Članaka u kategoriji Вести

ЈЕСЕЊА ПРОГРАМСКА ШЕМА

Од 1. септембра, раније него што то обично раде остали медији, стартује нова програмска шема Радија Златоусти. Након два месеца летњег „распуста“ полазимо у нову сезону. Најпре да најавимо три нове емисије које ће од сада бити на програму Радија. То су емисије ВЕРОНАУКА ОН-ЛАЈН, уторком од 17 сати, ПУТОКАЗИ ЈАСЕНОВЦА – емисија суфинансирана средствима Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама, средом у 13 сати и емисија ЦАРИГРАД-МЕГАЛОПОЛИС, четвртком у 13 сати. Враћамо и неке емисије које сте имали прилике раније да слушате. То су емисије РАДИО ПОЗОРНИЦА – суботом од 11 сати у сарадњи са Књажевско-српским театром, ЖИВОТ С КРИЛИМА, суботом од 13 сати, ОРТОДОКС КУЛТ – емисија о кутури, недељом од 12,30. Од 15. септембра са Јеленом Максимовић поново шетате корзоом у емисији КОРЗО. Настављамо сарадњу са јерејем Борисом Милосављевићем, рековачким парохом на емисији ПРАВОСЛАВНО ЈУТРО, са колегиницом Сањом Лубардић на емисији КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКА ХРОНИКА и са Александром Губашем на емисији ДАН ПОСЛЕ. Наравно, и даље ћемо сваког радног дана преузимати и емисију АГРОДАН. У нашем молитвеном програму осим оних уобичајених молитви можете послушати и МОЛЕБНИ КАНОН ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ, петком у 18 сати (после вести), АКАТИСТ ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ, субота у 20 сати и АКАТИСТ ГОСПОДУ ИСУСУ ХРИСТУ, недељом у 10 сати. Целу програмску шему можете погледати у рубрици Програмска шема.

УПОКОЈИО СЕ У ГОСПОДУ СХИАРХИМАНДРИТ ЈОВАН (МАРИЧИЋ)

Упокојио се у Господу велики и добри старац, схиархимандрит Јован (Маричић), старешина Манастира Тресије. Нека му Господ дарује вечни помен и Царство Небеско!
Заупокојена Литургија почиње сутра, 8. августа 2020. године, у 9 часова, а опело у 15 часова у манастиру Тресје (космајско намесништво).

Са светима упокој Христе, душу слуге Твога, где нема болести ни жалости, ни уздисања, но где је живот бесконачни.

Животопис Схиархимандрита Јована (Маричића)
Схиархимандрит Јован (Маричић), старешина Манастира Тресије, рођен је 1929. године у Неменикућу.
Рођен је од мајке Борике и оца Ђорђа Маричића и био је јединац у родитеља.
По рођењу је добио име Владислав и носио га је до свог монашења 5. маја 1956. године.
Од десете године старости се одликовао хришћанским животом. Још као дете је практиковао редовно читање Светог Писма и молитава, као и похађање богослужења.
Руком Блаженопочившег Епископа шумадијског Господина Валеријана је посвећен у чин јерођакона 1957. године, а у чин јеромонаха 1972. године.
Достојанствима Игумана (1986) и Архимандрита (1996) бива удостојен од Блаженопочившег Епископа шумадијског Господина Саве.
Високи чин Схиархимандрита је прихватио од руке Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована 2008. године.
Схиархимандрит Јован је био велики обновитељ и украситељ Манастира Тресије. Све време свога искушеничког и монашког живљења је провео у манастиру Светих Архангела – Тресије.

