром Срећковићем, професором историје. У данашњем издању слушамо и дијалог двојице монаха, оца Арсенија и оца Рафаила, о монаштву данас.
* Емисија је суфинансирана средствима Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама
