Категорија: Архијерејска беседа

Вера и љубав не бране се речима него делима. И зато заиста ако видите човека да стално нешто говори о љубави, питање је да ли он има праву љубав. Јер све за таквог човека што није по његовој мери, то није љубав. Зато ћу поновити – „само је љубав оно које ја дајем, значи ја само вреднујем неку своју жртву, док другу жртву не признајем или не прихватам; јер није по мери“. Дакле такав је човек себе ставио као меру, а није Бога ставио као меру.

Дар Божији љубав јесте сретање или боље да кажем сусрет са Господом Христом. И он треба да буде управо тај унутрашњи начин осећања, одностно на унутрашњи начин је једино само могуће да ми испољимо и веру и љубав. И ако се само будемо ослањали на речи, а речи нисмо претворили у дела, то је чак и погубно. То није љубав, таква љубав није љубав, то је псеудо љубав. То је нека измишљена љубав, или боље речено љубав од интереса, рекао је између осталог Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски г. Јован беседећи на Светој архијејрејској литургији у храму Покрова Пресвете Богородице у Јагодини.

Браћо и сестре, ми треба да будемо радосни и да се надахњујемо подвигом ових светих 40 мученика севастијских, који су и душу и животе своје положили за Христа, а то значи за истину. Једна је истина, две истине не постоје. Истина је Бог. Истина је Господ наш Исус Христос, који је једини могао рећи за себе: „Ја сам Пут, Истина и Живот“. Они су знали да верују у живога Бога. Знали су да и ако што претрпе у овом земаљском животу, да ће добити награду. Да ће добити спасење и вечност. Најбољи пример трпљења јесте Господ наш Исус Христос. Он је претрпео и пљување и да га називају ђаволом и да буде распет, а притоме се моли за оне који су га распели, рекао је између осталог Митрополит шумадијски г. Јован на Светој архијерејској литургији у манастиру Никоље.

У петак друге недеље Часног поста, 14. марта 2025. године, Његово Високопреосвештенство Архиепископ крагујевачки и Митрополит шумадијски Господин Јован служио је Литургију Пређеосвећених Дарова у храму Преображења Господњег у Смедеревској Паланци, архијерејско намесништво јасеничко.

Његовом Високопреосвештенству саслуживали су: архимандрит Евтимије (Јутрша), који је непосредно пред Литургију исповедио свештенство јасеничког намесништва, архимандрит Петар (Драгојловић), протојереј Драган Икић, протонамесник Далибор Новаковић, протонамесник Срђан Ковачевић, јереј Милош Никодијевић, протођакон Иван Гашић и ђакон Владимир Степановић.

Високопреосвећени се обратио свештвенству и верном народу пригодном беседом у којој је између осталог рекао:
„Налазимо се на крају друге седмице овог Васкршњег поста. Кажем друге седмице, а данас је петак. Зашто? Зато што субота и недеља не спадају у пост, једино Велика субота спада у пост јер се пости на води. Чим се субота и недеља посте на уљу, браћо и сестре, то није прави пост. Верујем да смо се ових петнаест дана интензивније молили Господу, да смо уз пост приложили молитву, да смо уз пост мало више завирили у себе, да смо мало више сагледали себе у каквом се стању налазимо. Пост је благослов Божији. Постом ми чистимо и душу и тело, правим постом, мењамо себе. Права молитва и пост нас смиравају и помажу да променимо себе, да променимо своје поступке, ако нису били добри, да размислимо како поступамо, шта радимо и шта чинимо, браћо и сестре. Пост чисти и душу и тело, како кажу Свети оци, јер је пост уздржање. Смисао поста је да се уздражавамо, не само од мрсне хране него и од недела. Како кажу Свети оци „Пун стомак, празна душа“. Када је мало и празан стомак, онда човек може лакше да контролише своје страсти. Пост нас, браћо и сестре, уводи у покајање, а покајање се састоји у томе да признамо да смо грешни.“

У поподневним часовима, 9. марта 2025. године, у Саборном храму Успења Пресвете Богородице, протојереј Дејан Марковић, старешина храма, началствовао је вечерњим богослужењем, након којег је уследила традиционална литија са иконама у част и славу свих оних који су за две хиљаде година трајања Свете цркве, дали себе, своје трудове и своје животе за победу вечне истине и вере православне.

Том приликом се у Саборном храму окупило свештенство и монаштво читаве Шумадијске епархије, заједно са верним народом Крагујевца и околине. Носећи иконе, свештенство и верни народ, предвођен Митрополитом шумадијским Господином Јованом, исказало је своју веру у победу над расколницима, шизматицима и свима онима који се подижу против Цркве православне.

По окончању литије уследио је и молебан. Прочитан је познати Синодикон, који је донет 843. године у Цариграду и који садржи анатему свим јеретицима, нарочито иконоборцима, затим похвалу за све ревнитеље Православне вере. Њега је прочитао је протонамесник Слободан Савић, сабрат Светоуспенског храма у Крагујевцу.

По многољетствију које су ђакони Саборног храма произнели на крају службе, Митрополит шумадијски се свештенству, монаштву и верном народу обратио беседом:

Црква се брани вером. Брани се смирењем. Брани се љубављу, постом, молитвом. Брани се спокојством и преданошћу Богу. Док смо у Цркви, ма колико да смо грешни, ако се кајемо – бићемо спасени. Нема тог греха који покајање не може опрати. Али ако човек одбаци Цркву, ако се сам изопшти из ње, онда спасења нема. Јер, као што рекох, спасавамо се само у Цркви и кроз Цркву, рекао је између осталог Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски г. Јован на Светој архијерејској литургији у Корићанима.

У недељу 2. марта 2025. године у храму Светог великомученика Теодора Тирона у Великим Пчелицама повод храмовне славе, Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски Г.Г. Јован. Беседећи на Светој архијерејској литургији између осталог је рекао: Нема веће љубави него да ко живот свој положи за другога, каже Јеванђеље. Грех нас, браћо и сестре, отуђује и од Бога и од цркве. Ако не тражимо од Бога опроштај, нећемо ни добити, јер је Господ рекао у Јеванђељу: “Тражите и наћи ћете, куцајте и отвориће вам се”. Треба да увидимо да нам без праштања нема спасења, јер ако опростите људима сагрешења њихова, опростиће и вама Отац ваш небески, тако смо чули у овом данашњем Јеванђељу.