ИН МЕМОРИАМ: СВЕШТЕНИК САВО. М АРСЕНИЈЕВИЋ

После краће и тешке болести упокојио се у Господу недавно пензионисани Архијерејски намесник лепенички и левачки прота Саво М. Арсенијевић.
Рођен је 31. јула 1954. године у Гунцатима у свештеничкој породици, од оца Миодрага и мајке Вукосаве, рођ. Богичевић. Основну школу учио је у Гунцатима, Книћу и Мрчајевцима. У периоду од 1969. до 1974. године завршава Призренску богословију. После одслужења војног рока 1976. године прелази у Шумадијску епархију и жени се Мирјаном, кћерком свештеника Лазара Јагличића. Исте године, 5. Јуна рукоположен је у чин ђакона, а 6. јуна у чин свештеника и постављен је за пароха другог забојничког, са црквама у Рогојевцу, манастиру Драчи и манастиру Прекопеча.
Епископ шумадијски Сава га поставља за пароха петог при Старој цркви, а опслужује и доњосабаначку парохију. На овој парохији остаје до 1. децембра 1955. године када одлази у Канаду са породицом. Ангажовао се око обнове цркве Свете Петке у Рогојевцу, доградње звонаре, када је организовао величанствену прославу. Овде је урадио темељ за будући црквенопарохијски дом. Дао је значајан допринос у градњи храма Светог Лазара у Белошевцу од 1992. до 1995. године, храма Часног крста у порти Старе цркве 1994. и 1995. и обнови храма Светог Георгија на Липару и црквене куће 1993-1995. У времену од 1992-1994. обављао је дужност благајника ЦО у Крагујевцу.
У Канади је постављен за пароха другог у Ванкуверу и опслужује мисионарску парохију у Келони. Постављен је за старешину храма у Ванкуверу где обнавља црквени живот у овој провинцији међу 30.000 Срба. Обнавља цркву, купује плац за нови храм, оснива библиотеку, покреће часопис Гласник, поставља Веб страницу чији је уредник до 2006. године. У мисиионарској парохији организује народ и купују црквено имање, подижу капелу Светог пророа Илије која је освећена 2003. године. Оформио је коло српских сестара „Жене мироноснице“ и фолклорну групу „Јелече“. У фебруару 1999. одликован је чином протојереја.
Године 2006. враћа се у Крагујевац и 17. априла прима парохију Трећу при Старој цркви где остаје до пензије ове 2020. године. Дана 2. октобра постављен је за Архијерејског намесника Лепеничког, а 2008. за в. д. Архијерејског намесника Левачког. Има две кћерке Анђелију и Ивану које су стекле универзитетске дипломе на универзитетима Британске Колумбије и Северне Америке. Одликован је напрсним Крстом на дан своје храмовне славе 21. новембра 2007. године. Орденом Светог Симеона Мироточивог одликован је 25. јула 2013.
Уређивао је израду више споменица и монографија, 1998. године Споменицу Светог Саве у Ванкуверу, Канада; 2009. године Споменицу Епархије шумадијске; 2013. године Споменицу епископа шумадијског Јована поводом 20 година епископске службе, 2016. године Споменицу Епископа шумадијског Валеријана поводом 40 година од упокојења, 2018. Споменицу Два века старе цркве у Крагујевцу, која је добила признање као издавачки подухват године, а припремао је и Споменицу блаженопочившем епископу Сави.

РАНГИРАНИ ПРОЈЕКТИ ВЕРСКИХ ЗАЈЕДНИЦА КОЈИ ЋЕ ДОБИТИ ПОДРШКУ ГРАДА

Комисија за оцењивање и селекцију пројеката по Јавном конкурсу за расподелу средстава удружењима/организацијама за реализацију пројеката црквених заједница и црквених организација на територији града Крагујевца у 2020. години утврдила је ПРЕЛИМИНАРНУ Листу вредновања и рангирања пројеката пријављених на Јавни конкурс за расподелу средстава удружењима/организацијама за реализацију пројеката црквених заједница и црквених организација на територији града Крагујевца у 2020. години.
Први на листи је Манастир Светог Великомученика Георгија Липар Српске православне епархије шумадијске и њихов пројекат Водоснабдевање манастира Липар – израда истражено-експлатационог бунара 85,67
Следе:
– Богословија „Светог Јована Златоустог“ Крагујевац Унапређење рада Богословије „Свети Јован Златоусти“ 85,67
– Епархија шумадијска-Црквена општина крагујевачка Реконструкција дела ограде 84,67
– СПЦ Православна Епархија шумадијска-Црквена општина ђуриселско-драгобраћка при храму Вазнесења Господњег Завршетак радова на изградњи Црквене сале, кухиње и канцеларије за потребе Храма Вазнесења Господњег у Ђуриселу 83,67
– СПЦ Православна Епархија шумадијска-Црквена општина илићевска при храму Светог апостола Томе у Илићеву Завршетак радова на изградњи палионице свећа ЦО Илићево 81,67
– Хришћанска адвентистичка црква Санација крова верског објекта Хришћанске адвентистичке цркве у Карађорђевој 25, Крагујевац 79,67

УПОКОЈИО СЕ У ГОСПОДУ О. НИКОЛАЈ, ИГУМАН МАНАСТИРА САРИНАЦ

У смирај дана светог апостола Акиле и Владимира Кијевског, 27. јула 2020. године, упокојио се у Господу високопреподобни протосинђел Николај, игуман Световазнесенског манастира Саринац у Великим Пчелицама.

