Категорија: Изазови историје

Мр Жељко Шарић промишљао је однос Холокауста и теологије на недавном скупу у Крагујевцу. Он је и уредник зборника „Холокауст и теологија“ који се прошле године појавио након Конференције у Бања Луци на исту тему.

Др Драгана Стојановић са Института за медије и комуникацију у Београду и из Шоа лаба Лабараторије за изучавање Холокауста Института за философију и друштвену теорију у Београду говорила је недавно у Спомен парку на тему : „Постхолокаустовска читања у јеврејској мисли: траума вера и континуитет.“

Говорећи на скупу „Геноцид и теологија“ одржаном у Спомен парку „Крагујевачки октобар“ 29. јануара 2024. године јереј др Саша Антонијевић је део излагања посветио неким проблемима који произлазе из поверења човека у Бога са једне стране и са друге стране чињенице да се десио Холокауст.

На недавном скупу одржаном у Спомен парку „Крагујевачки октобар“ под називом „Холокауст и теологија“ један од излагача био је и јереј др Саша Антонијевић. Он је говорио о сусрету православне цркве и Холокауста, кроз примере Бугарске, Грчке, Румунске и Руске православне цркве.

Шести пут по реду организовано је у Спомен парку суочавање са наслеђем фашизма и Холокауста. Овога пута то је било из угла односа Холокауста и теологије. Холокауст је отворио многа питања и сумње у постојање Бога који га је допустио. У данашњој емисији слушамо промишљања јереја Владана Костадиновића на ову тему.

Из штампе је управо изашла књига историчара Борише Радовановића „Историја Крагујевца 1944 – 1991” која је логичан наставак његовог претходног дела „Историја Крагујевца” која је пратила развој нашег града од његових настанака до почетка Другог светског рата. У овој послератној историји Крагујевца од ослобођења до распада Југославије као на длану је приказано (и научно аргументовано) пола века нашег града.
У нашој, васкршњој емисији „Изазови историје” гост, аутор књиге Бориша Радовановић, присећа се времена када се историјски извори и грађа о Крагујевцу нису изучавали и због чега.
Његова нова књига која се наслања на нека ранија дела, од монографије „Стари Крагујевац”, „Крагујевац у Првом српском устанку”, „Парламентарна историја Србије у 19. веку” или „Кафане старог Крагујевца”. Књига је јединствена јер ни један други град у Србији нема систематизовану своју послератну историографију. Радовановић је овај период поделио на два дела: од 1944. до 1963. године и од 1963. до 1991. године а чућете и због чега. Књига обрађује све сегменте историје града од политике, преко привреде као најважније области, здравства, просвете, културе, спорта…

Христос се роди – ваистину се роди!

Прича о проти Живану Маринковићу је и историографија једног од најтежих периода наше цркве, пре, за време и после Другог светског рата. Ипак, то доба изродило је по оцу Саши Антонијевићу, пароху бресничког храма, неке од најзначајнијих личности и духовника наше свете цркве.
Прота Живан Маринковић је један од њих. Дугогодишњи ректор Богословије у Призрену, отац Живан Маринковић је водио ову школу, у његово време богословско-учитељску у тешким и турбулентним временима, пре почетка Другог светског рата и годинама распада Краљевине Југославије, за време окупације и у послератним комунистичким временима.
Рођен у Пајазитову, преминуо је у Крагујевцу а сву своју имовину и кућу у нашем граду завештао је цркви.
Како каже отац Саша прота Живан Маринковић сав свој живот посветио је цркви и свом народу. Образован у Паризу и једно време вероучитељ у Београду свештеник Живан Маринковић, пуно је писао и објављивао и преводио и то не само за црквену и богословску публицистику. Протонамесник Саша Антонијевић, парох у Храму Светог Јоаникија Девичког у Бресници приљежан је историчар цркве и црквених збивања и објавио је више историографских радова о историјату наше цркве и Епархије шумадијске. Његов рад о проти Живану Маринковићу објављен је 2019. године приликом прослављања стогодишњице Храма Свете петке у Лапову, тако да је тема наше данашње емисије „Изазови историје” не само животпис проте Живана Маринковића, већ и прича о патријарху Димитрију Павловићу, као и историјат лаповске цркве и призренске Богословије чију је библиотеку и ризницу за време окупације у Другом светском рату сачувао баш отац Живан Маринковић.

„Стање и домети међурелигијског дијалога“ назив је предавања које је одржано у Духовном центру Богословије „Свети Јован Златоусти“, а одржао га је проф. др Дарко Танасковић, српски исламолог, лингвиста, универзитетски професор, дипломата.
Данас вам преносимо други део овог предавања.