Članaka u kategoriji Крагујевачка хрестоматија

КРАГУЈЕВАЧКА ХРЕСТОМАТИЈА – „Од престонице до индустријског центра Србије – Крагујевац средином 19. века” (Трећа емисија)

У оквиру Октобарских свечаности града Крагујевца, Центар за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу у сарадњи са Историјским институтом из Београда средином октобра организован је округли сто на тему „Од престонице до индустријског центра Србије – Крагујевац средином 19. века”.
Намера Центра је била да се овим скупом научни фокус усмери на историју Крагујевца у својеврсном раздобљу транзиције до које је дошло у другој половини 19. века, а која је недовољно истражена тема, уз наду да ће се у наредним скуповима обрађивати различити историјски периоди Крагујевца, што ће се допринети не само бољем познавању историје града, већ и Србије у 19. веку.
У три емисије КГ хрестоматије, од којих је ово трећа и завршна у овом циклусу, пренећемо вам делове излагања наших угледних историчара, учесника овог скупа на ову тему.

Историчарка из крагујевачког Народног музеја Бојана Топаловић излагала је на тему „Народне скупштине у Крагујевцу за време друге владавине Милоша и Михаила Обреновића”, скуп је настављен излагањем историчара из Јагодине Нинослава Станојловића, мајстора у представљању историјских минијатура на тему „Стеван Јовановић (1853 – 1876) један заборављени Крагујевчанин” и завршен излагањем историчара Александра Марушича директора Музеја Рудничко-таковског краја из Горњег Милановца на тему „Горња Црнућа – прва престоница Милошеве Србије”.

КГ ХРЕСТОМАТИЈА – „Од престонице до индустријског центра Србије – Крагујевац средином 19. века” (Друга емисија)

У оквиру Октобарских свечаности града Крагујевца, Центар за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу у сарадњи са Историјским институтом из Београда средином октобра је организован округли сто на тему „Од престонице до индустријског центра Србије – Крагујевац средином 19. века”.
Намера Центра је била да се овим скупом научни фокус усмери на историју Крагујевца у својеврсном раздобљу транзиције до које је дошло у другој половини 19. века, а која је недовољно истражена тема, уз наду да ће се у наредним скуповима обрађивати различити историјски периоди Крагујевца, што ће се допринети не само бољем познавању историје града, већ и Србије у 19. веку.
У три емисије КГ хрестоматије, од којих је ово друга у циклусу, пренећемо вам делове излагања наших угледних историчара, учесника овог скупа на ову тему.

Мастер архивистике Предраг Илић, историчар из Историјског архива Шумадије у Крагујевцу излагао је на тему „Еснаф абаџијски у Крагујевцу од 1831. до 1910. године”. Скуп је настављен излагањем етнолога антрополога Ненада Карамијалковића из Музеја „21. октобар” на тему „Породица Фиала и зачеци модерне индустрије коже у Крагујевцу”. Историчар др Радомир Ј. Поповић са Историјског института у Београду казивао је о „Крагујевачкој народној скупштини 1846. године”.

КГ ХРЕСТОМАТИЈА – „Од престонице до индустријског центра Србије – Крагујевац средином 19. века” (Прва емсија)

У оквиру Октобарских свечаности града Крагујевца, Центар за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу у сарадњи са Историјским институтом из Београда средином октобра је организовао округли сто на тему „Од престонице до индустријског центра Србије – Крагујевац средином 19. века”.
Намера Центра је била да се овим скупом научни фокус усмери на историју Крагујевца у својеврсном раздобљу транзиције до које је дошло у другој половини 19. века, а која је недовољно истражена тема, уз наду да ће се у наредним скуповима обрађивати различити историјски периоди Крагујевца, што ће се допринети не само бољем познавању историје града, већ и Србије у 19. веку.
У наредне три емисије КГ хрестоматије пренећемо вам делове излагања наших угледних историчара, учесника овог скупа на ову тему.

Скуп је после поздравних говора започео излагањем архитекте др Злате Вуксановић Мацуре са Географског института „Јован Цвијић” при САНУ на тему „Урбана матрица Крагујевца средином 19. века”.
Скуп је настављен излагањем др Александре Вулетић са Историјског института у Београду на тему „Формирање водећег друштвеног слоја у крагујевачкој чаршији и вароши”.
О „Утицају привредног законодавства на развој индустрије у Крагујевцу у другој половини 19. века” говорила је др Јелена Рафаиловић са Филозофског факултета у Београду.

