Категорија: Архијерејска беседа

Вера је, браћо и сестре, у делима. И ако веру не преточимо у дела, немамо користи од такве вере. Ако верујемо у једнога Бога, а живимо другачије него што исповедамо веру, онда нам то није на спасење. И данас Јеванђеље такође нас, браћо и сестре, пита да ли је наша вера јеванђелска вера. Она вера за коју Господ каже, која је као и зрно горушичино, али може и горе да премешта. Да ли је та наша вера, браћо и сестре, јеванђелска, или је то вера традиције или некаквих обичаја? Данас ћемо исто још увек чути, па ће народ да каже: ваља се да идем у цркву, ваља се да се причестим. Али, браћо и сестре, ако је наша вера само традиција, и ако се своди на обичаје, немамо много користи од такве вере. Немамо много користи од такве вере, браћо и сестре, јер вером ходимо, а не знањем, каже Свети апостол Павле. Вером познајемо Бога, браћо и сестре. Вером усељавамо Бога у себе, како то често говорим. Вером приближавамо небо земљи, рекао је између осталог на Светој архијерејској литургији у Рабровцу Митрополит шумадијски г. Јован.

У суботу 14. јуна 2025. године, када наша Света Црква прославља Преподобног Јустина Ћелијског, Његово Високопреосвештенство Архиепископ крагујевачки и Митрополит шумадијски Господин Јован служио је Свету Литургију у храму Светог Симеона и Светога Саве у Кусатку, архијерејско намесништво јасеничко.Након прочитаног зачала из Светог Јеванђеља Високопреосвећени се обратио верном народу.

У суботу 31. маја 2025. године, када се наша Црква налази у периоду прославе попразништва Вазнесења Господњег, Његово Високопреосвештенство Архиепископ крагујевачки и Митрополит шумадијски Господин Јован, служио је Свету Архијерејску Литургију у селу Сиоковац, код Јагодине. Између осталог Митрополит Јован је говорио где се то сусрећемо са Богом.

Данашње Јеванђеље нам говори како је Господ као млад дечак био у синагоги и учио многе. Дечак учи књижевнике. Дечак учи законике. И диве се науци његовој па су се и питали ко је овај да нас овако учи када ми знамо ко је Он, па набрајају његове сестре и браћу и тд. За нас је овде веома поучно то што из овог кратког одељка Господ наш Исус Христос те несместиве тајне неба смешта у просте јеванђелске приче. Зашто се Господ најчешће служио причама? Зато што случаоци његови нису још увек били припремљени да чују дубине богословља него им је говорио у причама. Када су га Апостоли питали што се користи причама Он им је рекао да ће доћи време када им више неће говорити у причама већ ће им говорити оно што је суштинско. Тако је Господ наш Исус Христос, говорећи народу у причама да лакше схвате и разумеју у Светом Писму рекао: Млеком вас запојих. Зашто млеком? Још нису порасли, дорасли за чврсту храну науке Божије. Господ је проширио душу, ум и чула не само својих ученика него и целог рода људског да би они лакше сместили у себе и проширили се до вечности, а свака реч Божија је вечност. Свака реч Божија јесте која нас уводи у вечност. Својом постојбином, као што рекох, Господ назива Назарет одакле му је мајка била и место где је он одгајен, речено је на Светој архијерејској литургији у Виноградима.

Данас вам преносимо беседу Митрополита Јована на Светој архијерејској литургији у Станову

“Из данашњег прочитаног Јеванђелског одељка чули смо како Христос каже: “Ја сам пастир, а пастир полаже душу своју за овце”. А најамник бежи, тј. онај који није пастир, онај који се претвара за пастира али када види невољу он стадо оставља. Пастир никада своје стадо не оставља, ма у каквом стању да се налази стадо. Што је стадо више уплашено то је пастир више са стадом. Дакле, зато Господ каже пастир добри полаже живот свој за овце. Овде се овцама називају словесне овце. Шта је дужност пастира? Да чува овце своје од вукова, да их вукови не растргну и не уплаше. Шта је обавеза стада? Да слуша свога пастира, и да се не одваја од свога пастира. Од словесног стада се тражи да имају веру у пастира, а зато је пастир тај који заиста јачином своје вере у Бога преноси своју веру на своја стада. За пастира је најважније да не дозволи да било какву овцу изгуби, јер ће дати одговор Богу. Пастир неће дозволити вуку да растргне своја стада, “ рекао је између осталог Митрополит шумадијски г. Јован на Светој архијерејској литургији у Храму Светог Саве на Аеродрому.

арх

„Пету недељу по Васкрсу називамо Недељом Самарјанке, јер се Господ са њом срео на извору праоца Јакова. Ова недеља нам говори о сусретању. За човека и његов целокупни живот нема ничег важнијег од сретања са Господом. Ако се човек не сретне са Богом, његов живот губи смисао и циљ. Без сусрета са Господом, људски живот је промашен. Где се срећемо са Господом? Са Господом се, на првом месту, срећемо у свом срцу. Ако немамо Господа у свом срцу, нигде га немамо. Али, ако га имамо у свом срцу, онда га имамо на сваком месту: у нама, испред нас и око нас. Човек који се не сретне са Господом је сам себи довољан. То је опасно стање, када је човек сам себи довољан. Још теже је стање када човек схвати да не припада никоме нити ко њему припада. Када човек сматра да је сам себи довољан, онда му Бог није потребан. Али ми пред Господа не излазимо сами. Сами се не спасавамо. Спасавамо се у заједници и кроз зајдницу, а то је Црква Христова, Тело његово“ рекао је између осталог Његово Високопреосвештенство архиепископ крагујевачки и митрополит шумадијски г. Јован на литургији у Великим Црљенима.

У четвртој недељи по Васкрсу, недељи Раслабљеног, Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у селу Мисача код Аранђеловца. Архиепископ је овом приликом освештао крстове и звона за новоизграђени Храм посвећен Светом Георгију.Након прочитаног зачала из Светог Јеванђеља, Архиепископ се обратио верном народу богонадахнутом беседом:

„Христос Васкрсе!

Браћо и сестре, оно што нам доноси хришћанство, што нам доноси Јеванђеље, што нам доноси Христос, његов живот међу нама и наш живот у Цркви, уствари јесте радост сусрета. Радост сусретања са другим човеком и са Христом Спаситељем. И управо, ово данашње Јеванђеље нам говори о сусрету Христа и овог болесног човека у бањи Витезди. У свим јеванђелским догађајима се ради управо о сусретима и о сретањима личности Бога и личности човека. Сваки од тих сусрета је, браћо и сестре, спасоносан. Сваки је од тих сусрета преображавајући за људе, али најкарактеристичнији су они сусрети које Христос исцељује, које Христос оздрављује људе као што је данас оздравио овог болесника који је боловао толико година. О таквом једном догађају говори данашња недеља коју ми зовемо недељом Раслабљеног.