Категорија: Архијерејска беседа

У среду, 10. децембра 2025. године, када Црква молитвено прославља Светог Јакова Персијанца и Светог Јакова епископа ростовског, Његово Високопреосвештенство Архиепископ крагујевачки и Митрополит шумадијски, Господин Јован, служио је свету архијерејску литургију у храму Светога великомученика кнеза Лазара у Белошевцу, уз саслужење братства храма.

После прочитаног јеванђелског зачала, Високопреосвећени се обратио верном народу надахнутом беседом:

„Браћо и сестре и драга децо, човек је сам по себи слабић, он је немоћан, јер је наша људска природа огреховљена, а тамо где је грех, тамо је у ствари слабост. Човек није моћан и није јак — ни у својим знањима, ни у положајима, ни у имању, ни у богатству. Човек, тим пре хришћанин, јак је само у Богу и са Богом, јер ко је у Богу, он је у сили. Дакле, не вреди да се силимо собом и у себе, ако у нама нема Бога. А Бог је сила, Бог је моћ. И зато порука светог апостола Павла, коју смо сада чули, говори нам како човек може да ојача, како можемо да се одржимо у искушењима, а искушења је било, јесте и биће. Како да се одржимо у невољама ми који смо слаби и немоћни, да се одупремо свим недаћама у животу и у свету у коме живимо. Апостол Павле нам даје диван савет када каже: „јачајте у Господу и у сили и у моћи Његовој“. И додаје: „обуците се у све оружје Божије да бисте се могли успротивити против лукавства ђавољег“.

Недеље 26. по Духовима у Попразништву Ваведења Пресвете Богородице, 7. децембра 2025. године, када наша Света Црква молитвено прославља спомен Свете великомученице Екатерине, Његово Високопреосвештенство Архиепископ крагујевачки и Митрополит шумадијски Господин Јован служио је Свету архијерејску Литургију у цркви Светих архангела Михаила и Гаврила у Јагодини.
Архијереј Јован је инспиративно беседио након новозаветних читања:

“У Име Оца и Сина и Светога Духа!

Браћо и сестре, данашње Јеванђеље је веома кратко али у исто време је веома поучно. У овом данашњем Јеванђељу можемо да се огледамо сваки од нас у смислу – шта је његов смисао живота, шта човек проглашава за циљ свога живота.

Данашње Јеванђеље такође нам каже за чим човек жуди и уствари шта је човек. Да ли је човек само оно што је једе и пије и у шта се облачи или што има; или је човек нешто што је много вредније, много узвиченије, а то је да је човек икона Божија. Данашње Јеванђеље је веома кратко, а оно нам говори о једном богаташу који је сматрао да је циљ овога живота искључиво овоземаљско богатство. И он је сам усредсређен ка томе. А богат човек или богаташ највећим делом су људи који су у страху. У ком страху? Па богаташ, њега је ухватио страх да га неко не покраде, да га неко не обије, да му неко не узме оно што је он, тобоже једино он створио. А човек када мисли да је он све створио оно што има, он значи да искључује Бога. Он замењује Бога собом.

Када се причешћујемо Телом и Крвљу Христовом, ми задобијамо залог за нешто што је још веће, нешто што је још узвишеније, а то је залог спасења. Јер је сам Господ рекао ко једе моје Тело и пије моју Крв, тај има живот у себи, рекао је Митрополит шумадијски г. Јован, беседећи на Светој архијерејској литургији у Ковачевцу и наставио:

А тај живот јесте у ствари вечни живот, непролазни живот, за разлику од овог нашег земаљског, пролазног, али и овај, иако јесте пролазан живот, не смемо, браћо и сестре, да га, опростите на изразу, да га проћердамо, него да будемо благодарни Богу за тај велики дар који нам је Бог дао да живимо. Живимо, да имамо живот и заиста браћо и сестре, Господ је човеку дао да он буде господар овога живота и од човека зависи да ли ће живот сачувати за вечност или ће живот упропастити. И о томе нам данашње Јеванђеље сведочи и просто данашње Јеванђеље, браћо на сестре, опомиње да тако кажем, да стражимо над собом, над собом да стражимо, над својим животом и да стражимо над својим делима. Јер оно што ћемо понети са овога света јесу само дела наша, дела.

