Članaka u kategoriji Цариград Мегалополис

ЦАРИГРАД МЕГАЛОПОЛИС – Запис проф. др Радивоја Радића о азилу пред олтаром

У данашњем издању, враћамо се белешкама проф. др Радивоја Радића о животу у Византији. Уз причу о азилу пред олтаром, говоримо и о судњем дану Царства

.

ЦАРИГРАД МЕГАЛОПОЛИС- седмо издање

У данашњем издању преносимо вам причу проф. др-а Радивоја Радића о Цариградском универзитету основаном Декретом цара Теодосија 425. године, много пре Болоњског. Званични језик био је грчки, али је коришћен и латински

ЦАРИГРАД МЕГАЛОПОЛИС – шесто издање

У данашњем издању, преносимо Вам како је о улози дема у Цариграду писао проф. др Радивој Радић, а између осталог је забележио: „Јован Златоусти, који је на размеђу 4. и 5. века био цариградски патријарх (398-404) са извесним прекором говори о страсти својих суграђана према коњичким тркама и таквој врсти јавног окупљања. Он истиче да се тада цео град пресели на тркалиште, док куће и тргови сасвим опусте. У томе их не могу спречити ни немаштина, ни помањкање слободног времена, ни телесна слабост, ни бол у ногама. О аспостолима и пророцима не знају ништа, додаје чувени богослов и беседник, а о коњима и јахачима расправљају не лошије од софиста…“

Од истог аутора, преносимо причу О двема арабљанским опсадама Цариграда. Повод за то, дат је на самом почетку поменутог текста: „Премда су Турци срушили Византију, највећи такмац и непријатељ Царства током његовог хиљадугодишњег постојања били су заправо Арабљани. Нећемо погрешити уколико кажемо да за све време постојања Византије ниједан народ није играо тако велику улогу у њеној историји као становници Арабије. Они су ударили на темеље Византије, снажно их уздрмали и у најмање два маха непосредно угрозили сам опстанак универзалне империје.“

На самом крају данашњег издања, о Цариграду као мегалополису, његовој ширини и границама, сазнајемо упознавањем са Библиотеком Фотија Цариградског, кроз текст ђакона Ненада Идризовића.

ЦАРИГРАД МЕГАЛОПОЛИС- Пето издање

„Јединственост Свете Софије добија пуну снагу и смисао када се у ову гигантску грађевину уђе – тек онда постаје у потпуности јасан архитектонски и грађевински геније њених ствараоца. Још од византијских времена она је често називана само Велика Црква. „Лавиринти Свете Софије“ су тема која се често среће у византијским текстовима и описима ове грађевине, чиме је само допуњаван мистични сјај средишта света који је Света Софија имала у византијско и османско време – и који, очигледно, није никад изгубила…Док је сјај мозаика Свете Софије јединствен и немерљив, беда политике остаје на свом уобичајено ниском нивоу.“
Влада Станковић

У данашњем издању, враћамо се разговору са професором др Радивојем Радићем, много пута цитираном у овој емисији, те догађају који је иницирао преиспитивање нашег познавања Цариграда и свега онога чији је био симбол, те полемишемо о промени ишчитавања Цариграда као симбола кроз историју и о томе о каквим променама у друштву које их врши те промене сведоче.

ЦАРИГРАД МЕГАЛОПОЛИС – Цариград у школском програму

У трећем издању емисије „Цариград мегалополис“, са Ненадом Цветковићем, професором историје у Првој крагујевачкој гимназији, говоримо о томе колико је историја Источног римског царства блиска средњошколцима, који период Ромејског царства најрадије изучавају, колико је наставних јединица посвећено Византији, да ли према овој култури и њеној историји гајимо романтичарски однос, или отклон, те какав је однос царства и престонице- Цариграда.

Емисије

Prodajni centar