Članaka u kategoriji Савремена читања великог инквизитора

САВРЕМЕНА ЧИТАЊА ВЕЛИКОГ ИНКИВИЗИТОРА – „Стварност ђавола код Достојевског“ – проф. др Слободан Марковић

Предавање проф. др Слободана Марковића са Факултета политичких наука у Београду, последње је предавање у серијалу „Савремена читања Великог Инкивзитора“ у којем смо вам доносили излагања са Конференције одржане у Београду 4. децембра 2019, у организацији Института за студије културе и хришћанства, Дома омладине из Београда и Народне библиотеке Србије. У последњем предавању се излаже место тумачења значаја и улоге ђавола у причи о великом инквизитору и уопште у делу Фјодора Достојевског. У историји идеје ђавола од антике до XX века дело Достојевског заузума посебно место. Сумња у постојање ђавола довела је у XIX столећу, које се може назвати веком оптимизма, до сумње и у само постојање зла. Достојевски обнавља ово питање на начин који је имао утицаја на целокупну потоњу дебату у европској мисли о природи зла.

САВРЕМЕНА ЧИТАЊА ВЕЛИКОГ ИНКВИЗИТОРА – Легенда о Великом Инквизитору и савремени мит о срећи др Неде Андрић и „Лакан читалац Достојевског“ др Нине Крајник

У новој емисији доносимо вам предавање проф. др Неде Андрић са Филолошког факултета Универзитетa Црне Горе из Никшића на тему „Легенда о Великом Инквизитору и савремени мит о срећи“ као и предавање др Нине Крајик из
Словеначког друштва за Лакановску психоанализу из Љубљане на тему „Лакан, читалац Достојевског“.

У нашем излагању анализираћемо два концепта среће, један који је изложен у Поеми о Великом Инквизитору, а који је подударан са савременом концепцијом среће и њене митологизације на који, између осталих, указује и Умберто Галимберти. Други појам среће, инкомпатибилан овој концепцији јесте – новозавјетни, каже проф. др Неда Андрић.

„Ако Бога нема, све је дозвољено“, говори нам Достојевски у централном делу Браће Карамазових. Дозвола слободе која се отвара је без сумње једно од најјачих филозофских ставова. Међутим ако Бога нема, онда није све дозвољено, проширује француски психоаналитичар и психијатар Жак Лакан, него обрнуто: „Ништа није дозвољено“ сматра др Нина Крајник.

САВРЕМЕНА ЧИТАЊА ВЕЛИКОГ ИНКВИЗИТОРА – „Велики инквизитор једно анархистичко читање“, др Давор Џалто

У данашњој емисији у којој вам преносимо предавања са Конференције „Савремена читања Великог Инквизитора Фјодора Достојевског, одржане 4. децембра 2019. у Београду у организацији Института за културу и хришћанство из Београда, Дома омладине из Београда и Народне библиотеке Србије данас вам доносимо предавање др Давора Џалта „Велики Инквизитор – једно анархистичко читање“.

САВРЕМЕНА ЧИТАЊА ВЕЛИКОГ ИНКВИЗИТОРА – „Путеви слободе“ др Новака Малешевића и „Тумачење Великог Инквизитора у делу Николе Милошевића“ др Кристијана Олаха

У каквој вези су норма и слобода и доводи ли у питање Велики инкивизитор ову тему. О томе се говори у предавању „Велики инквизитор – путеви слободе“ који је на конференцији „Савремена читања Великог инквизитора“ одржао др Новак Малешевић са Института за књижевност и уметност из Београда. Друга тема данашње емисије зове се „Тумачење Великог Инквизитора у делу Николе Милошевића“. Тврди се да је Никола Милошевић променио начин гледања на Достојевског код наших читалаца, а такође да је доста анализирао руску философску мисао и то како је она гледала на расправу у „Великом Инквизитору“. За Николу Милошевића љубав и милосрђе су изнад слободе, а у овом одељку књиге „Браћа Карамазови“ види смело два Христа.

