Категорија: Читаоница

У данашњој емисији са вама „читамо“ књигу „Света земља – записи са ходочашћа“ Радмиле Мишев.

У данашњој „Читаоници“ са вама „читамо“ књигу „Дечанске и друге приче“ коју је, са благословом епископа крушевачког господина Давида, иобјавио манастир Светог Луке у Бошњанима. Аутори ове збирке записа и сећања на догађаје из манастира Високи Дечани су архимандрит мр Алексеј Богићевић и Радмила Мишев.

У предговору овој књизи Његово Преосвештенство Епископ Шумадијски Господин Јован бележи: „Дечанске поруке и поуке, сећања су на време од почетка 70-их година па до краја 20.века, време одрастања и сазревања дечака који је у 12.години дошао у манастир и кроз чији се животни пут, одрастање, згоде и незгоде, прати живот у манастиру и око њега. Сусрећемо велике духовнике, али и стамене ликове горштака, који су били спремни, а животом су то и доказали, да све дају за веру и образ, а веру и образ низашта!“

Митрополит црногорско-приморски г.Амфилохије, такође у предговору, истиче: „Пред нама су записи и сјећања једне повијести о једном времену које тече, о збивањима која се уткивају у људске судбине, првенствено на распетим косовско-метохијским просторима, о личностима уграђениму наше памћење, које нас оплемењују и чине саборним бићима. КОјих тјелесно нема међу нама, а које су непролазно присутне као градитељска радост сретања у Христовој љубави, усађене како у вријеме које се њима овековјечује. Тако и у светиње које су их освештале и обасјале вјечном свјетлошћу“.

У данашњој „Читаоници“ представљамо вам илустровано издање „Охридског пролога“ Светог владике Николаја Велимировића у издању издавачке куће „Духовни луг“.

Одакле је потекла идеја да објави овако богато илустровано издање „Орхидског пролога“, шта ово издање разликује од осталих, зашто се „Охридски пролог“ назива српским јеванђељем и да ли је довршен или је могуће „Охридски пролог“ проширити, сазнајемо у разговору са Гораном Вељковићем, приређивачем и уредником ове књиге.

У данашњој емисији настављамо разговор са др Татјаном Јовановић, професорком српског језика и књижевности у Првој крагујевачкој гимназији. Данас „читамо“ њену књигу „Чијим језиком говоре ћерке“. Како је могуће да постоје две историје женске српске књижевности са којима се професорка Јовановић сусрела тек на својим докторским студијама, која су то неписана правила која друштво поставља пред жену, зашто је једна од основних жениних улога да подржава мужа и шта жене желе, питања су која поставља и на њих одговара наша данашња саговорница.

У данашњој „Читаоници“ читамо и приближавамо вам књигу „Књиженствени град – конституисање женског канона у српској прози 1990-2010“ др Татјане Јовановић, професора српског језика и књижевности у Првој крагујевачкој гимназији. Ова књига проистекла је из докторске дисертације под менторством проф.др Драгана Бошковића, а одбрањена је 2016. год. на Филолошко – уметничком факултету у Крагујевцу. Предмет интересовања др Јовановић су родне студије и женско ауторство.
У разговору са Татјаном сазнајемо како је дошло до тога да између основних и докторских студија направи паузу и докторира са 50 година, шта је открила на докторским студијама, зашто је глас истине – глас мушкарца, каква је то неисправна жена и зашто је женина жеља табу.

У данашњој „Читаоници“ представљамо вам књигу „Људи без гробова“ Енеса Халиловића. Аутор овог романа рођен је у Новом Пазару, до сада је објавио више збирки поезије и прича, драме и романе, од којих је последњи роман, „Људи без гробова“ овенчан Виталовом наградом „Златни сунцокрет“, а био је и у најужем избору за НИН-ову награду за 2020.годину. Енес Халиловић основао је књижевни часопис „Сент“ и књижевни веб часопис „Екерман“.

Ко су људи без гробова, зашто у наслову и поднаслову сваког поглавља овог романа у фразе умеће бројеве и реч јаје, ко је Нуман Нумић и да ли је заиста постојао, зашто је у овај роман уткао и крагујевачку трагедију и шта је за њега нерешива хипотеза, у данашњој „Читаоници“ говори нам Енес Халиловић.

У данашњој читаоници представљамо вам књигу “Коју славу славиш” Момчила Петровића.

Аутор књиге „Коју славу славиш“, Момчило Петровић је новинар који је освојио бројна признања за репортаже објављиване у дневним и недељним листовима. До сада је објавио књигу интервјуа “Питао сам Албанце шта желе… а они су рекли: републику, ако може”, збирку прича “Бенсединска година”, романсирану биографију “Гаврило Принцип, једна бесмртна младост”, коаутор је књиге “Српско православље”, као и књиге “Коју славу славиш”.

Зашто је Момчилу Петровићу слављење славе толико важно да је српској слави посветио читаву књигу, одакле потиче слављење славе, да ли је истина да само Срби славе славу, зашто нам је слава тако битна И зашто, са друге стране, тако мало знамо о светитељима које славимо као заштитнике наших домова и породица… да ли је за све крив комунизам, може ли нам неко узети нешто тако дубоко уткано у наше биће као што је вера…колико су се славски обичаји мењали од првих прослављања слава па на овамо и на који начин је извршио поделу слава и светитеља које славимо, појашњава нам наш данашњи саговорник, Момчило Петровић.