Članaka u kategoriji Крагујевачка хрестоматија

КРАГУЈЕВАЧКА ХРЕСТОМАТИЈА – Изучавање науке хришћанске и осталих у крагујевачкој Гимназији

У данашњој емисији „Крагујевачке хрестоматије” говоримо о томе како се на почецима рада крагујевачке Гимназије, у доба Милошеве престонице у овој школи изучавала „наука хришћанска” али и остале науке и „вештине” попут певања и цртања.
И данашњу „Хрестоматију” – историјску читанку нашег града реализујемо по грађи коју је сакупио о објавио Милен М. Николић, професор Гимназије 1933. године у својој „Споменици” поводом стогодишњице ове школе.

КРАГУЈЕВАЧКА ХРЕСТОМАТИЈА – „сељакање” Гиманзије по Крагујевцу

У данашњој емисији „Крагујевачке хрестоматије” – историјске читанке нашег града говоримо о томе како се све и колико пута селила Гимназија од како је 1833. године Велика школа из Београда „пресељена” у Крагујевац. И данашњу „КГ хрестоматију” реализујемо по историјској и архивској грађи коју је сакупио и објавио у својој књизи „Споменица мушке гимназије у Крагујевцу” 1933. године професор Милен М. Николић поводом стогодишњице ове школе.

КРАГУЈЕВАЧКА ХРЕСТОМАТИЈА – почеци Гимназије у Крагујевцу

У данашњој емисији „Крагујевачка хрестоматија” настављамо са причом о почецима Гимназије у нашем граду, после пресељења Велике школе из Београда у Крагујевац. И у овој „Хрестоматији” користили смо истроријску грађу коју је сакупио и објавио професор Милен М. Николић у својој „Споменици мушке Гимназије” објављеној 1933. године поводом стогодишњице ове школе.

КРАГУЈЕВАЧКА ХРЕСТОМАТИЈА – Почеци школства у Србији и у Крагујевцу

У данашњој емисији „Крагујевачке хрестоматије” – историјске читанке нашег града говоримо о почецима школства у Србији и ондашњем престоном Крагујевцу. Због чега у Неограду није успела са радом, такозвана Велика школла и како и зашто је премештена у Крагујевац? Који су корени крагујевачке Гиманзије? О свему томе у данашњој „Хрестоматији”, коју, као и претходне из овбог серијала реализујемо по грађи коју је сакупио и објавио професор Милен М. Николић у својој књизи „Споменица мушке гимназије у Крагујевцу” 1933. године поводом стогодишњице ове школе.

КРАГУЈЕВАЧКА ХРЕСТОМАТИИЈА – Почеци позоришног живота у Крагујевцу и Србији

У данашњој емисији „Крагујевачке хрестоматије“ – историјске читанке нашег града говоримо о почецима позоришног живота у Милошевој престоници и самим тим и у Србији. И у данашњој „Хрестоматији“ користили смо грађу коју је сакупио и објавио професор Милен М. Николић у својој књизи „Споменица крагујевачке мушке гимназије“ 1933. године поводом стогодишњице ове школе.

КРАГУЈЕВАЧКА ХРЕСТОМАТИЈА – Ликовни и музички живот престоног Крагујевца

У данашњој емисији „Крагујевачке хремстоматије” – историјске читанке нашег града причамо о почецима развоја ликовног и мзучког живота у тадашњем, престоном Крагујевцу. И данашњу „Хрестоматију” реализовали смо уз помоћ грађе коју је сакупио и објавио у свој књизи „Споменица мушке гимназије” 1933. године професор Милен М. Николић.

КРАГУЈЕВАЧКА ХРЕСТОМАТИЈА – Књажевска књигопечатња или типографија

У данашњој емисји „КГ хрестоматије“ – историјске читанке нашег града говоримо о времену када је Крагујевац, као престони град кнеза Милоша, био културно средиште тадашње Србије. Значајну улогу у томе одиграла је и прва штампарија „Књажевска књигопечатња“ или „типографија“ у којој је велики траг оставио Немац Адолф Берман. И у овој емисји „КГ хрестоматије“ користили смо се грађом коју је прикупио и објавио професор Гимназије Милен М. Николић, 1933. године поводом стогодишњице ове школе.

КРАГУЈЕВАЧКА ХРЕСТОМАТИЈА – Стање у просвети у Милошево доба

У оквиру емисије „Крагујевачка хрестоматија” – историјска читанка нашег града настављамо са серијалом о животу у време када је наш град био престоница кнеза Милоша. У данашњој епизоди „Хрестоматије” имћате прилуку да чујете како су изгледале школске и просветне прилике у време прве владавине Милоша Великог.
И у овој емисији користили смо историјску и историографску грађу коју су оставли страни и домаћи путописци који су пролазили или боравили у Србији у трећој и четвртој деценији 19. века а коју је прикупио и објавио професор крагујевачке Гиманзије Милен М. Николић 1933. године.