САВРЕМЕНА ЧИТАЊА ВЕЛИКОГ ИНКВИЗИТОРА – „Свјетоназор Достојевскога“ др Владимира Дугалића и „Два лица тоталитаризма: Шигаљев и Велики Инквизитор“ др Јована Попова

У данашњој емисији „Арене“ у којој вам преносимо предавања са конференције „Савремена читања Великог Инквизитора“ одржане у Београду, 4. децембра доносимо вам предавања др Владимра Дугалића са Католичког богословског факултета у Ђакову Свеучилишта у Осјеку на тему Tумачење Великог инквизитора у дјелу Николаја Берђајева „Свјетоназор Достојевскога“ као и предавање др Јована Попова са Филолошког факултета у Београду на тему „Два лица тоталитаризма: Шигаљев и Велики инквизитор“.
Иако је у свом зрелом добу Достојевски био искрени присталица царизма, то није подразумевало апологију режима у којем би сваки вид политичке слободе био искључен. Напротив, његова несклоност политичком радикализму и револуционарним идејама проистицали су делом и из страха од успостављања поретка у којем би појединац био претворен у точкић једне антихумане друштвене машинерије, без обзира на идеолошку природу система. На критику једне такве концепције наилазимо у мотивацији лика Шигаљева, главног идеолога криминалног кружока у Злим дусима, рекао је у свом предавању др Јован Попов док је проф. Дугалић говорећи о Великом инквизитору и његову сусрету са шутљивим Кристом отворио низ питања на која и данас тражимо одговоре.

САВРЕМЕНА ЧИТАЊА ВЕЛИКОГ ИНКВИЗИТОРА – Антијеванђеље по Великом Инквизитору и Велики инквизитор и деструктивност еклесијалног институционализма

Јеванђеље слободе никада не сме да се претвори у антијеванђеље неслободе. Ми, „општи једнодушни мравињак потчињених, ситних“ како пише Достојевски морамо да кажемо не. Овако закључује проф.др Предраг Драгутиновић са Православног богословског факултета своје предавање „Антијеванђеље по Великом Инквизитору“ на Конференцији „Савремена читања Великог Инквизитора“ одржаној у децембру 2019. у организацији Института за студије културе и хришћанства из Београда, Дома омладине из Београда и Народне библиотеке Србије. У наставку слушамо и предавање др Здравка Јовановића, такође са Православног богословског факултета на тему „Велики инквизитор и деструктивност еклисијалног институционализма”.

САВРЕМЕНА ЧИТАЊА ВЕЛИКОГ ИНКИВЗИТОРА- „Легион и саборност – превладавање егоизма“, проф. др Тања Поповић

„Смрт нам доноси нову радост. Заправо, и то можемо читати као Васкршњи архетип. Смрт старца Зосимем јесте радост, као и смрт Љушина рекла је др Тања Поповић, професорка са Филолошког факултета на Конференцији „Савремена читања Великог инквизитора“. Пре пар дана др. Тања Поповић се упокојила. Отуда преносимо и њене речи: „Каже дечацима: Биће много искушења, биће живот, али немојмо заборавити тренутак када смо се окупили пуни љубави једних према другима на гробу младенца на којега смо се у једом тренутку бацали камањем, а онда смо га сви заволели. И памтимо то заувек.“

САВРЕМЕНА ЧИТАЊА ВЕЛИКОГ ИНКВИЗИТОРА -„МОЖЕ ЛИ ЧОВЕК ЗАИСТА БИТИ КРИВ“ др Александар Фатић и „ВЕЛИКИ ИНКВИЗИТОР – ИСТОРИЈСКА ДИЈАЛЕКТИКА ПОБУЊЕНОГ“ др Часлав Копривица

Серијал предавања под називом „Савремена читања великог инквизитора“ са Симпосиона одржаног у децембру прошле године у организацији Института за студије културе и хришћанства из Београда, Дома омладине у Београду и Народне библиотеке Србије настављамо са два предавања. У првом делу слушаћете предавање др Александра Фатића са Института за философију и друштвену теорију у Београду који је говориио на тему „Може ли човек заиста бити крив – Милост и одговорност у Великмг Инквизитору“, док је други део посвећен предавању др Часлава Копривице са Факултета политичких наука у Београду на тему „Велики инквизитор – историјска дијалектика побуњеног“.

Емисије

Prodajni centar