Отац Николај, у свету Милан Младеновић, рођен је у Београду 16. јуна 1972. године од благочестивих родитеља Стевана и Десанке. У родном граду завршио је основно образовање, као и гимназију. Затим одлази на Економски факултет, који похађа три године. Као надарен младић се уписује се и на факултет Примењених уметности у Београду, смер; конзерватор-рестауратор зидног сликарства, који завршава у року са завидним успехом.

Након окончаног школовања, запослио се у Републичком Заводу за Заштиту Споменика Културе. Са екипом најбољих стручњака у тој области радио је на рестаурацији фресака у манастирима Хиландару, Студеници и Јашуњи код Лесковца. Упоредо је обављао дужност професора Уметничке школе у Краљеву, предмет: конзервација и рестаурација.

Додир са историјом, уметношћу и духовношћу манастира у којима је радио оставили су на младог оца Николаја тако снажан утисак да он убрзо доноси непоколебиву одлуку, напушта блиставу каријеру и одлази у манастир светога Николе у Епархији врањској са намером да сав свој живот посвети Богу. Након проведеног искушеничког стажа, 2011. године прима монашки постриг са именом Николај, у част светог златоуста Николаја Жичког и Охридског. Убрзо затим бива посвећен руком Епископа врањског у чин јеромонаха, и као такав прима управу над лавром светог Прохора Пчињског. На том положају бива удостојен и протосинђелског звања 2013. године.

Средином наредне године, по личној молби, добија канонски отпуст за Епархију шумадијску, и по одлуци надлежног архијереја бива постављен за настојатеља манастира Саринац, где се налазио све до упокојења. Као узоран монах назначен је за исповедника свештенства намесништва опленачог и младеновачког.

Свој дар за уметност отац Николај наставио је да негује и у манастиру живопишући сводове шумадијских храмова као и свете иконе које красе домове многих верника. Поред многобројних личних врлина, оно што је посебно красило лик оца Николаја јесте истинско смирење и ненаметљивост. Тих и благе нарави било је омиљен од стране верника и поклоника који су походили левачке манастире. По својој природи ћутљив и повучен аутентичније је својом појавом неголи речима сведочио узвишеност свога позива. Као такав остаће упамћен у срцима свих нас који смо имали ту привилегију да га сусрећемо и боравимо у његовој близини.

Заупокојена Литургија и монашко опело над оцем Николајем одслужени су у уторак 27. јула у манастиру Саринцу у присуству монаштва из оближњих манастира и мањег броја верног народа. Отац Николај сахрањен је тихо, баш као што је и живео, на новом монашком гробљу манастира Саринац где ће почивати чекајући Васкрсење мртвих и трубе Судњега Дана. И на овај начин се испунила стара отачка изрека која гласи: “гроб монаха темељ је манастиру”.

У блаженом уснућу вечни покој подај Господе уснулом и верном ти слуги протосинђелу Николају и учини му стан души у наручју Твоме и међу нама вечан помен!

Јеромонах Серафим денковачк

11 година РАДИЈА ЗЛАТОУСТИ

Пре 11 година, на велики хришћански празник Светих апостола Петра и Павла, у 12 сати, јереј Марко Вуксановић, парох храма Светог Димтирја у Вашаришту (тада само свршени студент) први пут вам се обратио са таласа 90, 5 мегахерца епархијског Радија Златоусти. Две године пре тога Његово преосвештенство епископ шумадијски г. Јован дао је свој очински благослов да се почне са припремама оснивања првог црквеног радија у Крагујевцу и Шумадији, који ће унапредити мисионарску, информативну делатност Српске православне епархије шумадијске и Српске православне цркве, уопште.
Најважнији задатак и заправо једини прави уређивачки концепт Радија Златоусти јесте ширити јеванђелску Реч, ширити Истину, показивати Пут, водити слушаоце ка једином Животу, а све то је сабрано у Господу Исусу Христу, бити као његови апостоли, почев од Дванаесторице, па до свих осталих који и данас преносе јеванђељску радост у напаћеном свету.
Такође, нисмо одустајали ни од намере да будемо медиј заједнице, да служимо Крагујевчанима, Србији, Европи, свету у остваривању здравог, културног, племенитог, толерантог друштва које брине о рањивим групама. Странпутица данас има много, раскрсница на којима треба изабрати прави смер, такође, а Радио Златоусти се трудио да буде добар пример. Од почетка наше мисије у медијском етру, борили смо се и за професионално новинарство које сведочи чињенице, без манипулација.
Господе, ми смо „отворили своја уста“ и надамо се да ширимо славу твоју.
Свим нашим слушаоцима честитамо наступајући апостолски празник и позивамо их да остану уз таласе нашег радија.

