Članaka u kategoriji Задужбине Обреновића

ЗАДУЖБИНЕ ОБРЕНОВИЋА – Световне задужбине у Крагујевцу данас

У завршној, десетој емисији серијала „Задужбине Обреновића” коју реализујемо са благословом Његовог преосвештенства Епископа шумадијског господина Јована, данас, по први пут, говоримо о задужбинама које и данас постоје у Крагујевцу и нашој Епархији а нису црквеног, већ световног карактера. О овој теми разговарамо са Бојаном Топаловић, вишим кустосом историчарем нашег Народног музеја која била коаутор Зборника „Обреновићи у музејским збиркама Србије и Европе”, као и пренсимо делове текстова „Повратак Обреновића” Момчила Ђорговића из листа „Данас” и одломак из „Успомена” Филипа Христића (који је одрастао на двору Милошевом у Крагујевцу са његовим синовима Миланом и Михаилом) у издању „Службеног гласника”.
За играни део емисије били су задужени глумци Књажевско-српског театра из Крагујевца: Владан Живковић и Ненад Вулевић а, за музички Велики народни оркестар Ненада Милановића Пегија.

ЗАДУЖБИНЕ ОБРЕНОВИЋА – Манастир Каленић

Девета емисија Радија „Златусти”, коју реализујемо са благословом Његовог Преосвештенства епископа Шумадијског г. Јована о задужбинама династије Обреновић на територији наше, Епархије шумадијске говори о манастиру Каленић. Сам кнез Милош, био је ктитор и задужбинар ове средњовековне светиње која датира са почетка 15. века, подигавши у њој манастирски конак (који је, на жалост, изгорео почетком 20. века) и финасирајући изради његовог иконостаса завршеног 1826. године који и данас стоји у манастирској цркви. Али, то није све што је (пре)остало од Обреновића у овом манастиру, поготово ако се обиђе и његова (истовремено и епархијска) ризница.
У данашњој емисији разговарали смо са мати Нектаријом игуманијом манастрира Каленић и историчаром Славком Степановићем из Историјског архива Шумадије.

ЗАДУЖБИНЕ ОБРЕНОВИЋА – Остале династичке задужбине у Шумадијској епархији

Осма емисија Радија „Златусти”, коју реализујемо са благословом Његовог Преосвештенства епископа Шумадијског г. Јована, доноси нам причу о Цркви Свете Богородице у Тополи. На први поглед, делује веома зачудно, откуд здање које је и данас препознатљиво, као задужбина вожда Карађорђа у серијалу емисија о задужбинама династије Обреновић на територији наше Епархије. Једноставно. И кроз причу о овом храму, Цркви Свете Богородице у Тополи прожима се заједничка и нераскидива судбина и трајање обе, нововековне династије: Карађорђевића и Обреновића.
Саговорници у данашњој емисији су: протојереј-ставрофор Миладин Михаиловић, архијерејски намесник опленачки и историчар Предраг Илић, директор Историјског архива Шумадије.

ЗАДУЖБИНЕ ОБРЕНОВИЋА – Звоник манастира Вољавча и конаци у Драчи

У седмој емисији о црквеном задужбинарству чланова династије Обреновић (читав серијал је реализован са благословом Његовог преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована) говоримо о манастирима Драчи и Вољавчи. Иначе, ове две светиње, нису директно задужбине Обреновића, али далеко од тога да у њима нема њиховог (као и њихових блиских саардника и челника) задужбинарско-ктиторских „трагова” и утицаја.

ЗАДУЖБИНЕ ОБРЕНОВИЋА – Црква Светих архангела Михаила и Гаврила у Јагодини

У данашњој емисији „Задужбине Обреновића” на територији наше, Епархије шумадијске говоримо о најстаријој јагодинској богомољи – цркви Светих Архангела Михаила и Гаврила која је грађена истовремено са крагујевачком – Старом Милиошевом црквом.

ЗАДУЖБИНЕ ОБРЕНОВИЋА – Црква светог пророка Илије у Смедеревској Паланци

Међу преосталим артефактима задужбинарства Обреновића сачувана је и црква брвнара у Смедеревској Паланци. Првобитно је била у центру града, али по зидању Преображењске цркве, премештена је на Варошко гробље. Ова црква брвнара највећа је од свих, без трема, изграђених у Шумадији.

ЗАДУЖБИНЕ ОБРЕНОВИЋА – Црква Силаска Светог Духа на апостоле у Крагујевцу

Црква Силаска Светог Духа на апостоле у Крагујевцу, позната као Стара црква и задужбина кнеза Милоша Обреновића прославиће идуће године 200. годишњицу од оснивања. Реч је о некадашњој Милошевој дворској цркви, у чијој порти се до дан данас налази и Стара скупштина у којој је усвојен познати Сретењски устав који је обележио почетак модерне Србије.

ЗАДУЖБИНЕ ОБРЕНОВИЋА – Црква светог архангела Гаврила у Аранђеловцу

Указом од 8. марта 1837. године кнез Милош Обреновић налаже ушоравање шумадијског села Врбица, од којег 1840. године настаје паланка Врбица. Две деценије касније, 1859. године, за време друге Милошеве владавине, кнез одлучује да у том месту сагради цркву, и да је посвети „Светиј Аранђелу“, по чијем имену 17. јула, односно 1. августа по новом календару 1859. године, варошица Врбица добија нови назив Аранђеловац. Како кнез умире пре него што је цркву сазидао у ктиторе се уписује и његов син наследник кнез Михаило Обреновић.
Наш саговорник у данашњој емисији је протојереј Милован Ранковић, парох Цркве светог архангела Гаврила у Аранђеловцу.