Članaka u kategoriji Савремена читања великог инквизитора

САВРЕМЕНА ЧИТАЊА ВЕЛИКОГ ИНКИВЗИТОРА- „Легион и саборност – превладавање егоизма“, проф. др Тања Поповић

„Смрт нам доноси нову радост. Заправо, и то можемо читати као Васкршњи архетип. Смрт старца Зосимем јесте радост, као и смрт Љушина рекла је др Тања Поповић, професорка са Филолошког факултета на Конференцији „Савремена читања Великог инквизитора“. Пре пар дана др. Тања Поповић се упокојила. Отуда преносимо и њене речи: „Каже дечацима: Биће много искушења, биће живот, али немојмо заборавити тренутак када смо се окупили пуни љубави једних према другима на гробу младенца на којега смо се у једом тренутку бацали камањем, а онда смо га сви заволели. И памтимо то заувек.“

САВРЕМЕНА ЧИТАЊА ВЕЛИКОГ ИНКВИЗИТОРА -„МОЖЕ ЛИ ЧОВЕК ЗАИСТА БИТИ КРИВ“ др Александар Фатић и „ВЕЛИКИ ИНКВИЗИТОР – ИСТОРИЈСКА ДИЈАЛЕКТИКА ПОБУЊЕНОГ“ др Часлав Копривица

Серијал предавања под називом „Савремена читања великог инквизитора“ са Симпосиона одржаног у децембру прошле године у организацији Института за студије културе и хришћанства из Београда, Дома омладине у Београду и Народне библиотеке Србије настављамо са два предавања. У првом делу слушаћете предавање др Александра Фатића са Института за философију и друштвену теорију у Београду који је говориио на тему „Може ли човек заиста бити крив – Милост и одговорност у Великмг Инквизитору“, док је други део посвећен предавању др Часлава Копривице са Факултета политичких наука у Београду на тему „Велики инквизитор – историјска дијалектика побуњеног“.

САВРЕМЕНА ЧИТАЊА ВЕЛИКОГ ИНКВИЗИТОРА -„ЛЕГЕНДА У КОНТЕКСТУ ЦЕЛИНЕ РОМАНА БРАЋА КАРАМАЗОВИ“ -др Драган Стојановић

Професор др Драган Стојановић, са Филолошког факултета Универзитета у Београду отворио је занимљиву тему
на скупу „Савремена читања Великог инквизитора“ у децембру прошле године. Тема носи назив „Легенда у контексту целине романа Браћа Карамазови“
– Једна од темељних поставки мог рада о Достојевском јесте да се „Легенда о Великом инквизитору“ не може ваљано тумачити сама за себе, ван контекста романа у целини и да тек тако добијамо, евентуално, неке закључке у интерпретацији који се могу смислено одржати и бранити. У супротном, упадамо у опасност да се бавимо разним идеологијама или уопште питањима која се у нечему дотичу религије. Али Достојевски није написао ту „Легенду“ ради ње саме, већ ради нечег на шта његов последњи роман жели да „одговори“ као целина, и то се у сваком тумачењу мора поштовати. Постоје безбројни покушаји да се ово игнорише, али и резултати такве „херменеутке“ су онда такви, то јест представљају разне врсте изневеравања оног што је у свему томе битно, рекао је проф. Стојановић.

САВРЕМЕНА ЧИТАЊА ВЕЛИКОГ ИНКВИЗИТОРА – „ЧОВЕК ДОСТОЈЕВСКОГ“ – умировљени епископ захумско херцеговачки др Атанасије

Поводом 140 година од објављивања књиге „Браћа Карамазови“ Фјодора М. Достојевског, Институт за студије културе и хришћанства из Београда, Народна библиотека Србије и Дом омладине из Беграда организовали су конференцију: „Савремена читања Великог Инквизитора“ уз учешће угледних јавних личности из сфере образовања, културе и Цркве.
Једно од уводних предавања одржао је и умировљени епископ захумско-херцеговачки др Атанасије (Јевтић), под називом „Човек Достојевског“
„Прва ствар, дакле, на коју бих желео да усмерим вашу пажњу јесте управо сложеност, многостраност и многодимензионалност делâ и антропологије Достојевског, која не треба да се поједностављује, и то због тога што, као што знате, постоје многи једнострани приступи, који иду у једну или
другу крајност. Неки га сматрају негативним, малтене мрачним аутором, који открива реалност људског пакла. Други га пак сматрају веома позитивним, покушаваући да протумаче његову мисао, његово дело, као опис рајске људске реалности,“ рекао је између осталог умировљени владика Атанасије.

Емисије

Prodajni centar