„Где нема Спаситеља, ту нема ни спасења. Дакле, као што је нама најпре потребно Божије саструдништво, јер без Њега ми не можемо ништа чинити добро. Ништа. Ниједно добро ми без Бога не можемо чинити. Јер ако добро чинимо, а није у име Бога, онда од тог добра немамо користи. Ако чинимо добро ради себе, чинимо добро да дамо некоме нешто да би нас други хвалили — како сам добар, како сам милостив, да му дам кошуљу, да му дам кору хлеба — од таквог добра немамо уопште користи. Него, кад добро чинимо у име Бога, онда то добро чинимо и у име човека. Јер често говорим: ми до Бога долазимо кроз човека. И до човека долазимо преко Бога. Дакле, тако смо и ми потребни Богу. Али треба да схватимо да је нама потребан Бог. Без Бога нема живота. Нема живота, верујте, ни у овоме ни у ономе свету“, поучио нас је Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски г. Јован на Светој архијејрејској литургији у Белошевцу.

Дакле, браћо и сестре, зато је храм место за богослужење место да се сабирамо. Ми овде данас служимо Литургију, са нама саслужују и анђели и небо и земља. Зато треба када уђемо у храм браћо и сестре а посебно на Литургију, да оставимо своје земљске бриге да чујемо реч Божју која освећује наша осећања. Човек који је расејан и који мисли на нешто друго он је располућен човек. Да чувамо сабирни ум када дођемо у храм и ако чувамо тај ум онда ми стално чезнемо за Богом, Бог нас никад неће оставити, само ако ми не оставимо Бога.Неко ће рећи ја нећу да оставим Бога, али ако ти не радиш на спасење себе или другога ти си већ оставио Бога, заборавио си на Бога. Ми који смо у Цркви и који смо крштени ми смо сви призвани на ту светлост, Бог просвећује сваког човека који долази у овај свет. Зато да водимо рачуна да не навучемо на себе таму. Замућено око не види чисто, а камоли духовно око. Ако ум свој прикујеш за ствари овога света онда си угасио тај духовни вид. Шта нам вреди од лепоте овога света ако смо лишени вида. Осветљујмо ум, душу и тежимо свом Прволику а то је Господ Исус Христос, поучио нас је наш Митрополит г. Јован на Светој архијерејској литургији у Станову.

„Браћо и сестре, слушајући поруке Светог Апостола Павла у малопре прочитаном Апостолу, имам утисак као да Свети Апостол Павле живи у овом нашем времену, као да је сагледао ово време у коме не само ми као народ српски живимо, него у глобалу, како живи род људски. И заиста он нам саветује, као да је очевидац, он нам саветује, он нам говори како да ојачамо, како да се одржимо у искушењима, у невољама које нас налазе, а њих је било одувек, одавек је било искушења, невоља, само је питање у каквом је стању народ у односу на веру. Да ли је заиста онај тврдој вери, какав је био хришћански свет у почетку, па и касније, или смо ми у свему попустили, тако да кажем, па и у самој вери, а када се попусти у вери, онда се у свему попусти, онда се попусти, браћо и сестре, у молитви, онда се попусти у подвигу, онда се попусти у живљењу по Еванђељу и живљењу у врлинама“, речи су Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована изговорене у манастиру Пиносава, на Светој архијрејској литургији.

„Свети Апостол Павле, у мало пре прочитаном Апостолу, даје нам такве дивне савете, даје нам такво дивне поуке и каже да моли вас као своју децу и преклиње вас да се владате достојно Бога који вас призва у своје Царство Небеско. Заиста бити човек, то је огромно достојанство. Али који човек? Божији човек. Онај човек који носи Бога у себи, који живи са Богом, а онај који носи Бога у себи, он носи све оно што је божанско, “ рекао је између осталог Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски г. Јован на Светој архијерејској литургији у Старој цркви 13. новембра ове године.