КРАГУЈЕВАЧКА ХРЕСТОМАТИЈА – Научни скуп о Јовану Ристићу (Трећа емсија)

У трећој емсији „Крагујевачке хрестоматије” посвећене научном скупу о Јовану Ристићу, одржаном крајем пролог месеца у Старој скупштини а поводом 140. годишњице од Берлинског конгреса и 190. годишњице Ристићевог рођења говоре: доц. др Дејан Антић „Погледи на Бугарску егзархију у српски народ у Јужној Старој Србији и Македонији у другој половини 19. века”, МА Јелена Радосављевић са Балканолошког института САНУ у Београду „Митрополит Бугарске егзархије у кнежевини Србији 1878. године”, др Урош Шешум са београдског Филозовског факултета „Српске школе и учитељи у Старој србији у Великој источној кризи” и МА Предраг Илић из Историјског архива Шумадије у Крагујевцу на тему „Крагујевачки округ у периоду од 1876-1880. године у светлу статистике”.

КРАГУЈЕВАЧКА ХРЕСТОМАТИЈА – Научни скуп о Јовану Ристићу (Друга емисија)

У другој (од три) емисије „Крагујевачке хрестоматије”, настављамо излагањима учесника на научном скупу, који је крајем прошлог месеца одржан у Старој скупштини поводом 140 година од проглашења независности Србије на Берлиинском конгресу 1878. године и 190. годишњици рођења познатог дипломате Јована Ристића, рођеног у нашем граду. У данашњој емисији „Хрестоматије” у чућете излагања: мастер историчара Данијела Радовића са београдског Филозофског факултета на тему „Јован Ристић у Крагујевцу од сиромашног ђака до државника”, др Александре Новаков, стручне сараднице Лексикографског одељења Матице Српске из Новог Сада на тему „Утицај Јована Ристића на српске просветне прилике у Отоманском царству 1868 – 1878.”, проф. др Славише Недељковића са нишког Филозофског факултета који је излагао о „Средишним областима Старе Србије у првим годинама након завршетка Велике источне кризе (1878 – 1885)” и Вукоте Вукотића из Државног архива Црне Горе са Цетиња који је говорио о „Црној Гори у Великој источној кризи”.

КРАГУЈЕВАЧКА ХРЕСТОМАТИЈА – Научни скуп о Јовану Ристићу (Прва емисија)

У три емисије „Крагујевачке хрестоматије”, до Нове године у суботњем термину од 13 сати говорићемо о научном скупу, који је крајем прошлог месеца одржан у Старој скупштини поводом 140 година од проглашења независности Србије на Берлинском конгресу 1878. године и 190. годишњици рођења познатог дипломате Јована Ристића, рођеног у нашем граду. У данашњој, првој емсији „Хрестоматије” у првом делу чућете краћи поздравни говор Славице Јагличић, директорке Историјског архива који је скуп уз подршку града и организовао, изјавау историчара Предрага Илића, испред организатора који је представио учеснике скупа и уводно слово проф. др Сузане Рајић, историчарке са Филозофског факултета у Београду, шефа Катедре за националну историју и председнице Радног председништва скупа.
У другом делу емсији имаћете прилику да послушате излагања доц. др Данка Леовца са Филозофског факултетета у Београду на тему „Ка независности? Последња година спољне политике кнеза Михаила”, проф. др Сузане Рајић „Ратне тековине Србије на Берлинском конгресу” и проф. др Дејама Микавице са новоисадског Филозовског факултета „Пречански Срби и државна независност Србије”.

НОВОГОДИШЊА ХРЕСТОМАТИЈА – Година 2018. – година јубилеја

Старији слушаоци сећају се афоризма: „Да године код нас могу бити кишне или сушне, али су у сваком случају историјске”. Но, шалу на страну, година пред нама 2018., заиста је година важних и значајних јубилеја, како у самом нашем граду – Крагујевцу (два века од проглашења Милошеве престонице), Србији али и Европи и свету. У нашој „Новогодишњој хрестоматији” (историјској читанци), послушајте шта ћемо значајно обележити и чију 50., стогодишњицу, али и век и по, два или чак три столећа од значајних дешавања у нас и у свету.

КРАГУЈЕВАЧКА ХРЕСТОМАТИЈА – Казне и апс за гимназијалце и лицејце

У данашњој емисији „Крагујевачке хрестоматије” – историјске читанке нашег града говоримо о казнама које су се примењивале за ученике (али, и за професоре) у крагујевачкој Гимназији и Лицеју у доба Милошеве престонице. И ову емисију „Хрестоматије” реализујемо помоћу грађе коју је сакупио и објавио професор Милен Ђ. Милићевић у Споменци мушке Гимназије у Крагујевцу 1933. године поводом стогодишњице ове школе. Ово је последња емисија „КГ хрестоматије” у овој сезони, пре преласка на Летњу програмску шему Радија „Златоусти” од 1. јула ове године.

Емисије

Prodajni centar