САОПШТЕЊЕ ЕПИСКОПА ШУМАДИЈСКОГ Г. ЈОВАНА ПОВОДОМ ХАПШЕЊА ЕПИСКОПА ЈОАНИКИЈА И ЊЕГОВИХ СЕДАМ СВЕШТЕНИКА БУДИМЉАНСКО-НИКШИЋКЕ ЕПАРХИЈЕ

У овом Пасхалном периоду када васцели Православни народ прославља највећи и најрадоснији Празник Васкрсења Христовог, догађаја када је живот победио смрт, истина – неистину, правда – неправду, и у такој радости Епархија шумадијска на челу са својим Епископом, свештенством, монаштвом, примили су са великим болом и тугом, вест да је црногорска полиција лишила слободе Првојерарха будимљанско – никшићке Епархије Господина Јоаникија и његових седам свештеника, који су часно, поштено и хришћански вршили дело Божије, то јест узносили молитву Богу и Светом Василију Острошком, те баш на тај дан, са незаконитим хапшењем, нанели бол не само Епископу, свештенству, монаштву и верном народу Епархије будимљанско – никшићке, већ пуноћи Српске Православне Цркве и целом Православљу.

Сада када смо, надамо се, на крају ове пандемије вируса COVID-19, властодршци Црне Горе желе по цену живота, са оваквим поступцима, да унесу “вирус Корону” Српској Православној Цркви и њеном православном народу. Ми верујемо Богу и узносимо Му молитве, као и Светом Василију Острошком, да просветли разум, свима онима који објављују рат Цркви, а знамо да ко год је ратовао против Цркве, рат није добио. Ово кажемо, јер Црква није људска творевина, Петрова, Маркова…, већ Христова, па као таква је била и биће победник.

Владику Јоаникија познајемо више од три деценије и за то смо Богу благодарни, што је Владика Јоаникије цели свој живот био Христов и Христос његов. Стога осећамо потребу да му изразимо подршку и састрадалну братску љубав. Владика Јоаникије је духовни горостас и зато верујемо, да му ниједна власт не може ништа наудити, нити га савити, нити поломити. Зато позивамо званичнике Црне Горе да својим поступцима не продубљују и онако сложену ситуацију у Црној Гори. Сада је сва одговорност искључиво пребачена на црногорску политичку власт, а по Нашем скромном мишљењу, не треба им никаква посебна мудрост, већ да се угледају на Владику Јоаникија, који је својим поступцима показао да не прави никакву разлику међу људима, већ да са истом љубављу брине, како о својој пастви, тако и о животима својих прогонитеља и њихових ближњих.

Молимо надлежне у Црној Гори, ако ништа друго, да покажу људско достојанство и пусте из притвора Епископа Јоаникија и са Њим заточених његових седам свештеника. У исто време, молимо се Богу и Светом Василију Острошком да укрепе Епископа Јоаникија и његово свештенство, да хришћански издрже и као такви биће победници. Као што после Голготе долази Вакрсење, тако верујемо да ће и после овога страдања Српске Православне Цркве у Црној Гори, молитвама њених угодника, доћи и њено Васкрсење.

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ СИНОДА

Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве најоштрије осуђује најновији прогон Српске Православне Цркве у Црној Гори и синоћње хапшење Преосвећеног Епископа будимљанско-никшићког г. Јоаникија и седморице свештеника од стране црногорске власти која, под лажним изговором борбе са коронавирусом, користи прилику за обрачун са Српском Православном Црквом и њеним верним народом.
Свети Архијерејски Синод апелује на власт у Црној Гори да прекине са прогоном Цркве и да коначно почне да се понаша у складу са цивилизацијским нормама, по којима је слободно исповедање вере једно од најважнијих права сваког појединца.
Истовремено, Свети Архијерејски Синод изражава велику забринутост због заоштравања ситуације у Црној Гори и нада се да ће српски народ, као и до сада, поступати мирно и да неће одговарати на провокације власти, која, очигледно, жели сукоб, како би за исти оптужила Српску Православну Цркву и њене вернике.
Свакоме ко је разуман и добронамеран јасно је да у овим тренуцима треба сачувати присебност и разборитост, а пре свега треба се молити Богу да у Црној Гори завлада мир и да недужни Преосвећени владика Јоаникије са својим свештеницима буде одмах пуштен из притвора.
Свети Архијерејски Синод
Српске Православне Цркве

Емисије

Prodajni centar