Članaka u kategoriji Путокази Јасеновца

ПУТОКАЗИ ЈАСЕНОВЦА (8) – Какве су нам комеморације?

Превладавање прошлости, кажу историчари, није процес који треба да води измирењу са злочинима и опросту, већ процес учења како да се живи са сећањем, како да се живи са чињеицом да су злочини део човечанске али и наше историје и нашег групног идентитета . Превладавање прошлости је корак ка критичкој самоспознаји и то је трајни процес, стална опомена, а не дефинитивно усаглашена прошлост. У култури сећања на злочине, какав је Јасеновац или било који други злочин, важну улогу имају комеморативне свечаности као и специфични музеји или друге установе комеморативног карактера. Због тога у данашњој емисији разговарамо о овим устновама и њиховом начину сећања на прошлост са Марком Терзићем, историчарем и вишим кустосом Музеја 21 октобар у Крагујевцу.

ПУТОКАЗИ ЈАСЕНОВЦА (7) – Суочавање са злочином

Лакше је суочити се са злочином другог народа него са злочином начињеним у име нашег народа, јер нас је срам, а то је веома тешко осећање, каже наша саговорница мировна активисткиња Центра за ненасилну акцију Сарајево-Београд, Дада Турк у новој епизоди серијала „Путокази Јасеновца“. Причамо и када се она, током школовања у Хрватској сусрела са темом Јасеновца, као и о другим актуелним темама суочавања са злоичинима.

ПУТОКАЗИ ЈАЕНОВЦА (6) – Други у светлу Јасеновца

Концентрациони или сабирни логор је врста затвора која је створена за политичке противнике, припаднике појединих етничких или религијских група, цивиле из критичног војног подручја или било коју другу изабрану групу људи. Концентрациони логори најчешће се стварају током рата, и затвореници се налазе у притвору најчешће без судских процеса, већ по неким другим критеријумима.
Ово је извод из Википедијине енциклопедијске одреднице концентрационих логора какав је био и онај Јасеновачки, а који треба да нам послужи као увод у причу о томе како се током ратова односимо према политичким непријатељима, односно да нам у светлу Јасеновца прикаже однос према Другом. Овог пута за саговорника смо изабрали крагујевачког философа и политичара Сашу Миленића.

ПУТОКАЗИ ЈАСЕНОВЦА (5) – Бруталност зла

По речима историчара Гидеона Грајфа у Јасеновцу је народ убијан и мучен на 57 различитих начина. Откуд толика креативност у злу? Где се у човеку гаси људскост? Шта мотивише зверска понашања. Послушајте наш данашњи разговор на ове теме са психологом Иваном Недељковићем.

ПУТОКАЗИ ЈАСЕНОВЦА (4) – Зашто нам се злочини понављају?

У време одрастања данашњих средњовечних генерација чинило се да смо већину лекција из Другог светског рата научили, те да историју нећемо понављати. Отуда је за многе од нас шок када се данас сретнемо са неонацистичким идеологијама, коришћењем фашистичких флоскула у јавном говору, оснивањем концентрационих логора у трауматизованој Европи…
Отуда је прича о Јасеновцу и прича о томе зашто нам се злочини понављају. Да ли је разлог за то несуочавање са траумама како тврди једна социолошкиња која се бави темом истраживања ратних злочина и геноцида. По њеним речима, живимо у постгеноцидно време. „Постгеноцидни региони су најдубље трауматизовани региони. Непролазак кроз трауму, појединачну или колективну, апсолутно је изванредна, идеална основа да се тако нешто понови. А порицање геноцида је у ствари последња фаза геноцида.”
У данашњој емисији о овој теми разговарамо са антропологом и етнологом Ненадом Карамијалковићем, вршиоцем дужности директора Спомен парка „21. Октобар“ у Крагујевцу.

ПУТОКАЗИ ЈАСЕНОВЦА (3) – Како се од обичних људи постаје добровољни џелат

Тема данашње емисије су биографије злочинаца, прецизније како се од обичних људи постаје злочинац, односно добровољни џелат. То је тема која је већ разматрана у историји када је реч о холокаусту и логорима у нацистичкој Немачкој,а једнако је актуелна и као показатељ онога што се дешавало у логорима Независне државе Хрватске. Остала имена нећемо помињати, али треба рећи да је међу крвницима у Јасеновцу било људи различитих професија и степена образовања, од инжињера до, нажалост – свештеника. У емисији ћете чути мишљења о овој теми изрчена на промоцији књиге „Обични људи добровољни џелати“ Наде Бањанин Ђуричић из Центра за примењену историју, социолога др Срђана Продановића са Института за философију и друштвену теорију и философа др Предрага Крстића са истог Института.

putokazi jasenovca 3

ПУТОКАЗИ ЈАСЕНОВЦА (2) – Како се сећамо овог зла?

Без памћења не би било културе. Без памћења не би било цивилизације, друштва и будућности, каже Ели Визел, нобеловац и човек који је преживео Холокауст.
Како се сећати тешких ствари из историје? Посебно сопствене историје. Како памтити те догађаје? Како не злоупотребити прошлост? Треба ли се питати има ли ту моје кривице, кривице мог народа и одговорности? Нема јединственог одговора на ова и слична питања. Али је ипак важно тражити одговоре. Због тога смо одлучили да нашу данашњу емисију посветимо теми Како памтимо Јасеновац? И шта се може научити из начина на који се ово зло памти.
У емисији су говорили преживела деца логора Јасеновац Смиља Тишма и Јелена Радојчић Бухач, потомак Николе Тесле и породице Тесла која је у рату изгубила 89 чланова фамилије Лазар Косановић, израелски историчар Гидеон Грајф, Драгослав Бокан и министар иностраних послова у одласку Ивица Дачић.

ПУТОКАЗИ ЈАСЕНОВЦА (1) – Историјске чињенице

Прва емисија из серијала „Путокази Јасеновца“ посвећена је историјским чињеницама и разлозима због којих смо 75. година од затварања овог логора смрти у Независној држави Хрватској одлучили да говоримо о овој теми.
Идеја емисија „Путокази Јасеновца“ је да се јавности прикажу политике које се данас воде кроз разне институције које се баве културом сећања на ову трагедију људског рода, са циљем успостављања културе сећања, али и културе мира, која је немогућа без разумевања различитих културних идентитета. Жеља нам је да нашим слушаоцима представимо теме као што су: О чему говоримо када говоримо о Јасеновцу, који културни, а то значи и национални, верски, политички, економски контексти доводе до злочина какав је јасеновачки, каква уверења подстичу злочине, на који начин се анатемишу жртве, каква нам је култура сећања, како изгледа сећање данашње треће генерације (унука и праунука жртава) и како ће изгледати сећање наредних генерација, како на темељима злочина изградити културу мира, како о овим темама причати у школама, а како у медијима, у храмовима, на парохијама, повезаност Јасеновца са другим злочинима у Србији и ван Србије…
Емисија је суфинансирана средствима Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Министарства правде Републике Србије.

Емисије

Prodajni centar