Категорија: Етно Србија

„Изливање и паљење ратарских свећа је део друштвених обичаја, ритуала и свечаних догађаји у којим становници села Тршић, Коренита, Зајача, Пасковац, Горња Борина, Козјак, област Јадар, општина Лозница, западна Србија настоје да обезбеде бољи род усева, плодност стоке и здравља укућана и добробит читаве заједнице.

Обичај изливања и паљења ратарских свећа део је васкршњих обичаја на подручју западне Србије који обухвата израду свећа од чистог воска и њихово приношење манастиру Троноша током последње недеље васкршњег поста. Становници села у околини манастра током васкршњег поста, скупљају прилоге (восак или новац којим се восак купује) за изливање ратарских свећа. На Велику среду изливају се две свећа, тешке по 50 килограма и високе око 1,5 метар и на Велики четвртак, после подне, доносе свеће до чесме Девет Југовића у близини манастира, где их украшавају цвећем и у поворци носе до манастирског двориша.

О овој обичакној пракси, динамичном односу елемената народне и хришћанске културе о ком сведочи обичај који се на Листи елемената нематеријалног културног наслеђа нашао на четвртом месту, данас говоримо са кустосом етнологом Аном Чугуровић која нам се у програм укључује из Тршића. Ана нас причом води кроз векове ове обичајне праксе, али, (као и њене колегинице, етнолози кустоси Данијела Филиповић и Јелена Куртић са којима смо говорили у претходним издањима емисије Етно Србија), Ана Чугуровић ће нас овом темом увести у културни амбијент Јадра и западне Србије и дочарати колико је култура једног народа условљена природом и какво смо богатство наследили, те најавити теме које ћемо тек отварати пред нашом слушалачком публиком:

У Народној библиотеци „ Вук Караџић“ одржана је промоција монографије „ Крајпуташи Шумадије“ у издању Завода за заштиту споменика културе, аутора: Ненада Карамијалковића, Ђорђа Миловановића, Милице Томић и Зорана Јаглића.

Издавач публикације је Завод за заштиту споменика културе Крагујевац, рецензије су писали Наташа Николић и Предраг Илић.

Монографија долази са богато опремљеним графичким решењима, илустрована фотографијама и резултат је дугогодишњег истраживачког рада.

Крајпуташе спомиње књижевност, историја, највише српске породице које су дале јунаке Великог рата.

Аутори, Ненад Карамијалковић – етнолог антрополог, Ђорђе Миловановић – историчар уметности виши конзерватор, Милица Томић – етнолог и Зоран Јаглић –архитекта конзерватор саветник у Заводу за заштиту споменика културе учесници су бројних истраживачких пројеката, изложби, публикација из области културног наслеђа Шумадије. Реализују и археолошка истраживања уз подршку државе и међународних партнера.

На Листи нематеријалног културног наслеђа Србије, одмах након крсне славе, која је у ову Листу уписана почетком 2011. године, своје место је заузела Ђурђевданска молитва, а за њом – белмуж.
О обичајној пракси Ђурђевданске молитве, о томе колико се она разликује од сеоских литија других подручја, селу Вртовац које практикује овај ритуал и томе како овај елемент на Листи нематеријалног културног наслеђа прати белмуж и колико се ова два елеманта нематеријалног културног наслеђа преплићу, данас говоримо са етнологом Јеленом Куртић вишим кустосом Завичајног музеја Књажевца.
Свакако, предочавајући културно богатство овог краја, поменућемо и остале елементе који су се нашли на Листи, као и оне који нису, те најавити нове теме о којима ћемо са етнологом Јеленом Куртић говорити кроз нека наредна издања емисије Етно Србија:

„Како се дефинише и препознаје нематеријално културно наслеђе, да ли је синоним за овај израз „живо наслеђе“ и у којим доменима се испољава? Шта је задатак Националног комитета за заштиту нематеријалног културног наслеђа, а шта Центра за нематеријално културно наслеђе и шта су основе Конвенције о очувању нематеријалног културног наслеђа? Колико елемената садржи национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије и којим критеријумима су систематизовани? Колико је Регистар настајао и да ли се проширује? Ко су предлагачи и каква је улога регионалних координатора?“, само су нека од питања на која у овом издању емисије одговара етнолог Данијела Филиповић, виши кустос Центра за нематеријално културно наслеђе при Етнографском музеју:

„Слава је комплекс ритуалних и социјалних пракси којима породица слави свеца за којег верује да је њен заштитник и давалац благостања. Прослављање породичног свеца заштитника практикује већина православних хришћанских породица на територији читаве Републике Србије као значајан породични празник у којем учествују појединачне породице и њихови гости – чланови ширег сродства, суседи, пријатељи и чланови локалне заједнице.“ У данашњем издању слушате о првом елементу с Листе нематеријалног културног наслеђа Србије:

Христос се роди, ваистину се роди, поштовани слушаоци. Најрадоснији хришћански празник рођење Исуса Христа – Божић као црквено-народни празник прате и многобројна предања и веровања која вуку корене из паганских времена, а које су касније наши преци прилагодили хришћанској вери и обичајима. Многи стари обичаји су данас и у сеоским срединама у Србији заборављени, а у божићном издању емисије „Етно Србија” подсећамо на то шта су и како наши стари чинили на Бадњи дан и Божић. Наша саговорница и гост у емисији је Наташа Николић, етнолог у крагујевачком Народном музеју, са којом разговарамо о богатству и разноврсности народних обичаја за божићне празнике.