Први устав на тлу Србије, у модерном смислу, добијен је 1219. године. Реч је о Законоправилу (Номоканону) Светог Саве. Услед средњевековне турске окупације и, следствено, гашења наше формалне државности, обнову уставности смо чекали све до 1835. год када је на Сретење донет Устав који је одраз наше тежње за обновом државе, али је уједно приказао и раскош духовности велике српске културе.
Ова значајна публикација, у тврдом повезу, двојезично српско-енглеско издање УК Кораци и Народног музеја Шумадије, из 2025, чији су аутори кустоси Народног музеја Шумадије и Музеја Рудничко-таковског краја Роксанда Алексић, Милош Јуришић и Александар Марушић, и професор Правног факултета у Крагујевцу др Јелена Вучковић, урађена поводом 190 година Сретењског Устава.
Украшена илустрацијама, садржи оригиналне слике свих страница устава из 1835. год, аутентичан тадашњи књажев говор, као и кратак приказ српске епопеје од 1804. до 1835. год.
Дело „СРЕТЕНIЕ СЕРБIЕ 1835“ било је повод да о њему говоримо у дане Васкрса са ауторима, Роксандом Алексић и Милошем Јуришићем, кустосима Народног музеја Шумадије и Бојаном Павловићем, директором УК Кораци: